Dostupni linkovi

logo-print

BiH 20 godina posle Dejtona: Podele i nestabilnost


Međunarodni skup u Beogradu povodom 20 godina Dejtona

Međunarodni skup u Beogradu povodom 20 godina Dejtona

Unutrašnje podele i danas, 20 godina posle Dejtona, Bosnu i Hercegovinu drže na ivici nestabilnosti, jedan je od zaključaka međunarodnog skupa u Beogradu na dvadesetu godišnjicu mirovnog sporazuma za BIH.

Dejtonski mirovni sporazum trenutno je jedini mogući okvir za Bosnu i Hercergovinu, izjavio je Mladen Ivanić, član Predsedništva BIH.

“Sve drugo, otvaranje priče o Ustavu, u startu znači da ćemo imati vrlo ozbiljne probleme. Kada raspakujete priču o Dejtonu odmah se otvaraju tri ekstremne vizije čime se sve vraća na devedesete. Sadašnje političke elite, koje su deset godina to pokušavale promeniti, to nisu u stanju. Ovaj okvir pruža šansu, ako to želimo, da se postigne dogovor. Priču o ustavu treba ostaviti za vreme kada se stvari malo smire, a pitanje je šta će i tada biti.”

Ustav je najosetljivije pitanje u BiH, za koju je i dalje ključna evropska perspektiva, ocenili su učesnici konferencije Centra za spoljnu politiku i Fondacije Hans Siedel pod nazivom "Potencijalna unutrašnja nestabilnost BiH". Uprkos različitim mišljenjima o pravnom okviru u toj državi, generalni zaključak je da je potrebno veće razumevanje među narodima i političkim strukturama.

Vehid Šehić, kopredsedavajući Igmanske inicijative, rekao je da bosanskohercegovački političari snose najveću odgovornost:

Milorad Dodik je sigurno jedna od najodgovornijih osoba. Ali vam tvrdim, istovremeno, velika odgovornost na stvaranju političke nestabilnosti stoji kod Bakira Izetbegovića i Dragana Čovića. Ako Bakir Izetbegović sebi da za pravo da je njegov predsednik Erdogan, predsednik Turske, onda možete samo da zamislite kako o tome razmišljaju građani u Republici Srpskoj i Hercegovini. Ako Milorad Dodik za sve mora ići u Beograd, a ovi u Zagreb, onda kako će se ovi drugi ponašati.”

Ono što Bosnu i Hercegovinu, kako su ocenili učesnici skupa, deli i u miru su i neprocesuiranje ratnih zločina, politička kontrola institucija, sprečavanje povratka izbeglih i raseljenih, kao i želja svih strana u državi da dominiraju.

Uprkos raznim primedbama, rekao je Miloš Šolaja sa banjalučkog Fakulteta političkih nauka, uloga međunarodne zajednice u BIH je konstruktivna:

Prvo, jer je zaustavljen rat. A drugo, u naš život je prenešen niz kvalitetnih međunarodnih standarda. Što mi inače nećemo da priznamo… Ono gde je problem, to je generalni pristup međunarodne zajednice.”

Proteklih deset godina, tokom kojih su međunarodna zajednica i Evropska unija pokušale da uvedu BIH u funkcionalni okvir i prepuste je unutrašnjim faktorima, posebno su važni za današnje stanje u toj državi.

Bodo Veber

Bodo Veber

Bodo Veber, iz Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, rezultate u poslednjoj deceniji slikovito je nazvao “lažnom tranzicijom” i politikom “ni Dejton ni Brisel”.

“Deset godina smo imali proces u kom su postavljani uslovi koji su nailazili na otpor. Evropska unija stalno je popuštala u nadi da će se domaće političke elite ipak okrenuti reformskom putu. A dogodilo se obrnuto. Jer u političkom kontekstu Zapadnog Balkana popuštanja su signal signal slabosti koji pokazuje da se otpor isplati, kao i da se svi uslovi mogu prebroditi političkim otporima.”

Dijalog je jedini izlaz iz čestih kriza u BIH, zaključili su učesnici konferencije, a samo evropska perspektiva može sprečiti ponavljanje istorije. Priču o fragilnoj, potencijalno opasnoj situaciji i atmosferi u BIH, koja je provejavala i na ovom skupu, metaforički je dočarao mali incident kada se tokom govora jednog od gostiju iz inostranstva uključio protivpožarni alarm. Nakon kraćeg prekida konferencija je nastavljena planiranim tokom.

  • 16x9 Image

    Zoran Glavonjić

    Novinarsku karijeru počeo je 1995. u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." Na RSE je od avgusta 2000. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG