Dostupni linkovi

logo-print

Dijalog sa Prištinom: Beograd bi hteo barem nešto


Ivica Dačić i Tomislav Nikolić

Ivica Dačić i Tomislav Nikolić

Državni vrh Srbije, kako je najavljeno, sastao se kako bi razmotrio zastoj u pregovorima sa Prištinom, odnosno ponuđeni briselski papir koji se naziva „non paper“, a u kome, kako smatra srpska strana, Beogradu nije ponuđeno - ništa. U čemu je zapelo i kakve su prognoze za nastavak pregovora 2. aprila, od čega zavisi nastavak evropskog puta Srbije?

Visoki funkcioner SPS-a Branko Ružić izjavio je uoči sastanka državnog vrha da niko ne može reći hoće li kosovski Gordijev čvor biti razvezan 2. aprila.

„Pitanje je da li ćemo opet biti predmet nekih ultimatuma, da li će se taj odnos rešavanja kosovskog pitanja i daljih evropskih integracija postaviti kroz prizmu štapa i šargarepe, jer ako to bude slučaj, nisam preveliki optimista da ćemo uspeti da dođemo do dogovora. da je u interesu i nas i Albanaca da pravimo korake napred, a ne da se na neki način ukopamo u rovove i da možda ne iskoristimo ovu šansu koju sada imamo. Mi sada pokušavamo da vratimo neke stvari, koje smo već, nažalost, izgubili", rekao je Ružić.

Dejan Anastasijević, dopisnik Tanjuga iz Brisela kaže da, koliko se zna, sporno je prenošenje nadležnosti na srpsku zajednicu opština u izboru lokalnih šefova policije.

„Prištinska strana odbija da zajednica srpskih opština ima svoju policiju i svog šefa policije. Opštine po predlogu Beograda, delegiraju to pravo na zajednicu. Priština smatra da zajednica ne treba da ima nikakvu izvršnu vlast, pa ni policijsku“, navodi Anastasijević.

Ovog vikenda zvaničnici Srbije su na parče obaveštavali javnost u čemu je spor i šta treba odlučiti do 2. aprila kada se nastavljaju pregovori. Potpredsednik Aleksandar Vučić je rekao da srpskoj strani nije ponuđeno ništa, ali da se nada da će 2. аprilа u Briselu Srbiji, ipаk, bar nešto biti ponuđeno.

Premijer Ivica Dačić rekao da je visoka predstavnica EU Ketrin Ešton već skupila svoje fascikle i da je on u poslednjem trenutku sprečio prekid pregovora.

„Mi zaista moramo dobro da odmerimo naše snage i realnu politiku koju treba da vodimo u narednom periodu. Mi želimo da se postigne dogovor, ali da bi se postigao, on mora da ima, barem, minimum, ako ne maksimum pravednosti za sve strane koje učestvuju u ovom procesu“, izjavio je Dačić.

Zatim je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao da na ponuđenom papiru piše ono što je sasvim neprihvatljivo. Dejan Anastasijević, međutim, kaže:

„Pomalo je čudno da, ako vam ponude ništa, vi ostanete 11 sati i razgovarate o tom ništa, a toliko je trajala poslednja runda dijaloga u kabinetu lejdi Ešton.“

O nadležnostima zajednice opština

Šta domaća javnost zna? Slobodan Samardžić, potpredsednik Demokratske stranke Srbije koja je protivnik čak i polaznih ustupaka Prištini definisanih u Platformi o Kosovu, kaže da Beograd traži da opštine imenuju komandira policije, da opštine imenuju sudije.

„Po pregovaračkoj platformi traži organizovanje sudova u dve instance ali oni su toliko spustili svoje zahteve, da oni više ne pominju prvu i drugu instancu. Govorim o onome što oni izjavljuju poslednjih 10-ak dana“, rekao je Samardžić.

Dušan Janjić, foto: Medija centar Beograd

Dušan Janjić, foto: Medija centar Beograd

„Beograd je tražio za zajednicu opština ovlašćenja države odnosno republike“, kaže analitičar Dušan Janjić i dodaje: „To nije dobio i sada treba da objasni sopstvenoj javnosti da je promašio. I to je cela priča. Jer, zajednica opština, kako su je definisali, bio je pokušaj prevare. To je onaj entitet, kao Republika Srpska, to nije prošlo i onda je nastao problem za Beograd“.

Pogled iz Brisela je malo manje sumoran.

„Ne bih rekao da je bilo šta u ovom trenutku krahiralo. O zajednici srpskih opština se još uvek razgovara, kao što još uvek nije odbačena ideja da ta zajednica ima nekakva ovlašćenja“, ističe Dejan Anastasijević.

Beogradska štampa je do sada objavila dva različita dokumenta koji su ponuđeni i u kojima se ne predviđa izvršna vlast srpske zajednice opština, a traži se ili priznanje Kosova ili obaveza Beograda da ne sprečava članstvo Prištine u UN. Dejan Anastasijević kaže da su to neformalni predlozi koji su bili na stolu u ranijim fazama pregovora.

„Ono što se do sad pojavilo u štampi su neke verzije o kojima je još ranije bilo raspravljano“, navodi on.

Kako će Beograd izaći iz ove trenutne pozicije? Slobodan Samardžić kaže:

„Ne bi moglo da se zaključi da će se završiti onako kako domaća štampa tipuje, da će sve biti u redu, da će Srbija prihvatiti te ultimatume. Znači, dobro su izgledi da to sve ne uspe.“

Dejan Anastasijević, međutim, kaže da je u ovom trenutku jedino izvesno da je u dijalog Beograda i Prištine uloženo previše vremena i političkog, i ne samo političkog kapitala, ne samo iz Beograda i Prištine nego i iz Brisela, da bi se dozvolilo da taj dijalog sada krahira.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG