Dostupni linkovi

logo-print

Petrušić: Fantomi ruše, novinare tuže


Meni još uvek nije jasno zbog čega me je tužio Nebojša Stefanović, i to ne kao ministar, nego kao privatno lice, kaže za RSE Sandra Petrušić, novinarka NIN-a.

Suđenje zbog njenog teksta „Nebojša Stefanović, glavni fantom iz Savamale“ završeno je u Višem sudu u Beogradu pre nekoliko dana, a presuda se očekuje do kraja godine. Petrušićeva kaže da je Stefanović u tužbi naveo da su u tekstu iznete laži, ali da to ne može da dokaže.

Ističe da nikada nije pisala o Nebojši Stefanoviću kao o privatnom licu već kao o ministru policije. On je, međutim, tužbu podneo u svojstvu privatnog lica. Neće da prejudicira, ali kaže da misli da će tek u Strazburu moći da se dođe do odgovora da li su ona i NIN krivi po Stefanovićevoj tužbi.


RSE: Sandra, završnog dana suđenja vama u sudnicu nije mogao da uđe Robert Sepi zamenik ombudsmana Saše Jankovića. Ko još?

Petrušić: Predstavnik OEBS-a mi je rekao da ne može da uđe jer su mu rekli da je gužva i da ne može da bude primljen unutra.

RSE: Ali su zato u sudnicu primljene stranačke pristalice gospodina Stefanovića.

Petrušić: Da, oni su primljeni. Videla sam, recimo, generalnu sekretarku MUP-a iako je Nebojša Stefanović mene tužio kao privatno lice, a ne kao ministar policije. Došao je sa službenom pratnjom.

RSE: Videli smo i protest pristalica Srpske napredne stranke ispred suda. Nije li to pritisak na sud?

Petrušić: Pravo da vam kažem, ja ne znam da li je pritisak na sud, ali je sigurno pritisak na nas koji smo tuženi, a pretpostavljam da se radi i o pritisku na sud, ali i o jednom nonsensu. Ja zbilja nikada, nigde, ni na jednom kraju zemljine kugle, nisam videla da neko dolazi da da podršku onome ko tuži.

RSE: Vas je Nebojša Stefanović tužio kao privatno lice, kao građanin Nebojša Stefanović iako se vaš tekst o odgovornosti za rušenje i nepostupanje policije u slučaju Savamala nije odnosio na Nebojšu Stefanovića kao privatno lice nego na Nebojšu Stefanovića kao ministra unutarnjih poslova. Kako je uopšte takva tužba mogla biti prihvaćena, nije li to apsurdno?

Petrušić: I meni je to apsurdno i čudno i uopšte ne znam kako je mogla biti prihvaćana takva tužba. A u samoj toj tužbi piše da sam ja iznela brutalne laži koje on, nažalost, ne može da dokaže.

RSE: I da ste mu tako povredili ugled i čast, da je pretrpeo duševne boli.

Petrušić: Ja ne znam uopšte oko čega mi možemo da se tužimo, sudimo ili bilo šta, ako on ne može da dokaže da ja lažem.

RSE: Vi ste napisali tekst o tome ko treba da snosi odgovornost za rušenje u izbornoj noći u Savamali i za nereagovanje policije na pozive građana. Imali ste sagovornike u tom tekstu, kao i izvode iz izveštaja ombudsmana Saše Jankovića, koji govori o tome da je čitava organizacija tog noćnog rušenja bila unapred organizovana i da odgovornost ide po čitavoj vertikali od državnih i nedržavnih organa. I po horizontali i po vertikali.

Meni još uvek nije jasno zbog čega me je tužio Nebojša Stefanović, i to ne kao ministar, nego kao privatno lice: Sandra Petrušić

Meni još uvek nije jasno zbog čega me je tužio Nebojša Stefanović, i to ne kao ministar, nego kao privatno lice: Sandra Petrušić

Ako se zna da policija nije u domenu gradske vlasti, onda je jasno da odgovornost za to što policija nije reagovala na pozive građana, čija su prava bila ugrožena u toj noći, treba da snosi starešinski kadar policije i da verovatno ta odgovornost ide i dalje. Saša Janković u izveštaju navodi da načelnici policije nisu znali ili nisu smeli da kažu ko je nalogodavac.

