Dostupni linkovi

logo-print

Politika letovanja


Hrvatsku je u prvoj polovini godine posetilo oko 14.000 građana Srbije i Crne Gore, odnosno 68 odsto više nego u istom periodu prošle godine, saopštio je hrvatski ministar mora, turizma, prometa i razvitka Božidar Kalmeta. Da Hrvatska, kako je kazao, beleži znatan porast gostiju iz SCG, pokazuje i podatak da ih je prosle godine bilo 50 odsto više nego 2003. Mada je u osnovi reč o još uvek malim ciframa, imajući u vidu da oko milion čeških turista letuje godišnje u Hrvatskoj, ovaj podatak je ipak zanimljiv, jer je između zvaničnog Zagreba i Beograda ove godine prilično varničilo oko desete godišnjice operacija "Oluja" i pre toga zbog okupljanja četničkih pristalica na Ravnoj Gori.

Nakon okupljanja pristalica četničkog pokreta na Ravnoj Gori sredinom maja, pod pokroviteljstvom dela Vlade Srbije, tačnije Srpskog pokreta obnove šefa diplomatije Srbije i Crne Gore Vuka Draškovića, predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je odložio već zakazanu posetu Beogradu. Početkom avgusta, uoči i za vreme obeležavanja desete godišnjice operacije "Oluja" odnosi između dve zemlje su prilično zahladneli. Dok je u Hrvatskoj slavljen Dan pobede, u Srbiji se isticalo da je reč o najvećem etničkom čišćenju nakon Drugog svetskog rata. Međutim, to nije uticalo na smanjenje interesovanja građana Srbije da letuju u Hrvatskkoj.

Ogromna većina putnika, sa kojima je na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu, po povratku autobusa na liniji Makarska – Split – glavni grad Srbije, razgovarao Zoran Glavonjić, veoma je zadovoljna letovanjem u Hrvatskoj i kaže da bi ponovo išla.

Autobus iz Makarske preko Splita i Knina pristaje u stanicu...

RSE: Jel vi idete sa letovanja u Hrvatskoj?

PUTNICA 1: Da, u Komiži na Visu, meni je super tamo sam rođena i idem svake druge godine.

PUTNICA 2: Sada sam bila prvi put posle 15 godina kod očuha i mame.

PUTNIK 1: Ja imam kuću na Braču, pa dobro je more, plaže, Dalmatinke, super je. Ako mislite da ima neke frke, nema, žele da dođemo gotive nas.

PUTNIK 2: Baka i dida žive tamo i onda idem svakog leta, iz Beograda. More je čisto i ljudi su mnogo pošteniji nego u Crnoj Gori npr.

PUTNICA 3: Sada sam bila u Šibeniku nije loše ali da te svi gledaju popreko zato što si srpkinja onda ti je džaba to letovanje. I dalje se oseća ono kao što je bilo pre neznam koliko godina.

RSE: Ideš sa letovanja iz Hrvatske?

PUTNIK 3: Da na Hvaru imam kuću i meni je bilo super, imao sam i društvo i sve, skupilo nas se sa svih strana.''

RSE: Jel utiče političke prilike između Srbije i Crne Gore, na to kada se odlučuješ da ideš u Hrvatsku ili ne?

PUTNIK 3: Ne Mislim da to nema nikakvog uticaja.

RSE: Vi ste iz ove agencije čiji je ovo autobus, znači svaki dan ide iz Splita za Beograd. Kakvo interesovanje je ljudi iz Srbije i Beograda za letovanje u Hrvatskoj?

AGENT: Veliko je interesovanje pošto idemo po 2-3 autobusa pogotovo početkom 7. mjeseca kada su već išli na more tada je bilo i po 4-5 autobusa I sve je bilo puno, rezervacije su se morale napraviti i po tjedan dana ranije da bi se uhvatilo dobro mjesto u autobusu. Vjećina ih ide na otoke Vis, Hvar, Brač i budu zadovoljni sve je bilo super.''

Zvjezdana Veselinović, direktorica i vlasnica Otisak toursa, kuće koja od 1997. zajedno sa beogradskog Lastom prevozi autobusom putnike od Splita do Beograda i obratno, kaže da su lani prevezli 15.000 putnika:

''Sjeverni Jadran je baš počeo sa turizmom, u organiziranim grupama, jer je puno tolerantnija atmosfera prema ljudima koji dolaze iz Srbije i Crne Gore, nego ovdje u Dalmaciji. Znači, ljudi koji dolaze, dolaze uglavnom kod rodbine kod nekih dugogodišnjih prijatelja. Onda smo imali jako velike probleme sa tim da ljudi, iako im ne smeta da su ljudi iz Srbije i Crne Gore, ali smeta susjedima itd. Onda prije se odluče da ne iznajme kuću, apartman ili bilo što drugo, nego da rađe stoji prazna. Sada se to lagano mijenja, proći će još neko vrijeme dok to krene, onako turistički, da to sve bude puno. Jer, u osnovi i naši su ljudi željni turista tog tipa, jer oni i troše i nije im problem platiti.''

Reč je uglavnom o individualnim aranžmanima, a ne o organizovanim turama, pre svega u Dalmaciju, kaže Vedran Josipović, vlasnik i direktor turističke agencije Turist biro iz Makarske. Pritom je reč o gostima koji imaju rodbinu u Hrvatsku. Ako nije sa srpskim turistima, Makarska je preplavljena sa srpskim folkom, ističe Josipović:

''Ja se ne sjećam da je u mojoj generaciji prije ili poslije bilo ikakvog afiniteta prema toj muzici, međutim, ovo je tragedija šta se u Makarskoj u posljednje vrijeme dešava. Prije par dana je bio Tompsonov koncert, bilo je 5.000 ljudi, to su uglavnom bili mladi ljudi koji su došli u Makarsku zbog koncerta, da bi, čim je koncert prestao, kompletna rijeka tih istih, preselila u taj dio gdje samo bumba ta srpska narodna muzika.’’

Nina Rica, privatna iznajmljivačica soba iz Makarske, kaže da je najvažnije kakvi su ljudi, a ne odakle dolaze:

''Mi primamo ljude kao ljude i ako su normalni, sve štima. Mi njima damo sobe, oni nama daju novce, tako se radi. Ne radimo sada: daj prvo dokumente, pa da vidimo koji ste, pa onda ćemo vam dati sobu. To se tako ne radi.''

Beogradski kompozitor Kornelije Kovač ističe da rado letuje u Hrvatskoj:

''Mislim da je hrvatski deo primorja, odnosno Dalmacija, što se tiče obale i ostrva mnogo lepša nego ovi ostali delovi jadranske obale. Ja sam lično bio na Hvaru, baš u mestu Hvar, i super je bilo, dobro sam se osećao, dobro je vreme. Naravno, druga je priča kada se ide sa velikim društvom odavde, pa se ljudi malo napiju, pa počnu da galame i naravno onda možete da imate nekih neprijatnosti. Ali zavisi opet sa kim i gde sedate, možda treba malo tiše koristiti onu našu uzrečicu - bre - ili je ne koristiti, ako se može.''

Glumica iz Beograda Mirjana Karanović kaže za Radio Slobodna Evropa da se sa nostalgijom seća letovanja u Hrvatskoj, ali da se još ne usuđuje da ponovo ode:

''Nisam nikada o njemu razmišljala kao o hrvatskom primorju, uvek sam razmišljala kao Jadransko more, naše more, uvek sam išla tamo da letujem. To je najlepša obala koju ja znam, ali ne verujem da bih išla, jer mislim da ne bih bila dobro dočekana. Ja idem svuda mojim autom, a sumnjam da bi tamo moje auto dobro prošlo, prosto imam to loše iskustvo iz Zagreba, Žao mi je zbog toga i volela bih da tamo mogu da odem, ali nekako mi se čini da će uvek biti jedna budala među hiljadu ljudi.’’



U kojoj meri jugonostalgija još igra ulogu kada se građani Srbije i Crne Gore odlučuju da letuju u Hrvatskoj. Sociolog iz Splita Boris Vušković:

''I ja sam čovjek koji se osjećao ugodno u mnogim dijelovima izvan Hrvatske i ja sam ljetovao i putovao i moram priznati da sam nostalgičan u tom smislu, ako to neće biti zloupotrijebljena riječ. Zašto ne, ja bih se tako rado osjećao i u Ljubljani, Beogradu, Herceg Novom, ja sam od onih koji bi rado ponovo putovali, bez napetosti i problema. Na kraju, to je dio našeg života. Slučajno sam u jednoj zemlji živio i proveo u njoj praktički najveći dio života i sasvim normalno da ne bih imao ništa protiv da ponovo vidim stvari koje sam nekada gledao.“

