Dostupni linkovi

logo-print

Bez regionalne podrške Srbija ili kandidat Jeremić


Generalna skupština Ujedinjenih nacija

Generalna skupština Ujedinjenih nacija

Kandidatura šefa diplomatije Srbije za mesto predsednika Skupštine UN izazvala je buru u susednoj BiH i sumnjičavost u Srbiji u odnosu na objašnjenje Hrvatske da se ranije obavezala da će dati podršku kandidatu Litvanije.

Za sada od suseda jedino je Crna Gora obećala svoj glas kandidatu iz Srbije. Zašto je Vuk Jeremić prihvatljiviji nekim dalekim zemljama u Africi, Aziji, jer na glasove nesvrstanih bezrezrvno računa, a nije svojim prvim susedima? Da li je problem u ličnosti ministra koji je ni malo diplomatskim jezikom imao ne jednu svađu sa susedima ili je u pitanju osporavanje Srbije?

Nedostatak poverenja prema državi čak i kad je u pitanju podrška za jedno politički marginalno mesto, ma kako ono na prvi pogled izgledalo važno u hijerarhiji svetske organizacije? Ili je u pitanju nešto treće?

“Pa, nama su odnosi kontroverzni. To je problem, a ne samo ličnost našeg ministra. Da li će Jeremić biti izabran ili ne, to će se vrlo brzo zaboraviti. To nije, recimo, članstvo u Savetu bezbednosti ili nekom drugom organu UN. Nije previše uticajno”, ocenjuje Simeon Pobulić, član Foruma za međunarodne odnose u Beogradu.

U BiH kandidatura Jeremića izazvala je lančana reagovanja dotle da se sa tim dovodila u vezu afera Komšić, dakle ostavka, pa povlačenje ostavke sa partijske funkcije jednog člana Predsedništva. Takođe su razmenjene optužbe na liniji Banja Luka-Sarajevo.

Sarajevski komentator Vlastimir Mijović kaže za RSE da problem nije u ličnosti kandidata, već u strahu da će sused u koji deo BiH nema poverenja, politički ojačati.

“Bosni i Hercegovini još uvijek ne odgovara jaka Srbija, a sa druge strane, Srbiji takođe ne odgovara jaka BiH. Mislim da ministar valjskih poslova Zlatko Lagumdžija dobro pozicionira stajalište BIH: kud jače evropske sile okrenu kormilu, prema Srbiji ili prema Litvaniji, tako treba postupiti i BiH“, smatra Mijović.

Aleksandar Popov iz nevladine organizacije Igmanska inicijativa koja se bavi procesom pomirenja u obnove saradnje u regionu, međutim, ukazuje da je problem u podršci BiH nastao baš zbog nepoverenja prema ličnosti Vuka Jeremića.

“Od BiH, odnosno od predsedavajućeg Predsedništva BiH poručeno je da naš ministar Jeremić nije podogodna ličnost za funkciju za koju se kandiduje“, kazao je Popov.

Hrvatska - ranije preuzeta obaveza ili dobar izgovor

Davor Gjenero, spoljnopolitički analitičar iz Zagreba kaže da je stav Hrvatske principijelan i da podrška Litvaniji nije izgovor, već ranije preuzeta obaveza, s obzirom da je ta zemlja još 2004. godine najavila svoju kandidaturu. Hrvatska, kaže naš sagovornik, neće više nikada ponoviti ono što joj se desilo sa Slovenijom kada su zbog graničnih sporova međusobno ta dva suseda uskratili podršku prilikom glasanja za mesto nestalnog člana u Savetu bezbednosti. Ili kada, zbog tog istog suseda, sadašnji predsednik Hrvatske Ivo Josipović nije izabran za sudiju stalnog Međunarodnog suda u Hagu. Tako naš sagovornik na pitanje da li je problem u Jeremiću ili u Srbiji, odgovara:
Vuk Jeremić

Vuk Jeremić


“Niti jedno, niti drugo. Kao prvo, jasno je da ne postoji nikakva zadrška Hrvatske prema međunarodnoj afirmaciji Srbije. Uostalom, istovremeno kada je ministrica vanjskih poslova izjavila da neće podržati kandidaturu Jeremića, izjavila je i da Hrvatska podupire kandidaturu Srbije za predsedavanje OESS-a zajedno sa Švicarskom, što je kud i kamo važnije za Srbiju nego kandidatura gospodina Jeremića. Jeremić je u Hrvatskoj doživljavan kao relativno sporan politički akter, vrlo je neobično da se jedan ministar vanjskih poslova sukobljava sa predsjednikom države druge republike a to je on radio, međutim, čak niti to nije sporno u ovom slučaju. Hrvatska nepotpora Jeremiću prije svega proizilazi iz hrvatske obveze prema Latviji”.

Aleksandar Popov, međutim, misli da Hrvatska ima samo dobar izgovor.

“Čini mi se da bi se Hrvatska našla u nevolji da je podržala Jeremića, to bi naišlo na veliki odijum u javnosti”, rekao je Popov.

Pitali smo Aleksandra Popova zar nije nelogično da kandidat Srbije ima podršku nesvrstanih iz Afrike i Azije, a nema većine svojih suseda.

“Naravno da je nelogično i mislim da to nije dobro i da bi najbolje bilo, ako se ide na kandidaturu, da se ide na proveren teren, da se na vreme ona objavi i da se ide na podršku, pre svega, suseda, a onda i evropskih zemalja i velikih sila”, navodi on.

Popov misli da je Srbija pogrešila i u načinu na koji je pokrenula celu ovu priču i u izboru ličnosti.

Crna Gora je jedina obećala svoj glas kandidatu iz Beograda, iako je Jeremić bio vrlo angažovan akter u proterivanju ambasadora ove susedne zemlje nakon priznavanja nezavisnosti Kosova.

“To je u duhu načela koje smo proklamovali zajedno. Težimo da razvijemo najbolje dobrosusedske odnose”, podvukao je bivši crnogroski šef diplomatije Branko Lukovac.

Podsetimo, mesto predsedavajućeg Generalne skupštine UN se popunjava iz različitih regiona. Sada je red na region koji pokriva bivše istočno evropske zemlje. Kandidaturu su najavile Litvanija i Srbija. Mesto predsedavajućeg Generalne skupštine ne smatra se politički uticajnim, mada je dovoljno zvučno za ambiciozne diplomate od karijere.
  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG