Dostupni linkovi

Broj novoosnovanih firmi u zadnje tri godine u BiH je u porastu. Od početka 2016. do marta ove godine registrovano je 16.882 nova preduzeća. Najveći broj registrovan je u Sarajevu, Banjaluci, i Mostaru, a skoro svako deseto je iz oblasti ugostiteljstva. Slijede neke druge uslužne djelatnosti kao i održavanja i popravka vozila.

Ekonomistica Svetlana Cenić kaže da ovo samo pokazuje strukturu bh. privrede.

Svetlana Cenić

Svetlana Cenić


„Narod uvek sedi u kafanama, i to vidimo. Makar jedan čaj, jedna kafa. A, što se tiče vozila, i kad gorivo poskupi, točiće se za dvadeset maraka, ili će se smanjiti porcija hleba i mesa, da bi se moglo voziti. To je slika sredine i privredne strukture ove zemlje“, objašnjava Cenić.

Ako se zna i da se najveći broj političkih događaja u Bosni i Hercegovini dešava u ugostiteljskim objektima, ne iznenađuje što i za strance ovo postaje zemlja kafana.

Samo u Banjaluci, gradu koji prema posljednjem popisu iz 2013. godine, ima 185.000 stanovnika, ima više od 1.000 kafića i barova.

Za Banjalučane otvaranje uglavnom ugostiteljskih objekta je očekivano jer osigurava sigurnu zaradu bez mnogo muke.

„To je fenomen u BiH koji primjećujem u Banjaluci jer tu živim i radim - bez obzira koliko da je teška materijalna situacija, svi ugostiteljski objekti rade i stalno su puni. Ti ljudi koji otvaraju očigledno imaju neki profit inače to ne bi radili. Koje pare se tu troše, ja nisam sigurna, ali sigurno da pazar tu ostaje“, kaže Brankica Spasenić.

Nedeljko Vasilić dodaje: „Svi govore kriza je ali uvijek se nađe nešto novca za kafu ili pivo. Kafane imaju uspone i padove ali će se sigurno održavati. Kako-tako.“

Profesor Aleksa Milojević sa Ekonomskog instituta u Bijeljini ističe da osnivanje velikog broja malih firmi u BiH orijentisanih uglavnom na uslužne djelatnosti neće popraviti ekonomsku situaciju u zemlji.

„Zapad, na masovnoj akcionarskoj svojini, u samo jedan posto velikih preduzeća pravi 80 posto svog bogatstva. U 95 posto malih preduzeća Zapad pravi svega pet posto bogatstva, tako da ova masa malih preduzeća bez oslonca na krupna preduzeća je naš potpuni ekonomski kraj“, kaže Milojević.

Građani Sarajeva takođe misle da se sa otvaranjem ugostiteljskih objekata pretjeruje i da je i to jedan od razloga odlaska sve više mladih iz ove zemlje. Poslušajte šta su nam na ovu temu rekli Emina Čekić, Fahret Džinić i Merisa Falović.

Dok i u BiH ne dođe do stvaranje velikih proizvodnih preduzeća neće biti ni ekonomskog napretka, a i osnivanje velikog broja malih firmi svake godine je upitno, naglašava Milojević.

„Velikim dijelom ova nova preduzeća se osnivaju kako bi se izbjeglo plaćanje obaveza starih propalih preduzeća. Ugasi se staro preduzeće osniva se novo, na drugo ime“, smatra Milojević.

Ovo potvrđuju i podaci Centralne banke BiH. Sa 3. aprilom ove godine u Bosni i Hercegovini ima skoro 72.000 blokiranih računa, a samo od početka 2016. i prva tri mjeseca 2017. godine blokirano je skoro 11.500 računa.

  • 16x9 Image

    Erduan Katana

    U periodu od 1997. do 2000. godine radio za više bosanskohercegovačkih i inostranih medija. Od 2000. godine radi u dopisnišvu RSE u Banja Luci.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG