Dostupni linkovi

logo-print

BiH u Parizu kandidovala četiri projekta u oblasti putne infrastrukture


Dionica puta od Neuma ka Mostaru, jul 2014., ilustrativna fotografija

Dionica puta od Neuma ka Mostaru, jul 2014., ilustrativna fotografija

BiH je na Samitu u Parizu, u okviru tzv. Berlinskog procesa, kandidovala četiri projekta u oblasti putnih komunikacija, koji su prema tvrdnji nadležnih, dobro pripremljeni i koji su „teški“ oko 800 miliona eura. Osim regionalne saradnje u infrastrukturnim projektima, analitičari ocjenjuju da BiH može dati značajan doprinos i u oblasti migracija, sigurnosti i borbe protiv terorizma.

Skupovi regionalnih lidera, kakav je samit u Parizu, manje su operećeni velikim bilateralnim problemima, koje dodatno podgrijava predizborna kampanja, i veća su šansa političarima da pokažu spremnost za saradnju, smatra docentica na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, dr Nedžma Džananović - Mirašćija. Takođe, upozorava i da razgovor o evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana dolazi u posebno osjetljivom trenutku za EU.

Prednost problemima koji se rješavaju zajednički

„S obzirom na pitanja i teme koje će se razmatrajuu Parizu, sasvim je jasno da se prednost daje upravo onim okvirima, upravo onim temama koje se mogu jedino i isključivo rješavati zajednički, i to uz saradnju sa Evropskom unijom – a to znači, i projekti koji uključuju infrastrukturu i različita pitanja, prije svega vezana za sigurnost, koja se također ne mogu lokalizirati, odnosno ne mogu se rješavati unutar granica jedne države", kaže Džananović-Mirašćija i dodaje da ovaj susret lidera Evropske unije i lidera regiona dolazi u jednom vrlo specifičnom trenutku, u kojem Evropska unija preživljava svojevrsnu krizu.

"Ukoliko bude mudrosti i vizije da se prepozna da je budućnost Evrope, upravo na tlu Zapadnog Balkana, i da integracija Zapadnog Balkana mora biti jedan od prioriteta nove, makar i oslabljene Evropske unije, to će biti jedan od načina da Evropska unija sačuva elementarne vrijednosti svog projekta“, zaključuje Džananović-Mirašćija

Učesnici samita – lideri šest zemalja Evropske unije i šest zemalja Zapadnog Balkana, razgovarali su o brojnim problemima koji traže zajednički nastup: migracije, sigurnost i borba protiv terorizma.

BiH bitna za kompletnu bezbjednost Evrope

Analitičar Zoran Pavlović o doprinosu BiH naglašava da se ta država od pasivnog člana koji je pratio događaje i migracijska kretanja postala neko ko se u to uključio sa informacionim i koordinatorskim aktivnostima.

"Siguran sam da breme naših iskustava, na primjer i zbog činjenice da se značajan broj naših građana bori na strani IDIL-a , može dobro doći i drugima... Ovog momenta mi nismo žarište, ali onoliko koliko možemo da doprinesemo da se čitav sistem bezbednosti poveća, a to možemo - toliko će Bosna i Hercegovina pokazati se vrlo bitnom i za nastavak brige o kompletnoj bezbednosti Evrope“, navodi Pavlović

BiH je predstavila četiri projekta u oblasti putne infrastrukture. To su: dionica autoputa Zenica - Žepče , što prema riječima predsjedavajućeg Vijeća ministara Denisa Zvizdića ima najviše izgleda da pronađe investitora. Zatim, proširenje Luke Brčko, izgradnja dionice autoputa Mostar sjever - Mostar jug, te petlja Johovac – Rudanka.

Predsjedavajući Zvizdić ističe dobru pripremljenost svakog od njih.

“Projekti BiH su ocijenjeni kao vrlo kvalitetni i svi odbori koji su radili na pripremi Samita u Parizu su ih prihvatili sa stručno-tehničkog stanovišta, uz visoke ocjene. Siguran sam da će na sjednicama odbora koji će uslijediti nakon sastanka u Parizu, bh. projekti biti definitivno prihvaćeni i da ćemo dobiti finasiranje za njih”', kaže Zvizdić.

Za projekte koje je kandidovala BiH, potrebno je blizu osamsto miliona eura.

Zoran Pavlović komentariše kako nije sporno da su ti projekti značajni i neophodni, ali ističe da je problem kako novac vratiti kada je, kako kaže, ekonomija, bar u BiH, na izdisaju. "To će se svakako postaviti kao pitanje. Novca za investicije ima ali se traži i da se obezbedi kontinuitet u vraćanju kredita”, smatra Pavlović.

Na samit bez strategije transporta

Delegacija BiH je otišla na novi sastanak u okviru Berlinskog procesa bez strategije transporta na državnom nivou, što je bio jedan od uslova. Usvojene su saobraćajne strategije na nivou dva entiteta i Brčko distrikta, dok je za državni nivo pripremljen nacrt koji su izradili konslultanti, što je finansirala Velika Britanija. Zbog izostanka državne strategije, navode analitičari, na spisku projekata nema mosta u Gradišci, čija bi izgradnja olakšala prelazak graničnog prelaza između BiH i Hrvatske.

Damir Miljević kaže da je BiH trebala zauzeti ofanzivniji kurs kako bi se izborila za most koji je dobio podršku na sastanku u Beču, u septembru 2015.

„Niko više i ne spominje most u Gradišci, koji je potreban BiH. S obzirom na sve ono što se dešava, odnosno ne dešava u Bosni i Hercegovini, i s obzirom na stanje, Bosna i Hercegovina po mom mišljenju ne može biti nikakav ozbiljan ili aktivan partner. Bosna i Hercegovina, uslovno rečeno, ne pokazuje dovoljan interes za evropskim i regionalnim inicijativama. Naša regionalna saradnja se svela na okupljanje političara na sastancima iza kojih nema realnih akcija. BiH je na sastanku u Parizu sporedni igrač, ona je tu, kako ja vidim, kao mali siromašni rođak, kojeg će da zapadne jedan mali dio kolača koji se tamo bude dijelio“, smatra Miljević.

Može li sastanak u Parizu dati novi impuls evropskom putu BiH? Nedžma Džananović-Mirašćija kaže da ostvareni blagi napredak, nije dovoljan da se nadoknadi propušteno

“Mi nećemo imati još puno ovakvih prilika i zato je krajnje vrijeme da se BiH drži određenih rokova, te da se otvorena vrata i podrška ne odbacuje zbog lokalnih tema, lokalnih izbora i zbog naše prošlosti. U Parizu su mladi jedna od ključnih tema. A mladi u BiH su svoje već rekli, jer odlaze. Ukoliko ova zemlja brzo ne uspostavi evropske standarde u brojnim oblastima, mi ćemo ostati bez mladih ljudi koji će, ne čekajući naše vlasti, otiću u Evropu”, poručuje Džananović-Mirašćija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG