Dostupni linkovi

logo-print

Ko to tamo ruši 'Beograd na vodi'


Ruine nakon noćnog rušenja u Hercegovačkoj ulici

Ruine nakon noćnog rušenja u Hercegovačkoj ulici

Ko finansira kampanju protiv ”Beograda na vodi”? Tu temu lansirao je mandatar za sastav buduće vlade Aleksandar Vučić u momentu u kom niti su poznati, niti procesuirani maskirani rušitelji objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu pre više od mesec dana.

Umesto da zatraži efikasniju reakciju države, Vučić je kao protivnike tobožnjeg ubrzanog napretka Srbije označio pripadnike nevladinog sektora - “dežurne neprijatelje” Miloševićeve vlasti devedesetih godina.

Projekat “Beograd na vodi” uništava se kampanjom koja se finansira iz inostranstva, poslednja je optužba budućeg predsednika Vlade Aleksandra Vučića, izneta na račun dobrog dela građanske i stručne javnosti – protivnika izgradnje megalomanskog naselja u pojasu reke Save.

Vučić nije oklevao javno da govori i o imenima. Jedno od njih je Simon Simonović - dugogodišnji nevladin aktivista, danas deo inicijative Ne(da)vimo Beograd.

Simon Simonović

Simon Simonović

“Dok se premijer bavi time da navodi i zna naša imena, ne zna imena onih koji su rušili u Savamali. Niti imena funkcionera policije koji su izdali nalog da policija ne reaguje dok se građani maltretiraju. Ako su naša imena tu najbitnija ja sa tim nemam problem. Ako je nevladin sektor kriv za sve onda ovde ne postoji pravna država. Onda sam premijer treba da se zamisli čega je premijer”, kaže Simonović, iz građanskog pokreta koji je od samog početka ukazivao na potencijalne štetnosti i nelogičnosti u vezi sa projektom “Beograd na vodi”.

Tu spadaju: usvajanje posebnog zakona – Lex specialisa o izgradnji, oduglovačenje objavljivanja ugovora sa kompanijom Igl Hils, neobjavljivanje Aneksa ugovora, saglasnost Srbije da se sklopljeni ugovor neće menjati narednih dvadeset godina, kao i obaveze da se područje oko Hercegovačke ulice mora očistiti do 30 juna – detalja koji su otkrili novinari Insajdera i RSE u emisiji “Insajder bez ograničenja”.

Ozbiljne zamerke na čitav projekat još od prvih najava izgradnje u više navrata je iznosila i nevladina organizacija Transparentnost Srbija, inače specijalizovana za borbu protiv korupcije – jako raširenim problemom u Srbiji. I o njoj je premijer Srbije govorio negativnom kontestu.

Nemanja Nenadić, programski direktor te organizacije, upozorava da se pažnja skreće sa gorućeg pitanja – faktičke suspenzije pravne države.

“Normalno je da ljude u Srbiji ovakve pojave asociraju na devedesete godine. Zbog iskustva kroz koje je naše društvo tada prošlo. Mislim da čitavu stvar treba vratiti što pre na ono što jeste tema. Sad to trenutno čak i nije projekat ‘Beograd na vodi’ već jedan konkretan slučaj u kojem je pod okriljem noći pravna država zatajlila i do sada nije imala odgovor na nezakonito postupanje ljudi pod fantomkama”, smatra Nemanja Nenadić.

Majkl Devenport

Majkl Devenport

Ovaj poslednji samo je jedan u nizu primera prakse Vučićevog obrušavanja na kritičare, bilo da su oni iz redova civilnog društva ili medija. Sveže su u sećanju optužbe na račun Balkanske istraživačke mreže BIRN-a, pa čak i Majkla Devenporta, ambasadora Evropske unije u Srbiji, povodom istraživačkog teksta o ispumpavanju vode iz poplavljenog rudarskog kopa Tamnava.

“To su oni koji su dobili pare od gospodina Devenporta i Evropske unije da govore nešto protiv Vlade Srbije”, govorio je pre godinu i po dana Vučić.

Nešto što je delovalo kao nazovi raskrinkavanje nevladinog sektora nedavno je sprovedeno i kroz list Politika analizom koliko je koja od organizacija i medija u Srbiji dobila novca iz stranih fondova.

U slučaju organizacija civilnog društva to je informacija uglavnom objavljena na njihovim veb portalima i ne potpada ni pod kakvu eksluzivu.

Novinarka Vesna Mališić smatra da vlast naslućuje sposobnost nevladinog sektora da artikuliše nezadovoljstvo građana u jedan masovniji pokret – što vidi kao uzrok najnovijeg etiketiranja.

“Poslednjih godinu dana se jako puno uradilo da se političke partije uruše. Ali nešto se u društvu uvek desi nepredviđeno da se naspram tih političkih partija formira određeni tip građanskih inicijativa koje prete da se povežu. One jesu u ovom trenutku rudimentarne i male, ali iskustvo nam govori da su tako počeli i građanski protesti devedesetih godina. Mislim da je premijer to osetio i odatle takva žestoka rakcija na ono što je građanska inicijativa”, ocenjuje Vesna Mališić.

Ta građanska inicijativa okupila je prošle srede hiljade ljudi na protestu ispred Skupštine grada Beograda i šetnji pored medija koji spadaju u kategoriju državnih, pozivajući zaposlene da svoj posao rade u javnom, a ne interesu vlasti ili kapitala.


Bilo kakav pritisak sa pozicije vlasti na nevladin sektor ili medije vodi ozbiljnom ugrožavanju kako slobode, tako i demokratije u jednom društvu što je Srbija već iskusila, upozorava Sonja Biserko – dugodišnja nevladina aktivistkinja. Kao istaknuti borac za ljudska prava našla se na meti Miloševićeve vlasti i devedesetih godina.

“Poslednjih 25 godina civilni sektor je jedina prava opozicija jer pokreće prave teme. Tu je akumuliranio jedno određeno iskustvo i znanje i jedino mesto odakle se profesionalno i argumentovano govori. Pozicija civilnog sektora je uvek bila meta vlasti koje nisu htele, nisu bile spremne ili nisu mogle da ostvare učinak kada je bila reč o saradnji sa Haškim tribunalom, suočavanjem s prošloću i događajima iz devedesetih, kršenju ljudskih prava i prava manjina, slobodi medija, izražavanja i okupljanja, verske slobode. Sve su to ustvari pokretale nevladine organizacije”, zaključuje Sonja Biserko.

  • 16x9 Image

    Milan Nešić

    Reporter i novinar beogradskog biroa Radija Slobodna Evropa od septembra 2012. Pre toga pet godina proveo na Radiju B92.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG