Dostupni linkovi

logo-print

Novi zakon o službama bezbednosti: Vratiti moć u sistem


Svetko Kovač: Pitanje upravljanja službama bitni su mehanizmi uticaja vlasti na službe

Svetko Kovač: Pitanje upravljanja službama bitni su mehanizmi uticaja vlasti na službe

Izostanak reformi službi bezbednosti, nedovoljna kontrola i nadzor nad njihovim radom, politički uticaj, te ratno nasleđe koje nose, samo su neki od razloga zbog kojih je neophodno donošenje novog zakona o službama bezbednosti, čiji je model predstavio Beogradski centar za bezbednosnu politiku. Sprečavanje službi i njihovih civilnih nalogodavaca da "prave štetu" je, prema rečima autora, minimum koji sistem mora da postigne.

U Srbiji se još bavimo bazičnim pitanjima, a ključni je problem to što moć ne stanuje u sistemu, ocenjuje Miroslav Hadžić, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i jedan od autora modela novog zakona o službama bezbednosti. On dodaje da, iako su postojeće službe bezbednosti, i vojne i civilne, preimenovane, suštinske reforme nije bilo.

"Izostala je reforma, kontrola i nadzor se ne vrše, a na čelu Biroa za kontrolu službi bezbednosti je predsednik Vlade, kome su sve službe potčinjene, što je nonsens sa kakvog god hoćete stanovišta. Institucije su ispražnjene i to nije nastalo 2012. godine. Ovim ne opravdavam postojeću vlast, ali to je bio slučaj i sa vlašću demokrata. Od 2000. godine do danas u Srbiji demokratija nije postala jedina i najvažnija igra u gradu", navodi Hadžić.

U modelu novog zakona predlaže se da, umesto sadašnje tri, postoje dve službe bezbednosti - Bezbednosno informativna agencija i Vojna obaveštajno-bezbednosna agencija (VBA), čiji bi rad, umesto dosadašnja tri, bio propisan jednim zakonom.

Kao odgovor na višegodišnje ukazivanje, te predloge Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, model zakona preciznije reguliše pitanja zalaženja u privatnost građana, primenom tajnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka.

Predviđeno je osnivanje posebnog tela - Tehničko operativnog centra - koji bi određivao mere za nadzor elektronskih komunikacija, telekomunikacijskih usluga, tehničke usluge službama i policiji.

"Ta institucija bi dobijala nalog, bez mogućnosti da sazna lične podatke o licu prema kome se mera primenjuje", kaže jedan od autora modela zakona, Bogoljub Milosavljević, profesor Univerziteta Union.

Uređuje se i pitanje bezbednosnih provera i razmena podataka sa odgovarajućim službama.

Razmena podataka, ilustracija

Razmena podataka, ilustracija


"U modelu smo predvideli mogućnost upravnog spora protiv rezultata bezbednosne provere. To je novina i znači da imate pravo da vas obaveštavaju o rezultatima, a onda i da to osporite", navodi Miroslav Hadžić.

Kada je reč o kontroli i nadzoru, autori predlažu uvođenje Generalnog inspektorata službi bezbednosti, kao posebne službe Vlade Srbije, koja kontroliše i rad službi, i Tehničko operativnog centra.

"Svesni smo da je teško obezbedniti potpunu političku neutralnost, ali makar da obezbedimo operativnu samostalnost na nekom nivou koji ne zavisi od dnevne politike ili trenutnih posednika vlasti", kaže Milosavljević.

Ukazujući na lošu kontrolu službi, autori podsećaju i na godinama unazad ukinutu praksu da na čelu skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti bude predstavnik opozicije.

Model novog zakona predviđa i da se prilikom izbora direktora službi bezbednosti poštuje mišljenje predsednika Republike, Skupštine i Saveta za nacionalnu bezbednost, ali i da se on bira na osnovu stručnosti, a ne na osnovu političke pripadnosti ili lojalnosti državnom vrhu.

Bogoljub Milosavljević, Miroslav Hadžić i Svetko Kovač

Bogoljub Milosavljević, Miroslav Hadžić i Svetko Kovač


Bivši direktor VBA Svetko Kovač smatra da su rešenja obuhvaćena predloženim modelom dobra, ali da bi pored ovoga trebalo doneti i poseban zakon o proverama službi bezbednosti i policije, kojim bi se ta kontrola na bolji način vršila.

"Pitanje upravljanja službama bitni su mehanizmi uticaja vlasti na službe. Lično sam protiv toga da ministar, koji možda i nije tako stručan, nastupa u ime službi bezbednosti", ukazao je Kovač.

Neprestano strašenje naroda

Odgovarajući na pitanje zašto model nije predvideo sistem ekspertskog ili građanskog nadzora, kakav postoji u nekim zemljama, Miroslav Hadžić odgovara da Srbija i dalje ima problem sa bazičnim pitanjima.

"Bilo bi normalno da prilikom odlučivanja postoje nekakve studije i ekspertske analize, od toga šta stvarno preti Srbiji a ne da svaki čas budemo obaveštavani, te o državnom udaru, te o zaverama, samo se menjaju oni koji su nam pretnja. Reč je zapravo o neprestanom strašenju naroda. Pitanje je da li će i ovakav model dobiti podršku parlamentarnih partija", kaže Hadžić.

Autori podsećaju i da će ova oblast biti deo pregovora u okviru Poglavlja 23 i 24 u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku izradio je model zakona uz konsultacije sa državnim organima, nevladinim organizacijama i stručnjacima iz te oblasti, a uz podršku ambasade Holandije i misije OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju) u Srbiji.

Nakon Beograda, model će biti predstavljen u Nišu, Novom Pazaru i Novom Sadu, a posle toga će biti prosleđen na razmatranje državnim organima.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na RSE, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG