Dostupni linkovi

logo-print

Gde još živi Memorandum SANU?


Ukoliko se dešavaju revizije najfantazmagoričnijeg tipa a jedna od takvih jeste pokušaj da se rehabilituje Memorandum SANU-a, onda mi shvatamo da mi zapravo imamo ono večno vraćanje istom: Aleksandra Đurić Bosnić

Ukoliko se dešavaju revizije najfantazmagoričnijeg tipa a jedna od takvih jeste pokušaj da se rehabilituje Memorandum SANU-a, onda mi shvatamo da mi zapravo imamo ono večno vraćanje istom: Aleksandra Đurić Bosnić

Večno vraćanje istom, što je matrica srpske politike i ovdašnjeg intelektualno-kulturnog narativa, jedna je od tema knjige "Kultura nacije: između krvi i tla" Aleksandre Đurić Bosnić.

Ovo delo, predstavljeno u Novom Sadu, govori o kulturnoj sceni Srbije krajem osamdesetih i devedesetih godina. Čitaoci imaju prilike da se kroz ovu knjigu upoznaju sa procesom izgradnje zatvorenog društva i nacionalističkih kulturnih obrazaca.

Knjiga analizira kulturni obrazac srpskog društva kroz trideset godina od pojavljivanja čuvenog memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) 1986. godine do pada režima Slobodna Miloševića.

Istoričar Milivoj Bešlin kaže da je ova knjiga brana od zaborava i ukazuje na to da se u zajednici na kritičku svest gleda kao na izdaju.

"Ova knjiga je brana revizije slike devedesetih i rehabilitacije jedne zločinačke ideologije i sistema koji je takvu politiku sprovodio, a kome su paradoksalno kulturni poslanici udahnuli život, uverljivost i smisao i tako se kultura pretvorila u svoj kontrast i poslužila negiranju humanizma i satiranju čovečnosti", ističe Bešlin.

Filozof Zlatko Jelisavac dodaje da bez određenih kulturnih obrazaca nema izgradnje nacionalizma. Zato je bitno videti koje su to matrice prisutne u našim zajednicama.

"Kultura ima veliku ulogu u temama nacionalnog identiteta. To je skoro u svakoj zajednici tako. Kultura se vezuje uz neki identitet a posebno dolazi do izražaja kada se kultura vezuje za nacionalni identitet", kaže on.

Kultura ima veliku ulogu u temama nacionalnog identiteta: Zlatko Jelisavac

Kultura ima veliku ulogu u temama nacionalnog identiteta: Zlatko Jelisavac


Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović na predstavljanju knjige je naglasio da ideologija zatvorenih zajednica koja je opisana u knjizi zapravo ne podnosi alternativu, i upravo je to ono što se sada u Srbiji dešava.

"Činjenica je kod ideologije zatvorenih društava da ona ne podnosi alternativu i, na žalost, mi danas živimo u društvu u kojem se sve alternative poništavaju, bilo kakve alternative", smatra on.

Kulturološkinja i autorka knjige Aleksandra Đurić Bosnić ističe da izgradnja zatvorenog društva i zatvorene kulture koja je bila dominantna devedesetih u Srbiji, danas se ponavlja.

"Većina građana je danas zbunjena jer oni ne znaju, ako im neko nudi koncept da zapravo želi ide u Evropu i želi da pristaje na evropske integracije, a mi znamo da su to ličnosti kojima je to jednostavno strano u onoj meri u kojoj bi nama neki drugi izbor bio stran. Ukoliko se dešavaju revizije najfantazmagoričnijeg tipa a jedna od takvih jeste pokušaj da se rehabilituje Memorandum SANU-a, onda mi shvatamo da mi zapravo imamo ono večno vraćanje istog", ističe autorka knjige.

  • 16x9 Image

    Norbert Šinković

    Diplomirao je na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Radijskim novinarstvom počinje da se bavi još u srednjoj školi. Od 2011. dopisnik RSE.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG