Nezavisni centristički kandidat Emanuel Makron i kandidatkinja krajnje desnice Marin Le Pen, plasirali su se u drugi krug predsedničkih izbora u Francuskoj koji su najavljeni za 7. maj.
Na osnovu 89,7 odsto prebrojanih glasova, Makron je osvojio 23,7 odsto glasova, a Le Pen 21,9 odsto.
Kandidat desnog centra Fransoa Fijon osvojio je 19,9 a predstavnik radikalne levice Žan-Lik Melanšon 19,2 odsto glsova. Kandidat vladajućih socijalista Benoit Hamon je na petom mestu sa samo 6,5 procenata.
U istočnom delu Pariza, na Trgu Bastilje, večeras je došlo do sukoba između demonstranata i policije posle informacija da se Marin Le Pen kvalifikovala za drugi krug predsedničkih izbora, pri čemu je policija ispalila suzavac kako bi rasterala sve nemirnije demonstrante.
Snage za sprečavanje nereda su opkolike taj deo grada, prenosi AP, preciziracjući da je reč o okupljenim mladim ljudima, među kojima ima anarhista i "antifašista".
Emanuel Makron, koji nikada nije učestvovao na parlamentarnim izborima, izjavio je u nedelju veče da već od ponedeljka želi da gradi parlamentarnu većinu koja će biti u stanju da vlada nakon izbora u junu.
"Tokom jedne godine, promenili smo lice francuske politike", rekao je Makron, te dodao da želi da oživi evropski projekat.
"Želimo da gradimo snažnu Francusku u okviru EU", dodao je.
On se indirektno osvrnuo i na svoju rivalku.
"Za 15 dana, postaću vaš predsednik, predsednik svih građana Francuske, predsednik patriotra protiv pretnje nacionalista", poručio je Makron.
Le Penova je izjavila večeras da je u pitanju "opstanak Francuske", pozivajuće sve "patriote" da je podrže kao kandidata naroda.
"Pozivam sve iskrene patriote – odakle god da su došli, kakvo god im je poreklo i kakve god da su im bile političke preferencije u prvog krugu – da mi se pridruže. Pozivam ih da prevaziđu stare svađe, predrasude i ozlojeđenost, jer to iziskuje ključni interes zemlje", poručila je Marin Le Pen.
Ona je istakla da je vreme da se francuski narod oslobodi od arogantne elite, od efekata "podivljale globalizacije", te da nužne promene neće doći sa "naslednikom" sadašnjeg predsednika Fransoa Olanda, misleći na izbor njenog protivkandidata Makrona.
Fijon je pozvao birače da glasaju za Makrona, ističući da bi pobeda Le Penove dovela do bankrota Francuske.
"Nema drugog izbora nego da se glasa protiv krajnje desnice. Ja ću glasati za Emanuela Makrona", kazao je Fijon.
On je na početku kampanje slovio za favorita, ali mu je popularnost znatno opala nakon što su mediji obelodanili informacije da je koristio javne fondove za isplate članova svoje porodice za poslove koje uopšte nisu obavili.
Hamon je izjavio da je njegova partija doživela "istorijski udarac" od svojih birača pozivajući ih da podrže Makrona i odbace Le Penovu.
"Ovo veče je bolno, sutra će biti produktivno. Stoga vas pozivam da se borite što snažnije i odlučnije protiv Nacionalnog fronta, protiv krajnje desnice glasajući za Emanuela Makrona. Iako ne pripada levici i po vokaciji ne može da je predstavlja sutra, pravim jasnu i potpunu razliku između političkog rivala i neprijatelja republike", kazao je Hamon.
I socijalistički premijer Bernar Kaznev kao i bivši konzervativni predsednik vlade Žan-Pjer Rafarin pozvali su “sve demokratske snage” da glasaju za Makrona.
Šef francuske države Oland je čestitao Makronu na dobrom izbornom rezultatu.
Kandidat radikalne levice Melanšon je kazao da neće podržati nijednog kandidata u drugom krugu izbora te da još ništa nije gotovo dok se ne prebroje svi glasovi iz prvog kruga.
Makronov bliski saveznik Žerar Kolomb je izjavio da neuspeh predstavnika mejnstrim partija da se plasiraju u drugi krug predsedničkih izbora pokazuje “duboku slabost i zamor” u francuskom društvu.
Poslanik iz redova Fijonove partije Fransoa Baroin izjavio je da je sada njen cilj da osvoji većinu na parlamentarnim izborima u junu.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je čestitao Makronu plasman u drugi krug poželevši mu uspeh.
"Videti zastave Francuske kao i pohvale EU rezultate Emanuela Makrona pokazuje nadu i budućnost naše generacije", napisala je na Tviteru visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini nakon prvog Makronovog obraćanja pristalicama po završetku glasanja.
Nemački ministar inostranih poslova Zigmar Gabriel pozdravio je vođstvo Makrona na francuskim izborima.
"Siguran sam da će ubedljivo pobediti ultradesničarski populizam i antievropejstvo u drugom krugu", rekao je Gabriel.
Makron (39), proevropski orijentisani bivši bankar i ministar ekonomije, iako novajlija na političkoj sceni – prema svim istraživanjima javnog mnjenja je favorit u drugom krugu izbora u odnosu na Mari Le Pen (48).
Tako agencija Haris Interaktiv Poll procenjuje da će Makron osvojiti 64 odsto glasova.
To će biti sudar potpuno dve različite ekonomske vizije za Francusku čija se ekonomija suočava sa mnoštvo teškoća a četvrtina mladih je nezaposleno.
U slučaju Makronove pobede, biće znatno smanjene šanse za scenario Bregzita ili izbor poput Donalda Trampa u SAD, ocenjuje Rojters.
Uprkos učestale priče o usponu populizma, 60 odsto birača je glasao za kandidate koji zastupaju mejnstrim politiku, ističe ekonomista iz Londona Timoti Eš.
"Sa padom 'Alternative za Nemačku' (partija krajnje desnice), čini se da je sa Trampom okončano protestno glasanje. U neizvesnom svetu birači su skloniji opcijama koje su im najpoznatije i žele manje rizika. To može biti velika priča u 2017 – koja je već viđena na izborima u Holandiji, možda u Velikoj Britaniji i prilično izvesno u Nemačkoj“, ističe Eš.
Nakon objavljivanja prvih rezultata, tržišta su reagovala optimistično pa je evro skočio na najviši nivo u poslednje četiri sedmice.
Makron se zalaže za postepenu deregulaciju na šta globalno tržište povoljno reaguje dok Le Penova želi da izvede Francusku iz zone evra kao i EU.
Kakav god da bude ishod drugog kruga izbora, francuska politička scena će se dramatično promeniti nakon 60-te godišnje dominacije partija levo i desno od centra, čiji su kandidati doživeli fijasko.
Istovremeno, od rezultata izbora 7. maja zavisiće i međunarodna pozicija Francuske kao nuklearne sile, stalne članice Saveta bezbednosti UN sa pravom veta i jednim od osnivača EU.
Inače, izbori su se odvijali i u senci terorističkih napada u toj zemlji gde je na snazi vanredno stanje, a skoro 47 miliona Francuza biralo je novog predsednika među jedanaest kandidata. Izbore je obezbeđivalo 50.000 policajaca i žandarma kao i 7.000 vojnika.
Nikola Dipon-Enjan bio je prvi od 11 kandidata koji je izašao na biralište u predgrađu Pariza. Zatim je glasala i kandidatkinja Radničke partije Natali Arto u Pantenu, u Pariskom regionu.
Nezavisni centrista Emanuel Makron je sa suprugom na biralište izašao u priobalnom gradu Le Tuke na severu Francuske.
Istovremno, predsednik Francuske Fransoa Oland, koji je odlučio da se ne kandiduje za drugi mandat, glasao je u Tilu, u jugozapadnom departmanu Korez.
Francuska je ključni član NATO-a i bila je ključni stub jedinstva EU u odgovoru ruskoj aneksiji Krimskog poluostrva, podsećaju mediji.
Izbori se prvi put održavali u Francuskoj dok je na snazi vanredno stanje. Uvedeno je posle terorističkih napada 2015., dok je ove nedelje došlo do napada u Parizu u kojem su poginuli policajac i napadač, a ranjene tri osobe.
Facebook Forum