Ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenier (Jeffrey Hovenier) je nakon sastanka sa zamenikom premijera Kosova Besnikom Bisljimijem (Besnik Bislimi), rekao da mu nisu predstavljeni predlozi oko pronalaženja rešenja za isplatu primanja koja Srbi sa Kosova imaju iz budžeta Srbije u dinarima.
"Mislim da Vlada (Kosova) još uvek radi na njima", rekao je Hovenier 20. marta, ocenivši pozitivnim to što su se Priština i Beograd složili da razgovaraju o ovom pitanju.
Bisljimi je nakon razgovora u Briselu o ovom pitanju u utorak, rekao da će Kosovo i Srbija do 22. marta predati svoje predloge o dinaru kako bi se ponovo naredne nedelje sastali i razmatrali moguće opcije.
Isplata primanja Srbima na Kosovu iz budžeta Srbije je otežana od 1. februara, kada je na snagu stupila uredba Centralne banke Kosova kojom se ukida srpski dinar.
Međunarodna zajednica traži odlaganje ove uredbe jer ima "negativne posledice" na srpsku zajednicu.
O odnosima NATO-a sa Kosovom i Srbijom
Hovenier je rekao da Vašington podržava put Kosova ka NATO-u, te da očekuje da će zvanična Priština jednog dana biti članica Alijanse.
"Želim da opovrgnem one koji žele da prave poređenja ko je gde (u odnosu na NATO)", rekao je Hovenier, podsećajući da četiri zemlje NATO-a još uvek ne priznaju Kosovo i da bi taj izazov "trebao biti prevaziđen da bi se došlo do članstva".
Prethodno je ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil (Christopher Hill) rekao da je Srbija "trenutno mnogo bliža NATO-u nego Kosovo".
"To je sada vrlo tačno. Dakle, svakako to znate, mi radimo sa srpskom vojskom svaki dan. Imali smo vežbe, imali smo obuku, imali smo niz stvari sa srpskom vojskom", rekao je Hil u intervjuu za javni servis Srbije - RTS.
Na to je reagovala predsednica Kosova Vjosa Osmani uz ocenu da postoji samo "jedna zemlja koja je dalje od NATO-a od Srbije, a to je Rusija".
Ona je rekla i da Srbija "ne može ni da sanja da će jednog dana biti deo NATO-a" jer ne deli iste vrednosti sa Alijansom.
Visoki zvaničnici Kosova često iznose težnju da se pridruže NATO-u, čemu predstoji učlanjenje u program Partnerstva za mir – koji predstavlja praktičnu bilateralne saradnje između pojedinih evroatlantskih partnerskih zemalja i NATO-a.
Bilo koja zemlja koja teži punopravnom članstvu u NATO, prvo treba biti primljena u Partnerstvo za mir da bi potom nastavila proces punopravnog članstva.
Partnerstvo za mir ne podrazumeva automatski i članstvo jer ima više zemalja, među kojima je i Srbija, koje su članice a nemaju aspiracije da se dalje integrišu u strukture Severoatlantskog saveza.