Interesantne su i mlade generacije koje se ni ne sećaju toga vremena, a koje sada dolaze:

''Znate, šta ostao sam neki dan ukočen, doslovce. Imam unuku koja ima 15 godina i bila je nekakva nogometna utakmica, čini mi se Srbija i Hrvatska ili je rukomet bio ne sjećam se točno, i ja kažem: znaš li ti dušo gdje si ti rođena? Ona kaže: ovdje dabome. Ja joj kažem: ti si rođena u Jugoslaviji, jer, rođena je 1990. godine. Znate kako je to djelovalo na nju šokantno, jer pripada jednoj generaciji koja i ne zna za tu povijest, za nju je ta činjenica sasvim normalna da je rođena ovdje i da je na neki način, emotivan recimo, taj neki negativan naboj prema Srbiji.’’

*****

U kojoj meri politika može da optereti odnose svedoči i činjenica da su, zbog pomenutog četničkog okupljanja na Ravnoj Gori, pojedine stranke u Hrvatskoj čak saopštile da bi Draškoviću trebalo zabraniti ulazak u Hrvatsku. Šta bi se desilo ako bi Vuk Drašković želeo da dođe u privatnu posetu, odnosno da letuje na hrvatskom primorju?

Zoran Škugor, portparol Demokratskog centra, stranke koja je u koaliciji sa HDZ-om i koja se u maju zalagala da se Drašković proglasi nepoželjnom osobom u Hrvatskoj, sada za Radio Slobodna Evropa kaže:

''Zbog njegovih problematičnih izjava kao ministra, po pitanju četnika i po pitanju „Oluje“, i da on tu ne bi mogao tek tako da dođe, a što se tiče njegovog privatnog dolaska u Hrvatsku, tu nemamo ništa protiv, da on tu dolazi kao privatna osoba i sa te strane nemamo ništa protiv, da on može ući.’’

Ante Đapić gradonačelnik Osijeka i lider Hrvatske stranke prava, takođe se protivi Draškovićevom dolasku, ali u drugačijem svojstvu.

''Mislim da bi on trebao biti persona non-grata u Hrvatskoj. To bi svaki pošteni Hrvat na takav način razmišljao, ne samo ja kao predsjednik Hrvatske stranke prava. Dakle, da on bude u Hrvatskoj kao privatna osoba, kao državnik, to mu ne može proći, osim ako je stav služben, jer imate imunitet, mandat itd.“

RSE: Da li biste možda išli na skijanje na Kopaonik?

ĐAPIĆ: Ne, ne bih išao.

RSE: Zašto, jer ne skijate ili zbog čega?

ĐAPIĆ: Ne skijam inače, ali nije mi to zbog toga, ja bih u Srbiju mogao otići samo u službenoj hrvatskoj delegaciji. Barem sam sada takvog stava, a da li će se on promjeniti za neko vrijeme od rata, to ne mogu sada tvrditi.

Vuk Drašković trenutno je na letovanju u Budvi, na crnogorskom primorju, gde ima stan, pa nije bio dostupan za komentar. Srđan Srećković, portparol Draškovićevog Srpskog pokreta obnove o porukama pojedinih političara iz Hrvatske, za Radio Slobodna Evropa kaže:

''Ne verujem da on ima želju da letuje u Hrvatskoj, jer on već godinama letuje u Budvi u Crnoj Gori. Lično sam ovog leta bio jedan dan u Dubrovniku, s obzirom da letujem u Crnoj Gori, bio sam turistički da vidim kako to sve izgleda posle toliko godina i mogu da kažem da sam se sasvim normalno osećao, kao da sam u bilo kom letovalištu u Evropi ili kao da se nalazim u Srbiji. A i ja isto nisam išao na letovanje u Hrvatsku, niti imam želju, s obzirom da je u Hrvatskoj puno skupo u odnosu na to šta nude u svojoj turističkoj ponudi.''

Lider Hrvatske stranke prava Ante Đapić nije iznenađen sve većim brojem gostiju iz Srbije u Hrvatskoj:

''To je podatak koji je interesantan, ali koji nije neočekivan, jasno je da je Hrvatsko more privlačno svima, pa i Srbima. Bolje da su ratovali da bi ga se probali dokopati, ali nisu uspjeli, pa sada kao turisti manje-više i mogu dolaziti. Iako sam ja protivnik slobodnog režima, između Hrvatske, Srbije i Crne Gore, mislim da vize između Hrvatske i Srbije, posebno nakon izjave Draškovića i ostalih, morale bi biti ponovo uvedene.''

