Dostupni linkovi

logo-print

Sporazum sa Srbijom mogao bi pomoći dobijanju stolice u UN


Sjedište UN-a u Njujorku

Sjedište UN-a u Njujorku

Postizanje eventualnog sporazuma Kosova i Srbije može u velikoj meri doprineti članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama, ocenjuju stručnjaci. Bitno je da se dobiju garancije da Srbija neće vršiti napore da blokira Kosovo na putu ka članstvu u međunarodnim organizacijama, što ne mora značiti da Srbija priznaje nezavisnost Kosova.

Kako je izjavio savetnik poslanika vladajuće koalicije u Bundestagu Hans Joahim Falenski, Bundestag bi bio spreman da odustane od nekih uslova postavljenih Srbiji za dobijanje datuma, ukoliko bi normalizacijom odnosa Beograda i Prištine došlo do članstva Kosova u UN-u.

Bivši šef pravne službe u UNMIK-u, Alexander Borg Olivier navodi da članstvo Kosova dosta zavisi od Srbije, s obzirom na njene bliske odnose sa Rusijom i Kinom, dve stalne članice Saveta bezbednosti UN-a. Ukoliko proces dijaloga iskreno nastoji da zadovolji težnje i ciljeve obe strane a na ravnopravnoj osnovi, onda bi pitanje članstva u međunarodnim organizacijama i u UN-u trebalo da se ogleda u tom procesu, kaže on.

“Kosovo može da dobije garancije od onih koji vode ovaj proces, EU i SAD, koji će, kao minimum, obezbediti da Srbija neće pokrenuti zvaničan prigovor na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. To ne znači da će Srbija priznati Kosovo, ali znači da Srbija neće koristiti svoje članstvo kako bi lobirala, blokirala ili uticala na druge zemlje članice protiv Kosova. Ovo se može i treba postići putem dijaloga, i to bi trebalo da bude jedan od glavnih uslova Kosova pre nego što što se upusti u saradnju”, navodi Borg Olivier.

On dodaje da normalizacija odnosa između Kosova i Srbije mora da vodi ka otklanjanju svih dilema, te da ukoliko Srbija želi da postane članica EU, ona više ne sme da ima problema sa Kosovom.

Borg Olivier naglašava i da je od izuzetne važnosti da Kosovo postigne više od 100 priznanja, jer bi u tom slučaju imalo više legitimiteta u UN-u.

Nemački zvaničnici u međuvremenu su poručili i da bi Bundestag mogao odustati od nekih uslova postavljenih Srbiji za dobijanje datuma za EU, ukoliko bi se uz normalizaciju odnosa Prištine i Beograda omogućilo i članstvo Kosova u UN-u.

U iščekivanju ishoda nove runde pregovora

Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa i spoljne politike na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, podseća da je načelni stav nemačke politike prema odnosima Beograda i Prištine model dve nemačke države koje su sedele zajedno u UN-u iako se uzajamno nisu priznale.
Predrag Simić, foto: Medija centar Beograd

Predrag Simić, foto: Medija centar Beograd


On dodaje da to pitanje ipak zavisi od toga da li će se i kakav sporazum postići 2. aprila.

„Da li je to realno u ovom trenutku, ne možemo govoriti ništa dok ne vidimo kakav će biti ishod osme runde pregovora, gde očigledno postoji jedna bitna razlika između onoga što traži Beograd i onoga što je spremna da da Priština“, kazao je Simić.

Da bi jedna zemlja postala članica UN-a, potrebno je da država podnese zahtev generalnom sekretaru UN-a koji proverava da li je zemlja miroljubiva, i u skladu sa Poveljom UN-a, potom Savet bezbednosti većinom glasova, a bez da ijedna od stalnih članica ne glasa protiv, usvaja zahtev i prosleđuje ga Generalnoj skupštini. Za primanje nove države u UN-u, potrebno je dve trećine glasova od 193 članica.

Kosovo je do danas priznalo 96 država članica UN-a.

Profesor Simić međutim ističe da ukoliko bi se postigla saglasnost između Prištine i Beograda oko jednog takvog pitanja, članstvo u UN-u ne bi bio nerešiv problem.

„Ako bi se postigao sporazum Beograda i Prištine ja mislim da bi se pitanje priznanja verovatno brzo rešilo. Jer, većina zemalja bi se tu verovatno i opredelila za priznanje Kosova izuzimajući jedan broj zemalja koje prosto u tom problemu vide opasan presedan za sebe same, zemlje kao što je Kipar ili neke druge koje vide da bi to moglo da utiče na njihovu situaciju. Tako da mi se ne čini da bi to bio nerešiv problem, pod uslovom da između Beograda i Prištine dođe do saglasnosti u onome u čemu do sada nije bilo saglasnosti“, kazao je on.

Inače, predstojeća runda dijaloga dva premijera zakazana za 2. aprila mogla bi biti prelomna za odnose Kosova i Srbije, kao i za njihov put ka evrointegracijama.
  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG