U Beogradu se obeležava sedamnaesta godišnjica smrti Zorana Đinđića, premijera Srbije i lidera Demokratske stranke, koji je ubijen u dvorištu zgrade Vlade Srbije 2003. godine.
Na tom mestu, cveće i sveće jutros su položili članovi aktuelne Vlade Srbije, predvođeni premijerkom Anom Brnabić.
Zajedno sa predsednicom Vlade, poštu Đinđiću odali su i ministri Nebojša Stefanović, Siniša Mali, Rasim Ljajić, Zoran Đorđević, Branko Ružić, Slavica Đukić Dejanović, Mladen Šarčević, Nenad Popović, Goran Knežević, Branislav Nedimović, Zorana Mihajlović i Vanja Udovičić.
Lutovac: 2003. je pucano u reforme u Srbiji
Rukovodstvo Đinđićeve Demokratske stranke (DS) položilo je tokom prepodneva venac na njegov grob, u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Na čelu delegacije bio je predsednik DS-a Zoran Lutovac koji je rekao da su na današnji dan 2003. godine, uz lidera Demokratske stranke i predsednika Vlade Srbije, ubjene i reforme.
"Oni koji su pucali, pucali su u reforme i u modernizaciju Srbije. U promene koje su nam bile neophodne“, rekao je Lutovac.
On je izjavio i da je, kako je naveo, „licermerno da se mnogi od onih koji su se radovali na taj dan danas pozivaju na Zorana Đinđića".
U delegaciji DS su, osim Lutovca, bili i Nada Kolundžija, Branislav Lečić, Slobodan Milosavljević, Radoslav Milojičić, Aleksandra Jerkov i drugi.
Nakon delegacije DS, venac na grob Zorana Đinđića položio je i lider Stranke slobode i pravde i nekadašnji predsednik DS-a Dragan Đilas.
Živković: Da je Đinđić živ, bili bismo u EU
Lider Nove stranke Zoran Živković, koji je nakon atentata na Zorana Đinđića postao premijer Srbije, rekao je da Srbija danas nema tako velikog lidera kao što je bio Zoran Đinđić i da se tek sada shvata koliko on fali i nedostaje Srbiji.
"Srbija je danas jedna lepa zemlja i jedna ružna država, da je Zoran ostao živ Srbija bi bila dobra država za svoje građane, sigurno bi već bila u Evropskoj uniji, imala bi probleme ali ne probleme zemlje u razvoju, već probleme zemalja koje su razvijene", rekao je Živković na Novom groblju posle polaganja venca na grob ubijenog premijera.
"Srbija nema tako velikog lidera kao što je Đinđić bio, tako obrazovanog i hrabrog čoveka koji je znao i da pretpostavi šta treba da se radi i da počne to da radi i da najveći deo toga završi", rekao je Živković.
Živković je potom, zajedno sa ostalim članovima Đinđićeve Vlade, položio venac i u dvorištu zgrade Vlade Srbije, na mestu na kome je ubijen
Jovanović: Srbija zavolela Zorana kada ga je izgubila
Lider opozicione Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović, nekadašnji bliski Đinđićev saradnik, izjavio je da je Srbija zavolela Zorana Đinđića kada ga je izgubila.
"Kad je bio živ, Srbija je više verovala u laži o njemu nego u ono što je radio i govorio. Danas kada obeležavamo tu 17. godišnjicu večnog gubitka, mogu da vam kažem da je o tom 12. martu napisano više laži od istine i da je više izgubljeno nego što je nadokanadjeno", rekao je Jovanović.
Demokratska stranka saopštila je ranije da zbog korona virusa odlaže sve aktivnosti povodom 17. godišnjice ubistva, osim odavanja pošte na Novom groblju i polaganja cveća ispred zgrade Vlade Srbije.
„Šetnja za Zorana“ centralnim gradskim ulicama, koja se svake održava povodom godišnjice Đinđićevog ubistva, takođe je ove godine otkazana zbog korona virusa, saopštila je opoziciona Liberalno demokratska partija Čedomira Jovanovića, nekadašnjeg bliskog Đinđićevog saradnika.
Neotkrivena politička pozadina
Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine na ulazu u zgradu Vlade Srbije. Zbog organizovanja ubistva na 40 godina zatvora osuđen je bivši komandant Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije Milorad Ulemek Legija. Na istu kaznu osuđen je i Zvezdan Jovanović, neposredni izvršilac ubistva i bivši Ulemekov zamenik.
Politička pozadina ubistva Zorana Đinđića još nije otkrivena.
Vlada Srbije je nekoliko sati posle ubistva proglasila vanredno stanje. Kao izvršioci su odmah osumnjičeni i pripadnici zemunskog kriminalnog klana.
Tokom vanrednog stanja, koje je trajalo do 22. aprila, u policijskoj akciji "Sablja" uhapšeno je 11.665 osoba, među kojima je bilo partijskih funkcionera, visokih vojnih oficira, nosilaca pravosudnih funkcija i estradnih zvezda, a neki od njih su proveli određeno vreme u pritvoru.
Vođe zemunskog klana Dušan Spasojević i Mile Luković stradali su dve nedelje posle ubistva u operaciji “Sablja”, jer su prilikom hapšenja u selu Meljak kod Beograda pokušali da pruže otpor.
U avgustu 2003. podignuta je optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju ubistva, a suđenje je počelo 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. godine proglašeni krivim i osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
U obrazloženju presude između ostalog je navedeno i da je ubistvo Zorana Đinđića političko ubistvo upereno protiv države, u kome su učestvovali kriminalizovani deo Jedinice za specijalne operacije i kriminalni klan Dušana Spasojevića.
Prvi demokratski premijer
Zoran Đinđić bio je prvi premijer Srbije posle pada vlasti nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio, izabrana je 25. januara 2001. godine.
Vlada Zorana Đinđića započela je korenite socijalne i ekonomske reforme. Za vreme njegove vlasti uspostavljene su dobre relacije sa zapadnim zemljama, među kojima i sa Sjedinjenim Američkim Državama. Đinđićeva vlada zalagala se za saradnju sa Haškim tribunalom, a tokom njenog mandata uhapšeno je nekoliko haških optuženika, među kojima i Slobodan Milošević.
Zoran Đinđić bio je jedan od osnivača Demokratske stranke, na čijem čelu ostao do ubistva.
Rođen je 1. avgusta 1952. u Bosanskom Šamcu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Doktorirao je na Univerzitetu u Konstancu, u Nemačkoj. Mentor mu je bio jedan od najistaknutijih filozofa druge polovine 20. veka Jirgen Habermas. Sa još 12 intelektualaca 1989. godine učestvovao je u obnavljanju Demokratske stranke, čime je započeo svoju političku karijeru.
Zoran Đinđić sahranjen je 15. marta 2003. godine u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. U pogrebnoj povorci bilo je više stotina hiljada građana. Među njima je bilo i 70 stranih državnih delegacija.
