Dostupni linkovi

logo-print

Van Merrienboer: Ruteova pobeda nije kraj Vildersovog populizma


Preokret u glavama ljudi su pokrenuli Bregzit i Tramp: Johan van Merrienboer

Preokret u glavama ljudi su pokrenuli Bregzit i Tramp: Johan van Merrienboer

Posle parlamentarnih izbora u Holandiji pre nekoliko dana i pobede liberalne Narodne partije za slobodu i demokratiju (VVD) premijera Marka Rutea, pokazalo se, ipak, da lider desničarske antievropske Partije za slobodu (PVV) Gert Vilders nije tako jak kako se strahovalo.

Očekivala se trka prsa u prsa, ali se to nije dogodilo jer su liberali ubedljivo pobedili Vildersa. Preokret u glavama ljudi u Holandiji pokrenuli su Bregzit i faktor Tramp. Ovaj rezultat mogao bi biti inspiracija i za predstojeće izbore u Francuskoj i Nemačkoj.

Ipak, treba biti obazriv, jer poraz desnog populizma ne znači i da će on nestati sa scene. Ovo u intervjuu za Radio Slobodna Evropa kaže Johan van Merrienboer, holandski politikolog i stručnjak za evropske integracije sa Univerziteta Radbound u Nijmegenu.


RSE: Gospodine van Merienbur, opišite nam dominantno osećanje nakon izbora u Holandiji. Je li ovo bila ubedljiva pobeda proevropskih snaga u zemlji?

Von Merrienboer: Mislim da jeste. Oseća se olakšanje jer se pokazalo da su holandski populisti i Gert Vilders mnogo slabiji nego što smo očekivali gotovo sve do samih izbora. Zaista, da su kao pobednici izašli liberali, koji su u suštini velika holandska konzervativna partija, iako im ime sugeriše nešto drugo, veliko je iznenađenje, kao što je to i vrlo dobar rezultat koji su osvojili. Mislim da se to delimično može pripisati i sukobu gradskih i nacionalnih zvaničnika sa turskim ministrima koji su došli u Roterdam da učestvuju u kampanji za veća ovlašćenja turskom predsedniku Erdoganu.

RSE: Tako su, ironično, turski funkcioneri doprineli pobedi liberala...

Von Merrienboer: Da, oni su pomogli da liberali postignu zapanjujuće dobar rezultat. Liberali bi i bez toga pobedili, ali verovatno ne sa ovako velikom razlikom između Vildersove partije, koja je osvojila 20, a liberali 33 mesta u parlamentu. To je zaista ogromna razlika. Mi smo gotovo sve do samih izbora očekivali da će između njih biti trka prsa u prsa, ali ispostavilo se da nije bila. Verujem da su liberali osvojili četiri ili pet mesta više zahvaljujući tim incidentima sa turskim ministrima.

RSE: Dakle, Holandija je sad odahnula...

Von Merrienboer: Da, ali ja mislim da su analitičari s pravom primetili da su stvarni preokret predstavljali Bregzit i šok zvani Tramp, što je motivisalo birače da ne glasaju za Vildersa nego za liberale i druge partije.

RSE: Rekli ste da se očekivala trka prsa u prsa, to se nije dogodilo, što onda sugeriše da su ankete bile pogrešne.

Von Merrienboer: Da, ali ankete, naravno, nisu izborni rezultati. Dakle, preokret u glavama ljudi su, kao što sam pomenuo, pokrenuli Bregzit i Tramp. Mi smo ovde imali predizborne debate, ali u njima nisu aktivno učestvovali pripadnici Vildersove partije, što je veoma važan faktor. Dakle, on se nije aktivno uključio u kampanju kao lideri drugih stranaka. On je tvitovao, da, ali niste ga mnogo videli na televiziji ili na ulicama. Mislim da je to bila pogrešna odluka njega i njegovog izbornog štaba, zato što je u poslednjim nedeljama kampanje bilo još mnogo neodlučnih glasača. Ako ste odsutni iz kampanje i ljudi ne vide vaše lice, onda će mnogi odlučiti da glasaju za druge opcije.

RSE: Da li ovaj ubedljivi izborni poraz donosi i kraj Vildersove politike?