Vi ste u jednoj rečenici, nakon izvoda iz Jankovićevog izveštaja, naveli, čini mi se, da bi se, s obzirom na taj izveštaj, moglo pretpostaviti da odgovornost može da seže i do ministra policije. To je, dakle, pretpostavka, a ne tvrdnja. Kako se iz pretpostavke da odgovornost može ići dotle može izvesti indikativni zaključak na kojem se temelji tužba gospodina Stefanovića?

Petrušić: Ja mislim da ste vi upravo zaradili sledeću tužbu po istom pitanju jer ste vi rekli da je iz izveštaja jasno da je moralo da stigne dotle. Ja sam imala tu blažu formulaciju – može se pretpostaviti. Međutim, ta formulacija – može se pretpostaviti - tretirana je kao da sam ja njega optužila da je direktno obukao fantomku, otišao tamo, lično rušio i naložio sve to, što nigde ne piše u tekstu, ali je to tako prihvaćeno od suda i kao takvo je tretirano tokom suđenja.

RSE: Da li je neko na suđenju postavio pitanje kako izrečena pretpostavka o nečemu može da se tretira kao izričaj, kao tvrdnja, pa onda i predmet tužbe?

Petrušić: Nije. Niko nije postavio takvo pitanje.

RSE: Znači, bićemo ubuduće tuženi i za pretpostavke?

Petrušić: Da, bićemo tuženi zbog svega. Međutim, suština je u tome da meni nije bilo jasno, niti mi je sada jasno, za šta sam tužena. Tokom celoga spora i celog pretresa nije mi bilo jasno o čemu se tu radi. Iznose određene stvari kojih nema u mom tekstu, tvrde se stvari koje se nikada nisu dogodile. Na sve to dobijam pitanja koja ne razumem. Kada sam, konačno, dobila pitanje da li ja mislim da je krivično delo bilo rušenje u Savamali, zbilja sam se uplašila jer sam pomislila da to uopšte nije suđenje zbog uvrede Nebojše Stefanovića nego da je suđenje svima nama koji mislimo da je te noći u Savamali počinjeno krivično delo.

I kada sam na to ukazala i sudiji i advokatu i postavila pitanje da li sam ja ovde tužena zato što mislim da je to bio zločin, istog trenutka je advokat tužioca rekao da povlači pitanje. Povlačenje tog pitanja znači da se u zapisniku taj deo neće pojaviti, a ja mislim da je veoma bitno da se to pojavi u zapisniku jer mislim da se jednostavno ovim ide na to – nemojte više pominjati Savamalu. Niko, ni u kom obliku.

RSE: Da li je na suđenju bilo predstavnika dva udruženja novinara?

Petrušić: Nisam videla nijednog predstavnika udruženja novinara i niko mi se iz udruženja nije obratio ni pre ni posle suda.

RSE: Šta o toj činjenici možete reći?

Petrušić: Mislim da krah profesije koji nam je serviran od aktuelnog ražima i sami podupiremo i sve više se bojim za sudbinu celokupnog novinarstva.

RSE: Šta očekujete kako će se proces završiti? Možete li na osnovu toka suđenja da pretpostavite kakav bi mogao biti ishod?

Petrušić: Mogu. Suđenje opisuje i sve ovo što ste vi pomenuli o tim nepravilnostima, zašto je to sve zapravo prihvaćeno, kako je prihvaćeno. Svaki proces koji sam do sada imala je trajao dve, tri, četiri godine, ne znam ni sama koliko pretresa je bilo, dok je ovo sve završeno za ta dva sata tog dana, a presuda će biti za trideset dana. Mi smo imali situaciju u kojoj su oslobođeni ljudi krivi za smrt devojke zato što je njena smrt zastarela. A zbog toga što je nama uvređen građanin Nebojša Stefanović mi ćemo imati presudu za trideset dana.

