Dostupni linkovi

logo-print

Dobitnik Nobelove nagrade za mir Eli Vizel preminuo je u 88. godini, saopštio je izraelski holokaust memorijal Jad Vašem.

Rojters je preneo da je Vizel, koji je rođen 1928. i preživeo holokaust, pisao opširno o svom zatočeništvu u nacističkim logorima, a 1986. osvojio je Nobelovu nagradu za mir.

AP je naveo da je ovaj bivši zatočenik Aušvica bio stalni podsetnik na izdržljivost čoveka tokom nacističkog holokausta i zaveštanje na neke od najneshvatljivijih zločina u ljudskoj istoriji.

"Kad god i gde god ljudska bića trpe patnju i poniženje, zauzmite stranu. Neutralnost pomaže ugnjetaču, nikada žrtvi. Tišina ohrabruje mučitelja, nikada mučenog", izjavio je Vizel u govoru nakon primanja Nobelove nagrade za mir pre 30 godina.

AP je naveo da je Vizel branio sovjetske Jevreje, indijanski narod Miskito u Nikaragvi, izbeglice iz Kambodže, Kurde, žrtve gladi u Africi i "žrtve etničkog čišćenja u Bosni". Agencija je prenela i izjavu bivšeg američkog predsednika Bila Klintona povodom smrti Vizela da je ovaj Nobelovac na ceremoniji otvaranje Muzeja sećanja na holokausta u Vašingtonu 1993. kod njega urgirao da "zaustavi etničko čisćenje u Bosni".

Vizel je dugo pružao podršku Izraelu, a AP je dodao i da je ponekad kritikovan zbog bliskosti s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

"Država Izrael i jevrejski narod izražavaju žalost zbog smrti Elija Vizela. Eli, majstor sa rečima, uspeo je da izrazi pobedu ljudskog duha nad surovošću i zlom uz pomoć svoje neobične ličnosti i očaravajućim pričama", kazao je Netanjahu povodom smrti Nobelovca.

Američki predsednik Barak Obama je izjavio da "Eli nije bio samo najpoznatiji preživeli iz holokausta, već je bio živi spomenik".

Vizel je napisao više od 40 knjiga, a najuticajnija mu je bila "Noć" koja je zajedno sa "Dnevnikom Ane Frank" postala standardno štivo o holokaustu.

U "Noći" on je opisao svu bespomoćnost koju je osećao kada je kao 15-godišnjak deportovan u Aušvic iz rodnog grada Siget u Rumuniji, koji je bio pod okupacijom Mađarske. Po dolasku u taj logor istetoviran mu je broj A-7713, kasnije je prebačen u Buhenvald, a oslobođen je 1945. Iz cele porodice preživele su mu samo dve sestre, a majka, otac i sestra su umrli u nacističkim logorima.

Eli Vizel u Aušvicu, 27. januar 1945.

Eli Vizel u Aušvicu, 27. januar 1945.

Posle oslobođenja neko vreme proveo je u francuskom sirotištu, a kasnije je u Parizu studirao na Sorboni i postao novinar. Po zadatku je poslat 1956. u Njujork da izveštava iz UN gde je ostvario kontakt sa mnogim preživelima iz holokausta koji su živeli u tom gradu.

Državljanstvo SAD je dobio 1963, šest godina kasnije je oženio Merion Rouz koja je takođe preživela holokaust. Skoro tri decenije predavao je na Univerzitetu u Bostonu, a bio je predavač i na Univerzitetu Jejl i Gradskom univerzitetu Njujorka.

"Eli Vizel fondaciju za čovečanstvo" osnovao je 1988, a AP je naveo da je ona poput drugih humanitarnih organizacija u jevrejskoj zajednici bila žrtva prevare Bernarda Mejdofa koji je uhapšen 2008. i zbog kojeg je Vizelova fondacija izgubila 15,2 miliona dolara, a sam Vizel i supruga ličnu ušteđevinu.

XS
SM
MD
LG