Dostupni linkovi

logo-print

Ko vrbuje borce IDIL-a u Srbiji


Dobrovoljci sa Balkana u propagandnom filmu IDIL-a, objavljeno u julu 2015. godine, ilustrativna fotografija

Dobrovoljci sa Balkana u propagandnom filmu IDIL-a, objavljeno u julu 2015. godine, ilustrativna fotografija

Službe bezbednosti Srbije ozbiljno prate aktivnosti osoba u zemlji koje bi mogle biti povezane sa terorističkim organizacijama, a suđenja onima koji su označeni da regrutuju borce za ratiša u Siriji su u toku.

Pored ostalih, u toku je suđenje i nedavno iz Turske izručenom Tefiku Mujoviću, koji je optužen da je učestvovao u akcijama militantne organizacije "Islamska država Irak i Levant” (IDIL) i organizovao odlazak građana u kampove za obuku u Siriji.

Sudski procesi traju, presuda još nema

Do podataka koliko je u Srbiji potencijalnih dobrovoljaca ili onih koji vrbuju druge, nije moguće doći.

Srbija je pre skoro dve godine usvojila izmene Krivičnog zakona, kojim su predviđene zatvorske kazne do deset godina za one koji se bore na stranim ratištima ili organizuju i vrbuju građane Srbije da donesu takvu odluku. Nekoliko meseci kasnije počeli su i prvi sudski procesi. Presuda još nema, baš kao ni konkretnih podataka o rezultatima rada nadležnih.

Meho Omerović

Meho Omerović

“Podaci i ono što vas trenutno zanima su još uvek u domenu nekih nagađanja, konkretno kada je u pitanju vrbovanje ili organizovanje”, kaže Meho Omerović, jedan od autora zakona koji je oktobra 2014. usvojen u sklopu preventivnih mera protiv terorizma.

On navodi da službe bezbednosti i policija, pogotovo u poslednjih nekoliko meseci, u svetlu izbegličke krize, “aktivno rade svoj posao”.

“Nikada ne možete znati tačan i precizan broj tih ljudi jer sumnja mora biti utemeljena i podvrgnuta proverama koje zahtevaju i sudske naloge i višemesečno operativno praćenje kako biste sa sigurnošću mogli da tvrdite da ta osoba krši taj i taj zakon. To su stvari koje se ne rešavaju preko noći”, rekao je Omerović.

Tako informacije o tome do čega su bezbednosne službe došle, ostaju ‘operativni podaci’ dok osobe, koje bilo direktnim kontaktom ili putem interneta vrbuju državljane Srbije da se priključe terorističkim organizacijma, ne budu i uhapšene.

Slučaj 'Mujović'

Saradnik Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Miloš Popović ukazuje i na druge prepreke u identifikaciji ovih ljudi.

Dobrovoljci sa Balkana, propagandni film IDIL-a, ilustrativna fotografija

Dobrovoljci sa Balkana, propagandni film IDIL-a, ilustrativna fotografija

“To može biti kršenje slobode veroispovesti zato što je veoma teško utvrditi ko je zaista radikalizovan ukoliko nemate materijalne dokaze da je ta osoba činila nešto da se pridruži tim grupama. Ali, i samo otkrivanje ili privođenje može da bude kontraproduktivno u smislu da se onda ne otkriju možda šire mreže sa kojima je ta osoba povezana. Tako da je uvek bolje vršiti monitoring tih osoba što je duže moguće i onda otkriti možda i druge pojedince koji su u mreži”, kaže Popović.

Jedan od onih koji je označen da je učestvovao, ali i organizovao i finansirao odlazak građana Srbije na sirijska ratišta je Tefik Mujović iz Tutina, koji je pred Specijalnim sudom negirao optužbe Tužilaštva za organizovani kriminal, navodeći “da će dokazati da mu je krivica nametnuta”.

Pred sudom se pojavio nakon što je po poternici Srbije pre dva meseca izručen iz Turske. Do sada mu je suđeno u odsustvu uz grupu od još šest osoba, od kojih su trojica u bekstvu.

Ovaj proces, po prvi put od kada je počeo, pratili su i strani posmatrači, među njima i pravni savetnici američke ambasade u Beogradu i predstavnik ambasade Hrvatske.

“Mene čudi što nije bilo više predstavnika ambasada koje su akreditovane u Beogradu. Interesovanje Hrvatske je razumljivo jer dobar deo migranata koji prolaze kroz Srbiju posle žice na mađarskoj granici nastavlja putem Batrovaca ili drugih graničnih prelaza kroz teritoriju Hrvatske. SAD su takođe zainteresovane za to šta se dešava jer su suočeni sa radikalizmom i terorizmom”, navodi Meho Omerović.

Novac glavni motiv za odlazak na ratišta

Prema poslednjim podacima koje je Bezbednosno-informativna agencija saopštila pre nešto više od godinu dana, na ratištima u Siriji i Iraku nalazi se oko dvadesetak građana Srbije. Novije podatke tražili smo od nadležne vladine Kancelarije za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka, ali odgovor nismo dobili.

Najveći broj njih otišao je iz Sandžaka. Razloga zbog kojih, uglavnom mladi muškarci, postaju lak plen je mnogo.

“Standardni motivi su nezaposlenost, diskriminacija na etničkoj ili verskoj osnovi, a to mogu biti i određeni lični ili psihološki problemi”, kaže Miloš Popović.

Dobrovoljci sa Balkana, propagandni film IDIL-a, ilustrativna fotografija

Dobrovoljci sa Balkana, propagandni film IDIL-a, ilustrativna fotografija

Glavni motiv ipak ostaje novac. Stručnjaci smatraju da zakon ne može do kraja da ih odvrati od učestvovanja u borbama van granica matične zemlje. Efekata na potencijalne regrute neće biti i dok nema nijedne presude vezane za odlazak na strana ratišta ili regrutovanje boraca. No, i u tom slučaju postoje izvesne opasnosti.

“Jedan od bitnih momenata u ideologiji islamističkog terorizma je upravo momenat mučeništva. Oni koji se žrtvuju, koji poginu u borbi ili budu zarobljeni su slavljeni kao heroji. To onda može ohrabriti druge da se priključuju tim grupama”, navodi Popović.

Zato rešavanje problema nezaposlenosti, te edukacija i otvoreni dijalog ostaju ključni za sprečavanje tragedija poput smrti 27-ogodišnjeg Eldara Kundakovića iz Novog Pazara, koji je 2013. godine poginuo u borbama protiv snaga Bašara al-Asada u Siriji. Na tome zajedno moraju da rade država i čitavo društvo, verske zajednice, nevladine organizacije i mediji.

Muftija Islamske zajednice u Srbiji Mevlud Dudić izjavio je nedavno za RSE da kroz svoj obrazovni sistem aktivno rade na prevenciji i edukovanju potencijalnih dobrovoljaca, ali da država po ovom pitaju ne sarađuje u dovoljnoj meri sa verskim zajednicama.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG