Dostupni linkovi

logo-print

Žan Pisani - Feri: Najgore u evrozoni je izbegnuto


Žan Pisani - Feri tokom razgovora sa novinarom RSE Draganom Štavljaninom

Žan Pisani - Feri tokom razgovora sa novinarom RSE Draganom Štavljaninom

Najgore u evrozoni je izbegnuto, ali je pitanje koliko će joj biti potrebno da se oporavi, pre svega da ojača konkuretnost ekonomija na periferiji, kao što je Grčka, kaže za Radio Slobodna Evropa Žan Pisani - Feri (Jean Pissani Ferry), direktor Centra za međunarodnu ekonomiju „Bruegel“ sa sedištem u Briselu.

On ističe da je bio pogrešan stav da je samoregulativna funkcija tržišta neprikosnovena. Potrebna je izvesna regulacija finansija, ali ne na način da se u potpunosti isključi rizik, bez čega nema razvoja ekonomije. Kada je reč o ofšor zonama, tako da, na primer, tajkuni iz Srbije ostvaruju dobit u zemlji ali ne plaćaju porez jer su registrovani na Kipru, Feri ističe da se to može rešiti jer je reč o članici Evropske unije.

RSE: Optimisti smatraju da se, bez obzira na još uvek veliku neizvesnost i krhki oporavak, nazire „svetlo na kraju tunela“, dok pesimisti tvrde da nije izbegnut rizik od ekonomskog kolapsa nalik onom iz 1930-ih.

Feri: Ako me pitate o stanju evropske i američke ekonomije, onda sam veći pesimista. Međutim, slika je bolja ako se sagleda globalno stanje. Ostale ekonomije relativno dobro funkcionišu. Mada se i one suočavaju sa pojedinačnim teškoćama, a dilemu izaziva i priroda njihovog razvoja - nema sumnje da su ekonomije u usponu dosta pomogle globalnom rastu i tako pomažu i razvijenim zemljama na Zapadu.

RSE: Međutim, i Kinu pogađa globalna kriza, jer je na Zapadu smanjena tražnja za njenim proizvodima. Višedecenijska visoka stopa njenog privrednog rasta je skopčana sa rizikom od „pregrevanja“. To znači da je prinuđena da izrazito izvozno orijentisanu ekonomiju delimično preusmeri na jačanje domaće tražnje, zbog čega postoji opasnost od inflacije. Tu je i problem ne uvek transparentnog kapitala kineskih banaka.

Feri: Da, ako pitate kineske zvaničnike, veoma su zabrinuti zbog situacije u Evropi. Ogromne kineske investicije je usmeravala država. Dakle, u njenom slučaju se ne radi o domaćoj potrošnji kao zameni za investicije, već ulaganjima tradicionalnog tipa u cilju podsticanja masovne proizvodnje namenjene izvozu. Taj model je vremenom dostigao granicu. Kada je reč o Evropi i SAD, oporavak će trajati mnogo duže nego što smo na početku pretpostavljali. Na početku krize države su intervenisale sa velikim finansijskim injekcijama. Mnogi su smatrali da je time rešen problem. Međutim, čim je iščezao prvi, pozitivan efekat ovih stimulansa, ponovo su se javile teškoće. U evrozoni, na primer, nije problem samo veliki javni dug i državni deficit, već i dugovi privatnih aktera. Dakle, odgovor na Vaše pitanje je: ne srlljamo u kolaps, ali se nismo vratili ni u normalno ekonomsko stanje.

RSE: Uprkos velikim zajmovima za spasavanje ekonomija u nevolji, pre svega grčke, i dalje se ne nazire stabilizacija prilika. Čak i pojedini evropski zvaničnici upozoravaju na opasnost od kraha evrozone, Evrope u „dve brzine“.

Feri: Sada je mnogo bolja nego pre nekoliko meseci, tačnije krajem 2011. kada je situacija bila veoma teška. Problem je delimično rešen tako što Evropska centralna banka preuzela upravljanje likvidnošću. To je kao da dajete aspirin da sprečite širenje groznice, ali njeni dublji uzroci nisu otklonjeni. Usvojena su samo delimična rešenja za ove dublje probleme, kao što je fiskalno prilagođavanje, mislim na ideju fiskalne unije i finansijski „zaštitni zid“. Međutim, ostaje neizvesno i netaknuto pitanje koliko će biti potrebno članicama evrozone sa juga da ojačaju konkurentnost i uhvate korak sa ostalim. Na koji način će to biti urađeno, s obzirom na jedinstvenu valutu, tako da će zemlje periFerije morati da smanje inflaciju. Taj proces još nije ni započeo i biće potrebne godine. Takođe, moraju se otkloniti neke strulturalne slabosti jedinstvene valute. Evro je uveden pod pretpostavkom da imamo zajedničku monetarnu politiku, stabilnost cena. To je prvi stub. Drugi je budžetska disciplina. Da su oba ova principa poštovana, sada bi stanje bilo mnongo bolje. Tu su i pitanja funkcionisanja banaka, protoka kapitala, krize bilansa plaćanja, tendencija ka ukrupnjavanju pojedinih industrijskih grana u delovima evrozone. Dakle, monetarna unija nije tako jednostavna, kako se mislilo, već zahteva da se mnogo toga ispuni. Na primer, nameće se pitanje bankarske unije, odnosno u kojoj meri su potrebni instrumenti za nadzor banaka i rešenje krize na nacionalnom nivou, a u kojoj je neophodno da se ustanove zajednički mehanizmi. Naravno, tu je i fiskalna unija. No, na njenu ulogu se različito gleda. Neki stavljaju naglasak na transfer, drugi na stabilnost.

Potrebni i štednja i rast

RSE: U slučaju Grčke se insistira na rigoroznim merama štednja. Međutim, ima mišljenja da, sasvim suprotno, treba podsticati potrošnju kao instrument rasta.

Feri: Na primeru Grčke je bilo teško u ovom trenutku uraditi išta drugo osim štednje. Međutim, u samom početku je napravljena greška zato što je naglasak stavljen na fiskalnu stranu, a zapostavljena konkurentnost, bez čega nije moguće rešiti ni fiskalne probleme, jer se ne podstiče rast privrede od čega bi se prikupili porezi za popunjavanje budžeta. Dakle, potrebno je oboje – i štednja i rast. Grčka i Portugalija mogu bolje da iskoriste evropski strukturalni fond za podsticanje rasta. Zastava Grčke i novčić evra

Zastava Grčke i novčić evra


RSE: Kakve su perspektive balkanskih zemalja. Mislim na one koje teže ka članstvu u EU, ali je neizvesno kada će u nju ući, imajući u vidu još nerešene političke probleme, rasprostranjenu korupciju, duboke reforme koje moraju da sprovedu, manjak stranih investicija zbog globalne krize.

Feri: Ulazak Hrvatske potvrđuje da Evropska Unija nije odustala od proširenja. Međutim, u Briselu će biti veoma obazrivi i insistiraće da zemlje pretendenti ispune mnoge uslove. U svakom slučaju, proces proširenja igra veoma značajnu ulogu u tranziciji ovih zemalja i podsticaj je za strane investicije.

RSE: Vratimo se na globalnu krizu. Dakle, sve opcije su još u igri. Kako iz ove perspektive gledate na njene uzroke.

Feri: Glavni uzrok je izostanak regulacije, jer su onima koji bi trebalo da nadziru, na neki način bile vezane ruke, bili su „zatočenici“ trenda, po kome je javna regulacija loša i da je mnogo bolje dozvoliti samoregulativno delovanje tržišta. To je očito bila greška. No, ne mislim da je loše sprovedena transformacija finansijskog sektora. U nekim situacijama, finansije su motor rasta. Razvijenim ekonomijama je neophodan sofisticirani finansijski sistem. Dakle, potrebne su finansijske inovacije za zadovoljavanje najraznovrsnijih potreba građana i različitih grana privrede i segmenata društva. Međutim, sumnjičenje svih vidova javne regulacije i tvrdnja da je tržišna samoregualcija rešenje – bio je pogrešan pristup. Sada su ljudi mnogo sumnjičaviji prema finansijkom sektoru. Kad treba da se pronađe krivac za sadašnje probleme, upire se prstom na bankare koji mogu da razumeju nezadovoljstvo ljudi. Međutim, nezadovoljstvo nije politika. Potreban nam je funkcionalni i efikasni finansijski i bankarski sistem. S druge strane, ne treba nam preterano regulisani sistem koji isključuje svaki rizik. Istovremeno, zanemarivanje rizika je bila velika greška, pa sada često mora da se socijalizuje. Dakle, neophodna je bolja regulacija, ali je za razvoj neophodno da se ostavi mogućnost preuzimanja rizika.

RSE: Šta je nužno da se spreče ovakve situacije u budućnosti. Mnogi su nezadovoljni, ne samo oni koji protestuju, kao, na primer, pripadnici pokreta „Okupirajmo Volstrit“. Sve su veće socijalne razlike i na Zapadu. Da li treba, na primer, uvesti poreze na međunarodne finansijske transakcije.

Feri: Za to postoji poreska politika, koja treba da obezbedi izvesnu redistribuciju. U SAD postoji veliki animozitet prema povećanju poreza, tako da mnogi smatraju da je dobro za njih smanjivanje opterećenja koja plaćaju državi. Ne treba kriviti globalizaciju i finansijski sistem za produbljivanje ovih nejednakosti. Kada je reč o porezu na međunarodne finansijske transakcije, zavisi šta želite da uradite sa tako prikupljenim sredstvima. Ako kažete da je finansijski sistem u celini plaćao manje poreza, zatim da utiče na ostatak ekonomije povećanjem rizičnih operacija, koje će onda morati da se socijalizuju u narednih 50 godina – onda to pitanje valja razmotriti. Da li to znači da treba oporezivati finansijske transakcije, ne znam zašto bi to bilo nužno? Više sam za oporezivanje finansijskih aktivnosti.

RSE: Međutim, postoji mnogo takozvanih „finansijskih rajeva“, ofšor zona, tako da, na primer, mnogi tajkuni iz Srbije posluju u zemlji, ali pošto su registrovali firme na Kipru, onda ne plaćaju porez na dobit.

Feri: Kipar je članica Evropske unije i to pitanje može da se reši.

*****
Žan Pisani Feri je bio savetnik francuskog ministra finansija i šef ekspertskog tima francuskog premijera. Predaje na nekoliko univerziteta i redovni je kolumnista pariskog „Monda“ (Le Monde).
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

XS
SM
MD
LG