Dok Evropa u svetlu ukrajinske krize traga za načinima smanjenja energetske zavisnosti od Rusije, Srbija je u potpunosti okrenuta ovom dobavljaču i nema alternativu ruskom gasu. U slučaju daljeg zaoštravanja odnosa na liniji Brisel – Moskva u tom bi smislu i ona bila ugrožena.
Iako analitičari za sada odbacuju mogućnost takvog scenarija, zaoštravanje odnosa između Rusije i zapadnih zemalja koje bi dovelo do toga da Moskva odgovori energetskim sankcijama, ostavilo bi Srbiju bez gasa.
“Taj gasovod iz Ukrajine ide u Mađarsku, i pošto je Mađarska članica Evropske unije, gas ne bi dolazio u Srbiju. A mi nemamo nikakav drugi put osim gasovoda iz Mađarske”, kaže ekonomski novinar Mijat Lakićević.
Iako su evropski lideri saopštili da nastoje da diverzifikuju svoje izvore energije, i da SAD, zahvaljujući novim tehnologijama, sada poseduje velike zalihe gasa iz uljnih škriljaca koji bi mogla prodavati Evropi, stručnjak za energetiku Jelica Putniković mišljenja je da zavisnost od ruskog giganta ne može biti značajno smanjena u kratkom vremenskom periodu. Ona smatra da zato evropske zemlje neće dozvoliti da spor sa Rusijom dostigne nivo na kom bi bilo ugroženo njihovo snabdevanje gasom.
“Srbija će verovatno sačekati da vidi kako će se dogovoriti Brisel i Moskva. Mislim da izjava Angele Merkel ukazuje na to da Evropa neće sebe dovesti u situaciju da naredne zime bude ugroženo snabdevanje gasom. Priča se o izgradnji LNG terminala da se doveze gas iz Amerike, iz Katara, ali ti planovi su i dalje na dugom štapu i to se ne može završiti do naredne zime”, ocenjuje Jelica Putniković.
Dok se u svetlu ukrajinske krize govori i o neophodnosti gradnje Južnog toka kao alternativnog pravca snabdevanja gasom južnog dela Evrope, deonica kroz Srbiju, posle svečanog zavarivanja prvog spoja cevi, u Šajkašu, kod Novog Sada sve je stalo.
Radnici su otišli, a nastavak gradnje čeka obezbeđivanje državnih garancija od 75 miliona evra. Od svih zemalja koje su sa Rusijom ušle u projekat Južni tok, Srbija jedina ima manjinsko vlasništvo, a još veći problem je to što nema garancija da će gasovod u doglednoj budućnosti ugledati svetlo dana.
“Treba da se polože cevi kroz Crno more, a tu ima velikih problema. Znači, ništa nije počelo da se gradi a to je hiljadu kilometara, odnosno duplo duže nego gasovod kroz Srbiju. Tako da nema ni razloga da ova deonica počne da se gradi”, rekao je Mijat Lakićević.
Na pitanje zašto se onda toliko žurilo u “zavarivanju prvog spoja cevi”, Lakićević navodi da je reč o “čistom političkom marketingu”.
Iako analitičari za sada odbacuju mogućnost takvog scenarija, zaoštravanje odnosa između Rusije i zapadnih zemalja koje bi dovelo do toga da Moskva odgovori energetskim sankcijama, ostavilo bi Srbiju bez gasa.
“Taj gasovod iz Ukrajine ide u Mađarsku, i pošto je Mađarska članica Evropske unije, gas ne bi dolazio u Srbiju. A mi nemamo nikakav drugi put osim gasovoda iz Mađarske”, kaže ekonomski novinar Mijat Lakićević.
Iako su evropski lideri saopštili da nastoje da diverzifikuju svoje izvore energije, i da SAD, zahvaljujući novim tehnologijama, sada poseduje velike zalihe gasa iz uljnih škriljaca koji bi mogla prodavati Evropi, stručnjak za energetiku Jelica Putniković mišljenja je da zavisnost od ruskog giganta ne može biti značajno smanjena u kratkom vremenskom periodu. Ona smatra da zato evropske zemlje neće dozvoliti da spor sa Rusijom dostigne nivo na kom bi bilo ugroženo njihovo snabdevanje gasom.
“Srbija će verovatno sačekati da vidi kako će se dogovoriti Brisel i Moskva. Mislim da izjava Angele Merkel ukazuje na to da Evropa neće sebe dovesti u situaciju da naredne zime bude ugroženo snabdevanje gasom. Priča se o izgradnji LNG terminala da se doveze gas iz Amerike, iz Katara, ali ti planovi su i dalje na dugom štapu i to se ne može završiti do naredne zime”, ocenjuje Jelica Putniković.
Dok se u svetlu ukrajinske krize govori i o neophodnosti gradnje Južnog toka kao alternativnog pravca snabdevanja gasom južnog dela Evrope, deonica kroz Srbiju, posle svečanog zavarivanja prvog spoja cevi, u Šajkašu, kod Novog Sada sve je stalo.
Radnici su otišli, a nastavak gradnje čeka obezbeđivanje državnih garancija od 75 miliona evra. Od svih zemalja koje su sa Rusijom ušle u projekat Južni tok, Srbija jedina ima manjinsko vlasništvo, a još veći problem je to što nema garancija da će gasovod u doglednoj budućnosti ugledati svetlo dana.
“Treba da se polože cevi kroz Crno more, a tu ima velikih problema. Znači, ništa nije počelo da se gradi a to je hiljadu kilometara, odnosno duplo duže nego gasovod kroz Srbiju. Tako da nema ni razloga da ova deonica počne da se gradi”, rekao je Mijat Lakićević.
Na pitanje zašto se onda toliko žurilo u “zavarivanju prvog spoja cevi”, Lakićević navodi da je reč o “čistom političkom marketingu”.
