Kakva je pozicija radikala na političkoj sceni Srbije, nakon što su ponovo u parlamentu sa svojim šefom Vojislavom Šešeljem, povratnikom iz Haga? Šta stoji iza sve vidljivije "korektne distance", neki bi rekli gotovo idile, između bivših partijskih drugova, sada premijera Aleksandra Vučića i njegovog bivšeg šefa Šešelja? Nekadašnji partijski drugovi sada se oslovljavaju sa "gospodine", napadno pokazujući time navodnu ili stvarnu distancu, ali i međusobno uvažavanje.
Da li je napravljen "dogovor o nenapadanju", kako se sve češće čuje u političkoj čaršiji? I šta iza njega stoji?
Vojislav Šešelj nije opozicija Vučiću, kaže sociološkinja Vesna Pešić.
"Sada, kada se vratio, on je uspostavio od početka savez o nenapadanju sa Vučićem", ističe Pešić.
Naš drugi sagovornik, politički analitičar Vladimir Goati, međutim, ne veruje u priču o nekakvom međusobnom dilu. On smatra da je otupeo Šešeljev ekstremizam.
Nedavno zasedanje novog parlamenta, prilično je jasno pokazao gotovo prijateljski odnos nekadašnjih partijski bliskih drugova. Šešelj nije, kao ostali deo opozicije, izašao iz sale, već je strpljivo slušao šestočasovni ekspoze.
Tokom maratonske rasprave koja je usledila, retko se video premijerov smešak, ali se umeo slatko nasmejati na Šešeljeve duhovite dosetke.
Premijer nije imao razloga da bude nezadovoljan, jer je šef radikala najtransparentnije pokazao da dobro zna po kome može da raspali bez pardona.
"Aleksandar Vučić kao predsednik Vlade je čovek koji je preuzeo svu vlast u Srbiji. Tomislav Nikolić (predsednik Srbije) je već odavno krpa. Niko i ništa!", ocenio je Šešelj.
Na Šešeljevu analizu ekspozea, Vučić se osvrnuo sa vidljivim zadovoljstvom: "Meni ova diskusija veoma prija, posebno što je argumentovana i ozbiljna. I nikakav problem nemam. Opet ste u nečemu u pravu, gospodine Šešelj, a u nečemu niste."
Otkud takva, gotovo idila, između bivših partijskih drugova nakon kainovskog izdajstva, kako je Vučićevu podelu stranke doživeo njegov bivši šef?
Vesna Pešić kaže da je interes radikala da ostanu u dobrim odnosima sa sadašnjom vlašću baš zbog Haškog tribunala koji može još uvek da zatraži vraćanje Šešelja, ako se žalba haškog tužioca Serža Bramerca na oslobađajuću presudu aktivira. A tu je i zahtev Tribunala za privođenje troje funkcionera Srpske radikalne stranke (SRS) protiv kojih je podignuta tužba za ucenjivanje i vršenje pritisaka na svedoke u slučaju Šešelj.
"On nije ni bio, ako se ljudi sećaju, 90-ih godina prava opozicija. On je uvek bio uz vlast", navodi Vesna Pešić koja je u vreme Miloševićeve vladavine jedna od političkih liderki demokratske opozicije.
"Njemu nije u interesu da se na bilo koji način danas suprotstavlja Vučiću. Njegova sadašnja situacija je veoma lako objašnjiva, on zavisi od Vučića. Nema razloga da se sa njim sukobljava. Zato možemo da vidimo da on stalno napada samo Nikolića, a Vučića, koji je jedini gazda i koji odlučuje o svemi, uopšte ne dira", primećuje naša sagovornica.
Antievropejstvo u Srbiji neće pobediti
Podsetimo, u vreme dok je Šešelj bio u Ševeningenu, njegovi najbliži saradnici – Nikolić a potom i Vučić – osnovali su novu stranku uz podršku tada vladajućih demokrata Borisa Tadića, napravivši radikalni zaokret – od antievropske u proevropsku stranku koja dobija podršku važnih međunarodnih adresa koje su digle ruke od nevernog, neodlučnog Tadića.
Šešelj je iz Haga slao preteće poruke nazivajući naprednjake izdajnicima. Nije pomoglo. Oni koji su mu ostali verni nisu preživeli sledeće izbore, životarili su kao vanparlamentarna stranka, da bi povratili nešto političkog uticaja dolaskom Vojislava Šešelja iz Haga.
Vladimir Goati procenjuje da stranka ekstremne antievropske desnice nema šanse da zauzme neke ozbiljnije pozicije na političkoj sceni Srbije.
Radikali su, po svemu sudeći, prošlost. Za njih zlatne devedesete godine teško da se mogu povratiti.
"Srpska radikalna stranka je u ovom momentu marginalna stranka i ne verujem da će se nešto promeniti. Ne verujem da će te ekstremne strančice ući u središte političke igre u Srbiji. Antievropejstvo u ovom momentu u Srbiji nema šanse da pobedi. Ljudi znaju gde je hleb, gde je sloboda, gde je bezbednosti i i nisu ludi ovih nekoliko miliona migranata sa tri kontinenta koji idu ka Zapadnoj Evropi. Da je nešto bolje, išli bi u Rusiju, to sam siguran. Ali, koliko vidim, niti ko tamo ide, niti će da ide", zaključuje Vladimir Goati.
Facebook Forum