*****

Većina građana Srbije, ipak, još uvek pre se odlučuje za Crnu Goru, Tursku, Grčku i ostale destinacije, nego za Hrvatsku, što zbog političkih razloga a i visokih cena:

''U Hrvatsku, nikada zato što je skupo tamo, mislim kada bih birao između Turske i Hrvatske, Turska ima prednost.''

''Ne, zašto, to je jednostavno ne bitno imam averziju prema Hrvatskoj i gotovo.''

''Ja sam bila, evo sada, u Keniji. Fenomenalno: za 499 evra - 15 dana.''

''Ne, radi svoje bezbednosti, pošto znam par slučajeva što su Srbi popili batine tamo. Inače mi je mnogo skupo da letujem u Hrvatskoj, pre bi i kod nas i kod Grka nego po Hrvatskoj.''

''Ne, ne odgovara mi to more.’’

Sociolog iz Beograda Stjepan Gredelj ističe da je problem što je politika i dalje sve prisutna:

''Problem nije to što ljudi ne zaboravljaju, problem je u tome što im se stalno zaborav onemogućuje, da se jednom preko negativnih stvari pređe za sva vremena. Nego, uvek iznova neko iz nekih svojih razloga i interesa to podgreva. Ova deseta godišnjica 'Oluje' je na jednoj strani herojska pobeda, a na drugoj je genocid. Niti je ono prvo tačno, niti ovo drugo, ali, u svakom slučaju, to su jake reči, a takve vrlo često jako dobro odzvanjaju u praznim glavama.’’

*****

Sudeći po i dalje velikom broju turista iz Srbije u Crnoj Gori, reklo bi se da političke tenzije nemaju uticaja na njihovu odluku da letuju na južnom Jadranu, a ono što većina turista iz Srbije zamera domaćinima, nije politika samostalne Crne Gore već politika cena.



RSE: Dali ste se možda zbog političkih tenzija dvoumili da li ćete doći na crnogorsko primorje?

TURISTA 1; Ne ove godine, ali kako će biti narednih godina, ne znam.

TURISTA 2: Pa, jedino što ljude odvodi van Crne Gore to su cjene i usluga, samo to.

TURISTA 3: Pa ovde se sami služimo, nema ko da nas posluži.

Zvanični podaci o broju turista iz Srbije pokazuju da nema otkazivanja aranžmana, a da je ukupan broj posjetilaca veći nego lani. Savjetnica u Ministarstvu turizma Marija Rajković:

''Prema najnovijim podacima, u Crnoj Gori u ovom trenutku boravi oko 75.000 domaćih turista, što predstavlja rast od 8 posto u odnosu na isti period prošle godine.''

Turiste u Crnoj gori pitamo: da li su, s obzirom na političke tenzije između Srbije i Crne Gore, uočili razlike u odnosu na uslugu i rad domaćina na turiste?:

TURISTA 1: Ovde ne. I politika nas uopšte ne interesuje dok smo na odmoru.

TURISTA 2: Ne, nismo imali nikakva negativna iskustva.

TURISTA 3: Malo smo bili u kontaktu sa meštanima, ali nikakvih političkih razgovora niti smo vodili, niti nas je neko pitao, ljudi se odmaraju i svako gleda svoja posla i to je to.

Sličan je i stav domaćina, građana Crne Gore kada je reč o uticaju politike.

MJEŠTANIN 1: Šta ja znam. Ja to ništa ne osećam, meni su dobri i Srbi i Crnogorci, a psujem im majku svima.

MJEŠTANIN 2: Ne vjerujem da utiče, vidim da dolaze isto kao i ranije. Jedan smo narod, valjda ćemo shvatiti da smo svi Srbi, jel tako?

*****

Da li i u kojoj meri politika utiče na odluku građana Bosne i Hercegovine i Kosova gdje će letovati?

Građani BiH, deset godina nakon rata, ljetovanje uglavnom planiraju po dubini džepa, a mnogo manju ulogu igra politika. Ako su se po političkom ubeđenju i odlučivali hoće li ljeto provesti na crnogorskom primorju ili u Hrvatskoj, prvih godina nakon rata, danas su ipak presudne cijene. A kako godišnji odmori sve kraće traju, u mnogim slučajevma i blizina. Evo šta kažu Sarajlije:

SARAJLIJA 1: Bio sam u Neumu, izabrao sam zato što mi je bilo blizu, zato što su cijene k'o i ovdje.

SARAJLIJA 2: Makarska.

SARAJLIJA 3: Baška Voda. Nije loše bilo, ali malo skupo.

SARAJKA 1: Idem pretežno u Hrvatsku, pristupačne su cijene i navikla sam.

SARAJLIJA 4: Bili smo u Budvi, više iz finansijskih razloga, jer je jeftinije.

SARAJKA 2: Bila sam u Splitu i u Dubrovniku. U Splitu imam stan, a u Dubrovniku jer mi je taj grad super, izgleda kao zapad.

SARAJLIJA 5: Svake godine idem baš u Neum, zato što je to bosansko more.



Građani Banja Luke imaju slične kriterije: dobra usluga i niske cjene ispred su nacionalnog i političkog opredjeljenja.

BANJALUČANKA 1: Ljetovala sam u Hrvatskoj i od kraja rata svake godine tamo ljetujem, zato što mislim da su mnogo ljubazniji i da mnogo bolje dočekaju turiste nego Crnogorci.

BANJALUČANKA 2: Ove godine sam išla u Crnu Goru, u Sutomore, zato što je jeftinije.

BANJALUČANIN 1: Bio sam u Hrvatskoj i mislim da je ipak malo bolja usluga.

U posljednje dvije-tri godine primamljiva ponuda turističkih agencija za egzotične destinacije poput Jordana, Turske, Egipta, sve više privlače BiH građane.

SARAJKA 1: Bila sam u Tunisu, zbog klime, plaža, hrane, svake godne druga destinacja.

SARAJKA 2: Za 15-20 dana idem u Jordan, da vidim malo ta egzotična mjesta.

*****

Infomacije turističkih organizacija na Kosovu govore da su najposećenija mesta kosovskih turista albansko i crnogorsko primorje. Na pitanje šta ih je navelo da se opredele za jednu od dve destinacije, građani sa kojima smo razgovarali uglavnom navod praktične, bezbednosne i patriotske razloge.

„Albanija je naša matična država, voleo sam da je posećujem i nisam nezadovoljan što sam išao tamo, prošao sam izuzetno dobro.'', kaže Ismet Baljoku iz Prištine, koji je godišnji odmor proveo u Vele Polju u Albaniji. Zadovoljan stepenom bezbednosti u Albaniji, ističe kako je u Crnoj Gori trenutno bezbedno, ali se nikada ne zna šta se može dogoditi. Ipak, bezbednosni razlozi nisu bili ti zbog kojih nije išao u Crnu Goru, već želja da svoje pare potroši u Albaniji. Bajram Iljšani, već 40 godina stanovnik Prištine, letovao je u Ulcinju:

''Bio sam kratko u Ulcinju, jer mi duže nisu omogućavali materijalni uslovi.“.

Neas Spajuk kaže da od oslobođenja Kosova godišnje odmore provodi redovno u Albaniji:

„Uglavnom sam bio u Draču, tamo sam se osećao izuzetno dobro.“

Ističe da se za Albaniju odlučio zato što je do 1999. bilo nemoguće otići tamo, zbog mnogobrojnih prepreka koje su postavljale jugoslovenske vlasti. On je ranije odlazio u Ulcinj, međutim, sada postoji strah zbog puta kroz Crnu Goru.

*****

Približavanje Evropi može odigrati važnu ulogu u procesu normalizacije, ističe sociolog iz Splita Boris Vušković:

''Prosto zato, jer u toj jednoj komunikaciji i globalizaciji, onda će i ova naša balkanska napetost isto tako jenjavati. U tom smislu, nisam preveliki optimista, ali vjerujem da je desetak godina neki rok u kojem će se stvari visoko normalizirati.''

Beogradski sociolog Stjepan Gredelj smatra da su ljudi sve racionalniji:

''Normalnih, odnosno, nenormalnih ima na obe strane, ali nije to više čvorna tačka. To je dobro što se govori o takvoj normalizaciji života, letovanje je letovanje, odmor je odmor. Postoji izvesna zasićenost, od stalno istog. To je politika 19. veka, a ovo je ipak 21.''
XS
SM
MD
LG