Pokušala sam da objasnim da apsolutno niko nije pokušavao da kaže da je on (Stefanović) fantom koji je rušio

Pokušala sam da objasnim da apsolutno niko nije pokušavao da kaže da je on (Stefanović) fantom koji je rušio

Ako ćemo imati tu presudu, onda možemo da mislimo koliko je to jedan nezavisan proces u kome ja mogu da očekujem da će se suditi kako bi trebalo. Neću da prejudiciram, naravno, nikada ne možemo da znamo unapred, ali ja lično mislim da će tek u Strazburu moći da se dođe do odgovora da li sam ja i da li je NiN kriv u ovom sporu.

RSE: Vi ste dakle odlučili da u slučaju da ishod bude u korist građanina Nebojše Stefanovića, idete do Strazbura?

Petrušić: Mi to moramo da uradimo. Mi to moramo da uradimo ne zbog nas, ne zbog NiN-a već zbog celog novinarstva. Ovo je sada bitka na kojoj mi bijemo šta će biti sutra sa vama, sa bilo kim.

RSE: Šta je Nebojša Stefanović, privatno lice, tvrdio - u čemu je inkriminacija, zašto vas je tužio? Šta ste, po njemu, vi napisali?

Petrušić: Jedino taj deo koji ste vi pomenuli, mimo naslova da je “glavni fantom”. Pokušala sam da objasnim da apsolutno niko nije pokušavao da kaže da je on fantom koji je rušio i da smo imali veliku raspravu u redakciji kako ćemo predstaviti taj tekst. Ideja je bila da je on “glavni fantom” samo zbog toga što se pojavljuje i nestaje, u svim sporovima čas ga ima čas ga nema; znači, fantom nije čovek koji nosi fantomke, znamo šta je fantom.

Ilustracije radi, mi smo imali situcije kad je ministar Stefanović izlazio i iznosio nam najsitnije detalje iz istraga koje su u toku. Imali smo tako priliku da ga čujemo da nam taksativno navodi kako je premijer Vučić prošao na detektoru laži, koja su bila pitanja, kako je odgovorio, u istrazi koja je toku. A onda dolazimo do Savamale koja i te kako interesuje javnost, ali ministra policije ne vidimo nigde, nema ni jednu reč da izjavi. Dakle, pokušala sam da objasnim da se fantom odnosi na to - tu si, nisi, gde si. Druga stvar za koju me optužio jeste ovo što ste pomenuli, ja sam citirala izveštaj Saše Jankovića i rekla to – može se pretpostaviti, iz čega je on ...

RSE: ...da odgovornost za neragovanje policije može da snosi ministar policije. “Može se pretpostaviti” - to je formulacija od ključne važnosti. A kako je Stefanović pročitao tu rečenicu?

Petrušić: Da sam ga direktno optužila. U tužbi piše da je to floskula kojom se služe novinari da bi izbegli odgovornost, a u stvari sam time imputirala njemu krivicu.

RSE: Da li je onda zahtevano da se ta rečenica pročita jer to što on kaže je učitavanje u tu rečenicu onoga čega u njoj nema?

Petrušić: On je tu rečenicu pročitao i on je rekao da je tom rečenicom bio duboko pogođen. A onda je krenulo ispitivanje na temu kako je on bio pogođen - kako je on to doživeo; kakve su mu duševne patnje bile; kako je to saopštio svojoj porodici; kako su na to gledale komšije, kako su gledali prolaznici... E, jedino nije bilo postavljeno pitanje da li mu je velika duševna patnja bila dok je naslovna strana NIN-a vislila u Knez Mihajlovoj, koju su njegove stranačke kolege okačili i držali mesecima, to mi je žao ali se niko nije setio da to pita u datom trenutku.

Iako je Nebojša Stefanović mene tužio kao privatno lice, a ne kao ministar policije, došao je sa službenom pratnjom: Sandra Petrušić

Iako je Nebojša Stefanović mene tužio kao privatno lice, a ne kao ministar policije, došao je sa službenom pratnjom: Sandra Petrušić

RSE: Evo sada imate i iskustvo suđenja zbog profesije u kojoj ste. Šta ova naša profesija i mi u njoj moramo da učinimo kako bi se ovo zastrašivanje tužbama protiv aktivista, protiv novinara - tužene su gospođa Vesna Pešić i dve koleginice, urednice Peščanika, tužilac je ponovo gospodin Nebojiša Stefanović, šta, dakle, da radimo i kako da nateramo institucije EU da nam pomognu da ova zemlja ne ode u potpuni totalitarni mrak?

Petrušić: Ne znam šta se dešava sa institucijama EU. Meni je neverovatno da se do sada niko nije oglasio. Da li je moguće da je ta nagodba koju oni imaju sa Vučićem tako dobra i tako njima pogodna da oni puštaju tolike nepravilnosti, tolika gušenja ljudskih prava? Sve ovo što se dešava po meni je nedopustivo, kao što mi je nedopustivo da se izveštaj o Savamali nije pojavio u izveštaju Evropske komisije. To je nedopustivo!

Mislim da možemo da se ne plašimo, nema nas mnogo, nas koji bismo se upustili u tu bitku. Bitno je da se ne plašimo, ali osim toga da se ne plašimo, moramo da imamo i pare, to košta. Svako to suđenje košta. Svaki medij koji nije u sprezi sa vlašću ne može da se finansira ni preko reklama, nema ništa osim svog tiraža. Mi jednostavno finansijski više ne možemo da opstanemo, prema tome, nama je, kao u doba Miloševića, kada je EU pomagala neke nezavisne slobodne medije, ta pomoć potrebna, a ja koliko vidim EU se sve vreme upravlja po onoj - sada imate demokratiju, zašto bi smo mi pomagali vaše novinarstvo.

RSE: Kako reagujete na povratak na scenu rečnika iz devedesetih, dakle, rečnika tipa “strani plaćenici”, “izdajnici”, “spremaju državni udar”? Ne može se reći da prvi čovek izvršne vlasti ove zemlje ne snosi ogromnu odgovornost za to. Iz njegovih usta smo imali priliku da čujemo nedopustive termine, među kojima se verovatno izdvaja “ološ”, koje su se odnosile na pripadnike naše profesije.

Petrušić: Nama se nisu vratile devedesete, nama su se vratili ljudi iz devedesetih koji su govorili tim rečnikom. Bila sam novinar i tih devedesetih i tada je postojala bitna razlika. Tada su socijalisti bili na vlasti, radikali su bili pomoćna stranka, zadužena upravo za takvu retoriku. Mi smo u doba Miloševića oko njega imali ipak neke profesore, intelektualce, koji su imali svedeniji govor, a radikali su bili ti koji su služili da nam serviraju ovakav rečnik. Sada su ti koji su stvorili taj rečnik uzeli kompletnu vlast u ovoj zemlji.

Prema tome, mislim da oni i ne umeju drugačije da govore. Mene je veoma iznenadio i sam njihov dolazak na vlast. Imali smo relativnih, mirnih godinu dana kada su pokušavali da izigravaju evropejce, kada su hteli da budu kulturni, ali svima nam je bilo jasno da će taj medeni mesec proći onog trenutka kada prvi procenat podrške bude pao. Nisam, međutim, očekivala da će sunovrat ići tom brzinom kojom je išao i da će nas, dok je još uvek ta vlast prilično sigurna što se procenata tiče, stići takav strašan udar primitivizma, uskraćivanja sloboda i gušenja medija.

RSE: Kako komentarišete to što su novinari i nevladine organizacije najčešće etiketrani kao izdajnici, strani plaćenici zato što primaju sredstva iz fondova EU drugih međunarodnih organizacija kada u isto vreme iz istih tih fondova novac, i to mnogo veći, dobija vlada ove zemlje? Po toj logici pojedninih zaničnika vlasti i njoj bliskih tabloida, najveći izdajnik i strani plaćenik bila bi, zapravo, država?

Petrušić: Da, ali među tim pojedinim zvaničnicima, Vučić je taj koji to stalno ponavlja - ko je koliko para dobio, koliko je, recimo, dobila Inicijativa Ne davimo Beograd. Problem je, očigledno, što mi nemamo naš “Pink”, mi nemamo naš “Informer”, mi nemamo čak ni RTS. Dakle, dobijanje para od stranaca biće proglašavano velikim nacionalnim uspehom kada ih vlast dobija, ali kada mi dobijemo pare onda smo mi strani plaćenici. To sve se radi sa idejom ispiranja mozga, svaka stvar se tako lansira - I Savamala i te tri nelegalne barake. I koliko god stupidna bila bilo koja izjava, ako se dovoljan broj puta ponovi, ljudi počinju da je prihvataju kao takvu.

RSE: Mediji su izvestili da je za vreme sastanka Organizacije novinara u jugoistočnoj Evropi u trenutku kada je premijer ušao i počeo svoje obraćanje, nekoliko novinara u znak protesta zbog njegovog odnosa prema medijima izašlo. Da li mi novinari koji predstavljamo kritičku javnost u ovoj zemlji možemo da pokažemo bar minimum profesionalne solidarniosti, da kada se prvi sledeći put premijer uvredljivo obrati novinaru, obrecne na njega, bude ciničan nakon što mu novinar postavi pitanje, odgovara i priča šta god hoće bez obzira na pitanje, možemo li se okrenuti i otići?

Petrušić: Mislim da ne možemo. Mislim da možete vi iz RSE-a, mislim da možemo mi iz NIN-a, mislim da mogu ti ljudi koji su izašli tada, ali to su ljudi koji imaju podršku svojih urednika, koji imaju podršku cele strukture. To ne može da uradi niko iz ovih medija koji su zavisni od urednika, strukture. Ako izađe neko sa B92 i ne donese prilog, nisam sigurna da neće završiti na ulici.

RSE: Ali imam odva udruženja novinara, imamo novinarski sindikat, čemu oni služe ako ne da u takvim situacijama stanu iza nas, da nam budu bekgraund, i profesionalni i finansijski.

Petrušić: Vratili smo se u doba polutki, koje su zamenjene kursom engleskog jezika ili nečim takvim. Naše udruženje mnogo više služi za tu vrstu obuke nego što imamo profesionalno udruženje koje bi nas na takav način moglo da zaštiti. Osim toga, mislim da je profil ljudi koji rade u medijima postao takav da je jako malo onih koji će rizikovati sopstveni posao i bilo šta rizikovati da bi pokazali svoj stav i napustili premijerovu konferenciju. Jako bih želela da dođemo do tog trenutka jer su uvrede koje trpimo toliko velike. Konkretno, ja nisam izveštavala, ali kada gledam sednice i kada gledam te konferencije, to je strašno šta se tim ljudima radi i meni zbilja nije jasno šta je u njihovim glavama kada sede i to trpe.

RSE: Human Rights Watch je upravo objavio izveštaj za prethodnu i dobar deo ove godine o položaju medija u svim zemljama na zapadnom Balkanu. Njihova preporuka institucijama EU i Evropskoj komisiji je da slobodu medija i odnos vlasti prema medijima pretvore u uslov za dalje napredovanje ovih zemalja ka EU. Da li verujete da do toga može doći?

Petrušić: Pravo da vam kažem, nadam se da će do toga doći jer mislim da, ipak, ne može EU do te mere da okreće leđa onome šta se dešava u našem medijskom prostoru - zbilja, na celoj toj teritoriji, a ovde u Srbiji vidimo tačno šta se dešava. Ne znam na koji način bi uopšte moglo da se nađe opravdanje da se zažmuri na ovo što se dešava, ali sam sam poslednjih godina videla da oni stalno nekako nađu po neko opravdanje da ipak zažmure.

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Diplomirala na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, na Odseku za međunarodne odnose. Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Za RSE radi od decembra 1993. godine.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG