Večno vraćanje istom, što je matrica srpske politike i ovdašnjeg intelektualno-kulturnog narativa, jedna je od tema knjige "Kultura nacije: između krvi i tla" Aleksandre Đurić Bosnić.
Ovo delo, predstavljeno u Novom Sadu, govori o kulturnoj sceni Srbije krajem osamdesetih i devedesetih godina. Čitaoci imaju prilike da se kroz ovu knjigu upoznaju sa procesom izgradnje zatvorenog društva i nacionalističkih kulturnih obrazaca.
Knjiga analizira kulturni obrazac srpskog društva kroz trideset godina od pojavljivanja čuvenog memoranduma Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) 1986. godine do pada režima Slobodna Miloševića.
Istoričar Milivoj Bešlin kaže da je ova knjiga brana od zaborava i ukazuje na to da se u zajednici na kritičku svest gleda kao na izdaju.
"Ova knjiga je brana revizije slike devedesetih i rehabilitacije jedne zločinačke ideologije i sistema koji je takvu politiku sprovodio, a kome su paradoksalno kulturni poslanici udahnuli život, uverljivost i smisao i tako se kultura pretvorila u svoj kontrast i poslužila negiranju humanizma i satiranju čovečnosti", ističe Bešlin.
Filozof Zlatko Jelisavac dodaje da bez određenih kulturnih obrazaca nema izgradnje nacionalizma. Zato je bitno videti koje su to matrice prisutne u našim zajednicama.
"Kultura ima veliku ulogu u temama nacionalnog identiteta. To je skoro u svakoj zajednici tako. Kultura se vezuje uz neki identitet a posebno dolazi do izražaja kada se kultura vezuje za nacionalni identitet", kaže on.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović na predstavljanju knjige je naglasio da ideologija zatvorenih zajednica koja je opisana u knjizi zapravo ne podnosi alternativu, i upravo je to ono što se sada u Srbiji dešava.
"Činjenica je kod ideologije zatvorenih društava da ona ne podnosi alternativu i, na žalost, mi danas živimo u društvu u kojem se sve alternative poništavaju, bilo kakve alternative", smatra on.
Kulturološkinja i autorka knjige Aleksandra Đurić Bosnić ističe da izgradnja zatvorenog društva i zatvorene kulture koja je bila dominantna devedesetih u Srbiji, danas se ponavlja.
"Većina građana je danas zbunjena jer oni ne znaju, ako im neko nudi koncept da zapravo želi ide u Evropu i želi da pristaje na evropske integracije, a mi znamo da su to ličnosti kojima je to jednostavno strano u onoj meri u kojoj bi nama neki drugi izbor bio stran. Ukoliko se dešavaju revizije najfantazmagoričnijeg tipa a jedna od takvih jeste pokušaj da se rehabilituje Memorandum SANU-a, onda mi shvatamo da mi zapravo imamo ono večno vraćanje istog", ističe autorka knjige.
Facebook Forum