Von Merrienboer: Ne verujem. Mislim da će to zavisiti od sledeće vlade koja tek treba da bude formirana, a u koju će ući više stranaka – od levog do desnog spektra. Ponekad nije dobro kad u kabinetu imate toliko partija. Velike šanse su da sledeća Roteova vlada neće izdržati četiri godine na vlasti, kao što je izdržala prethodna, a imaće Vildersa u opoziciji, s obzirom da je obećao da neće s njim da pravi vladu, tako da će svi glasovi protesta da se okupe oko Vildersa, što će predstavljati opasnost da za nekoliko godina on postane jači nego što je sada.

RSE: A šta bi to Vildersa moglo učiniti jačim nego što je sada?

Von Merrienboer: Pa, ako naredna vlada ne bude bila ekonomski uspešna kao prethodna, moguće je da će mnogo tih ’plutajućih’ birača da pređe u Vildersov tabor.

"Vilders je tvitovao, ali niste ga mnogo videli na televiziji ili na ulicama. Mislim da je to bila pogrešna odluka", zaključuje Von Merrienboer

"Vilders je tvitovao, ali niste ga mnogo videli na televiziji ili na ulicama. Mislim da je to bila pogrešna odluka", zaključuje Von Merrienboer

RSE: Da li je opravdan strah da bi premijer Rute mogao da skrene udesno, kako bi privukao deo populacije koji inklinira Vildersu?

Von Merrienboer: U stvari je on to već učinio u predizbornoj kampanji i to delimično i objašnjava uspeh koji je postigao. U predizbornoj kampanji je često koristio nešto što podseća na Vildersovu retoriku i tako naginjao udesno. Jedan od njegovih predizbornih slogana je da ljudi treba da se ponašaju normalno. Mi smo imali izvesnih problema sa drugom generacijom Turaka, decom koja imaju i tursko i nizozemsko državljanstvo, a koja su učestovala u velikim demonstracijama.

Ne govorim o ovim poslednjim protestima u Roterdamu, već o demonstracijama koje su se dogodile pre toga. Tada je Rute, primera radi, izjavio da ti ljudi moraju da poštuju slobodu štampe, a ako to neće, da treba da se vrate u Tursku jer i ne pripadaju ovde. Koristio je pri tome ulični jezik, onakav kakav Vilders često koristi. Dakle, to je bio jedan slogan u Vildersovom stilu koji je uspešno funkcionisao.

RSE: Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pozdravio je ishod parlamentarnih izbora u Holandiji, poručivši da su građani Holandije u ogromnoj većini glasali za vrednosti za koje se Evropska unija zalaže: slobodno i tolerantno društvo u prosperitetnoj Evropi. Takođe je i nemačka kancelarka Angela Merkel pozdravila proevropski izborni rezultat, rekavši da je to uspešan dan za demokratiju. Verujete li da bi ono što se dogodilo na holandskim izborima moglo da se reflektuje i u predstojećim parlamentarnim izborima u Francuskoj i Nemačkoj? Izbori u Holandiji su, zapravo, u tom smislu veoma važan događaj.

Von Merrienboer: Da, svakako. Ovo su bili prvi izbori u jednoj zapadnoevropskoj zemlji u atmosferi u kojoj se verovalo da su Bregzit i faktor Tramp uspostavili trend, da će se takav trend nastaviti u Evropi, a najpre na izborima u Holandiji, ali – to se nije dogodilo. I to bi upravo moglo da ponovo preokrene trend u Evropi protiv ovog populizma koji je premijer Rute u danu posle izbora opisao kao ’pogrešnu vrstu populizma’. On je, dakle napravio razliku između tog populizma lošeg kova i prihvatljivog populizma, koji je on manje-više prigrlio. U prilog tome je, recimo, govorio, da kada misliš, govoriš i slušaš javno mnenje to predstavlja ’dobar populizam’, koji je ovog puta izvojevao pobedu nad ’lošim populizmom’. Moguće da je to prvi znak da se trend preokreće u Holandiji, u smislu da su populisti, koje je predvodio Rute, zabeležili uspeh.

"Velike šanse su da sledeća Roteova vlada neće izdržati četiri godine na vlasti", kaže Von Merrienboer

"Velike šanse su da sledeća Roteova vlada neće izdržati četiri godine na vlasti", kaže Von Merrienboer

RSE: Ta Ruteova pobeda bi mogla da preokrene desni populistički talas i u Evropi?

Von Merrienboer: Da. Mislim da je to dobar signal za francuske i nemačke partije koje se bore protiv tog desnog populizma koji zadobija sve više pristalica i glasača.

RSE: Na drugoj strani, verovatno se ne sme pasti u opasnost da Evropska unija i pojedine zapadnoevropske zemlje preteraju u optimizmu. U tom smislu postavlja se pitanje treba li Evropska unija da se menja umesto da čuva status kvo?

Von Merrienboer: Mora se biti na oprezu jer ovo neće nestati ni tako lako ni tako brzo. Te jake desničarske populističke partije biće prisutne još dugo.

A ima još važnih tendencija koje su se pokazale u holandskim izborima, na koje treba obratiti pažnju. Na primer, druge partije desnice dobile su dosta glasova, ali su levica, posebno Socijalno-demokratska partija doživele težak poraz, pala je sa 38 na projektovanih 9 mandata. Glasovi nisu otišli socijaldemokratima nego manjim partijama. Poraz socijaldemokrata tim je teži jer je ta partija u tradicionalno već sto godina redovno osvajala četvrtinu ili čak trećinu glasova birača.

Čovek mora reći da je taj njihov poraz zaprepašćujući. To je važno istaći i zato što su socijaldemokrati zaista značajna politička snaga u Evropskoj uniji i važan faktor evropske integracije. Dakle, na neki način se možda može govoriti o pomeranju političke ravnoteže unutar Evrope, u kojoj su na sceni dve velike opcije – hrišćanski demokrati i socijaldemokrati. Sada je, bar u Holandiji, došlo do pomeranja ravnoteže u korist liberala, odnosno, Ruteove Narodne partije za slobodu i demokratiju – koja je, zapravo, velika konzervativna partija, ali proevropske orijentacije, za razliku od britanskih konzervativaca.

Kao što sam rekao, desničarski populizam biće prisutan u Evropskoj uniji i Evropskom parlamentu. Možda je to i dobro za politiku u Evropi jer će se u Evropskom parlamentu time dobiti jasna distinkcija između pristalica dva bloka i živa debata o tome kojim putem Unija treba da ide. Građani koji su skeptični u odnosu na EU takođe treba da imaju svoj glas u Evropskom parlamentu i nacionalnim parlamentima pojedinačnih članica Evropske unije i, naravno, imaće ga.

RSE: Vi zapravo kažete da će desničarske populističke partije biti prisutne u političkim institucijama Evropske unije i članica Unije i to prisustvo može pomoći u debati o identitetu Evropske unije i putu kojim će ona ići.

Von Merrienboer: Da, to će naterati proevropske partije da formulišu svoje prioritete i ciljeve i da predstave svoju viziju za Evropu i da se potrude da privuku evroskeptične birače da se okupe oko Evrope i evropske budućnosti.

"Pokazalo se da su holandski populisti mnogo slabiji nego što smo očekivali", kaže Von Merrienboer

"Pokazalo se da su holandski populisti mnogo slabiji nego što smo očekivali", kaže Von Merrienboer

RSE: Da li se može reći, uz možda malo preterivanja, da je Evropska unija trenutno u krizi identiteta iako će uskoro u Rimu biti obeležena šezdeseta godišnjica njenog postojanja? Postoji li kriza identiteta Evropske unije?

Von Merrienboer: Da, postoji kriza identiteta Evropske unije. Mi se sada zaista nalazimo na raskršću. Ta činjenica je, naravno, i posledica onoga što se događa u Vašingtonu i Moskvi. To su važna međunarodna dešavanja i mora se biti veoma obazriv da se Evropa ne izgubi u borbi između trendova koje vidimo u Sjedinjenim Državama, Rusiji, ali i u Turskoj, zemlji na obodu evropskog kontinenta, koja trenutno klizi ka jakom autokratskom režimu.

RSE: Da li ste optimista u tom smislu, hoće li Evropska unija pronaći pravi put?

Von Merrienboer: Ako bih se oslonio na rezultate upravo održanih holandskih izbora, mogao bih reći da jesam, zato što postoje partije koje su osvojile više glasova nego Vildersovi populisti – to su, recimo, Zeleni i Demokrati 66, koji su levo orijentisani liberali. Te opcije su privukle mnogo mladih ljudi, što je takođe veoma važan trend. Uostalom, velika izlaznost koji smo imali može se zahvaliti tome što je veliki broj mladih ljudi izašao na izbore i svojim glasom podržao proevropske partije, posebno ove koje sam pomenuo – Zelene i Demokrate 66, koje su dobile više nego Vilders i koje su najmarkantije proevropske partije u Holandiji.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG