Dostupni linkovi

logo-print

Reakcije u svetu: Ojačani Erdogan biće još problematičniji za Zapad


Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, maj 2016.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, maj 2016.

Pozicija predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana će svakako biti ojačana nakon neuspelog vojnog puča, podstičući njegove težnje za apsolutnom vlašću, što će samo zaoštriti probleme koji su i bili povod za akciju dela armije – ocenjuju svetski mediji i analitičari.

Sinoćni izlazak na ulice pučista koju su zauzeli strateške tačke u Istanbulu i Ankari, reakcija je na turbulentna vremena kao i razočaranost Erdoganovom vladavinom, ocenjuje britanski "Gardijan" (Guardian).

Ovaj list podseća da su udaru prethodili teroristički napadi samoproklamovane Islamske države Iraka i Levanta (IDIL) na aerodromu "Ataturk" i u centru Istanbulu, kao i Kurdske radničke partije (PKK), dok rat u susednoj Siriji besni već šest godina.

Erdoganova sve autoritarnija retorika je polarizovala zemlju, potpirujući etničke i verske tenzije. Njegova sve naglašenija islamistička orijentacija izaziva podozrenje, pre svega, u vojsci koja se tradicinalno smatra čuvarem sekularnog nasleđa koga je ustanovio Mustafa Kemal Ataturk, osnivač moderne republike Turske.

Mustafa Kemal Ataturk

Mustafa Kemal Ataturk

Ponovno izbijanje sukoba sa pobunjenicima PKK-a, nakon dvogodišnjeg primirja, zakomplikovalo je situaciju.

S druge strane, u poslednje vreme Erdogan je nakon izvinjenja Vladimiru Putinu zbog obaranja ruskog aviona, delimično otopio odnose sa Moskvom kao i sa Izraelom nakon višegodišnjeg zahlađenja zbog ubistva mirovnih aktivista koji su pokušali da dostave pomoć u blokirani Pojas Gaze.

Istovremeno, premijer Binal Jildirim donekle je zatekao sirijske pobunjenike najavom poboljšanja odnosa sa Damaskom, što je veliki zaokret u politici Ankare. Međutim, pojedini analitičari smatraju da je reč o manjem zaokretu sa ciljem da se umire zabrinute Erdoganove pristalice među poslovnim krugovima koji su teško pogođenih ekonomskim problemima.

"Gardijan" podseća da je ironija da je Erdogan početkom sedmice potpisao zakon koji vojnicima omogućava imunitet od krivičnog gonjenja u slučaju učešća u domaćim bezbednosnim operacijama. Taj potez je protumačen kao izraz poboljšanja odnosa između vlade i vojske koja igra sve značajniju ulogu u operacijama u kurdskim oblastima.

Vojska nezadovoljna zbog marginalizacije

Vojska ima više razloga za nezadovoljstvo. Nakon dolaska na vlast 2002. godine, Erdogan je nastojao da smanji njen uticaj s obzirom da je kao garant sekularističke tradicije do tada izvela četiri državna udara.

U prilog su mu išli zahtevi Brisela da Turska u pregovorima o članstvu u EU mora da stavi armiju pod civilnu kontrolu. U tom smislu je započeo reforme kojima je umanjivana uloga vojske i istovremeno smenio na stotinu visokih oficira.

U toj kampanji mu je pomagao i sadašnji ljuti protivnik, a nekadašnji bliski saveznik Fetulah Gulen, čije su pristalice u sudstvu pokrenule seriju procesa protiv generala optužujući ih za navodno kovanje zavere protiv vlade.

Fetulah Gulen

Fetulah Gulen

Mnogi generali su završili u zatvoru. Kao rezultat masovnih smena, većina sadašnjih oficira je lojalna Erdoganu, ali je očito ostala manja grupa koja je nezadovoljna pozicijom armije i stanjem u zemlji, koja je noćas pokušala državni udar.

Erdogan će pojačati pritisak na protivnike

Svet, pre svega Zapad, dočekao je sa olakšanjem neuspeh vojnog puča jer je Turska, sa drugom armijom po snazi u NATO-u, veoma važan saveznik.

Ministarstvo odbrane SAD-a ima oko 2.200 hiljada pripadnika u Turskoj. Od toga je 1.500 njih smešteno u vazdušnoj bazi Indžirlik na jugu zemlje u blizini Sirije, koju SAD koriste za udare svoje avijacije protiv IDIL-a. Međutim, zbog opasnosti od kontraudara militanata, američki državni sekretar Ešton Karter (Ashton Carter) je naložio u maju da porodice vojnog personala napuste Turske.

"Puč je loš scenario, bez obzira na motive", kazao je Henri Barkej (Barkey), ekspert iz Vilsonovog institute, u telefonskom razgovoru iz Istanbula za "Vošington post" (The Washington Post).

"Ako je neuspešan, to je i dalje loše… Sada će Erdogan postati još paranoidniji, sumnjičaviji, nepredvidiviji i problematičniji za nas. Turska prolazi kroz period neizvesnosti i nestabilnosti i to je loše za SAD i zapadnu Alijansu", dodao je Barkej.

Istovremeno, uprkos olakšanju, Zapad i dalje brine Erdoganova autoritarna politika, uključujući i obračun sa novinarima i borcima za ljudska prava.

Turski predsednik će izaći iz ove situacije još snažniji i nastojaće da iskoristi ovu situaciju za obračun sa domaćim protivnicima, piše britanski "Ekonomist" (The Economist). To će se loše odraziti na demokratiju u Turskoj jer će Erdogan pokušati da ostvari svoju dugogodišnju nameru da promeni ustav kojom bi se ojačala funkcija šefa države.

Pristalice Redžepa Tajipa Erdogana proslavljaju obaranje puča, Ankara, 16. jul 2016.

Pristalice Redžepa Tajipa Erdogana proslavljaju obaranje puča, Ankara, 16. jul 2016.

"To je veoma teška situacija za zapadne zemlje", kazao je za "Vošington post" Mark Pjerini (Marc Pierini), stručnjak u Karnegijevoj fondaciji.

"Erdogan je imao ambivalentan odnos sa IDIL-om, delimično jer je želeo da se reši Asada (Bašar al Asad), a delimično zbog velikog biznisa na granici", ističe Pjerini.

"Vošington post" podseća da samo oko 110 kilometara otvorene granice ne kontrolišu sirijski Kurdi preko koje je moguć tranzit islamskih boraca kao i naoružanja za njih.

Sjedinjene Države su u više navrata zatražile od Ankare da sa svojom vojskom zaštiti taj deo granice, ali Erdogan do sada nije bio voljan da ispuni taj zahtev.

  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG