Evropski parlament je izglasao Plan rasta za Zapadni Balkan, do sada najambiciozniji finansijski paket Evropske unije za region.
Za ovaj paket je glasalo 517 evropskih poslanika, 56 njih je bilo protiv, a 30 uzdržanih.
Glasanje za ovaj paket je održano samo dan pre raspuštanja Evropskog parlamenta jer institucije ulaze u izborni period, za izbore za novi saziv parlamenta i čelnike institucija EU koji će biti održani između 6. i 9. juna u svim državama članicama EU.
Prema teksu usaglašenom do strane Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, države regiona će trebati da ispune niz ne tako lakih kriterijuma kako bi iskoristile paket finansijske pomoći.
Među njima su i osnovni kriterijumi koji podjednako važe za sve zemlje članice. Oni se odnose na vladavinu prava, poštovanje principa demokratije, institucionalne reforme i preduzimanje neophodnih koraka kako bi se osiguralo da sredstva ne budu zloupotrebljena.
Pored kriterijuma koji se odnose na reforme i vladavinu prava, postoje i kriterijumi političke prirode.
Za Kosovo i Srbiju postoji "još jedan uslov" koji se odnosi na napredovanje u procesu normalizacije odnosa.
EU namerava da Planom rasta za Zapadni Balkan udvostruči ekonomiju zemalja regiona u narednih deset godina.
Ovaj plan je u novembru 2023. godine predložila Evropska komisija.
Reč je o fondu od šest milijardi eura, od čega su dve milijarde u formi bespovratne pomoći, a preostalih četiri milijarde u obliku kredita sa veoma povoljnim ratama.
Cilj EU je da ovim planom podstakne ekonomski rast u šest zemalja regiona, istovremeno da pomogne reformskom procesu i na taj način pomogne ovim zemljama da se što pre pripreme za ulazak u EU.
Prema predlogu, procedura isplate finansijskih sredstava će biti pojednostavljena, međutim, kriterijumi za dobijanje ovih sredstava su pooštreni.
