Petak, 24. oktobar/listopad 2014, 18:48 CET

Svijet

Turska: Je li Ataturkova vizija mrtva?

Hiljade ljudi sa zastavama Turske i Ataturka na Dan Republike u Ankari
Hiljade ljudi sa zastavama Turske i Ataturka na Dan Republike u Ankari
Asli Aydintasbas (Newsweek), priredila Sabina Čabaravdić

Fotografija pokazuje par muškaraca u prašnjavoj radnoj odjeći koji ponosno salutiraju unutar izgorjele armirano-betonske zgrade. Potpis pod slikom govori da je snimljena 10. novembra. Svake godine na taj datum, cijela zemlja, sve škole, uredi državne uprave, bolnice, pa čak i saobraćaj zastane. Tačno u 09:05, u vrijeme kada je 1938. godine umro Mustafa Kemal Ataturk. Fotografija je preko Twittera i Facebook-a obišla virtualni svijet kao dokaz da je Turcima, usprkos činjenici da posljednju dekadu imaju  islamističku vladu, osnivač sekularne države još uvijek inspiracija.

Pitanje je međutim koliko dugo Mustafa Kemal može ostati na tom postolju. Njegov nadimak Ataturk znači "otac Turaka". On je istovremeno bio nacionalni junak i ideolog, njegov je lik sveprisuan u školama, bilo kao slika ili poprsje. Turistički je suvenir u obliku, portreta, kipova, figurica, majica, valute, privjesaka, šalica, pa čak i iPhone futrole. Bio je osmanski general, koji je vodio borbu za nezavisnost protiv grčkih, francuskih i talijanskih okupatorskih vojski nakon I svjetskog rata, što je kulminiralo stvaranjem moderne republike 1923. godine.

Pod vođstvom Kemala Ataturka, mlada republika je napravila veliki odmak od svoje osmanske prošlosti koja je propala prije gotovo devet desetljeća, zamijenivši kalifat sekularnim režimom, okrenuvši leđa carstvu bivših arapskih teritorija u korist anti-klerikalne, prozapadne vizije koja je postala poznata kao Kemalizam. On se zauzeo za žensko pravo glasa, iz arapske se preko noći prešlo na latinsku abecedu, osnovana je parlamentarna vlast. Ataturk je objavio rat fanaticima prije nego su džihadisti postali globalni problem, čak je zabranio nošenje fesa u korist “franuzica” (kape evropskog stila). U udžbenicima su sve ove promjene sažete u sinonim “Ataturkova revolucija”.

No ostavština Kemala Ataturka sada je u opasnosti pod upravom novog turskog lidera, Redžepa Tajipa Erdogana. Premijerovo zagovaranje konzervativnog islama zapravo korespondira s osjećajima milionima Turaka koji su generacijama bili udaljeni od aktivnog učešća u društvu: ruralno stanovništvo, gradska sirotinja, konzervativni islamski svećenici, te s osjećajima nove konzervativne poslovne klase koja se uzdiže. Dok studiozno izbjegavaju izravnu konfrontaciju s Ataturkovim zapadnjačkim idealima, Erdogan i drugi pro-islamski vodje vladajuće Stranke pravde i razvitka (AKP) inauguriraju doba “dubokih političkih transformacija”.
Portreti Mustafe Kemala Ataturka i Redžepa Tajipa ErdoganaPortreti Mustafe Kemala Ataturka i Redžepa Tajipa Erdogana
x
Portreti Mustafe Kemala Ataturka i Redžepa Tajipa Erdogana
Portreti Mustafe Kemala Ataturka i Redžepa Tajipa Erdogana

Mnogi Ataturkovu ideologiju smatraju zastarjelom i pozivaju na stvaranje “druge republike” koja bi bila manje centralizirana, više uključivala islamiste i Kurde, te manje kruta u svojoj sekularnoj i nacionanoj politici. I to je ono što se već događa - Erdoganova Vlada makla je vojsku u kasarne, vjerski je konzervativizam u porastu, a Ankara je svoju pozornost s dugogodišnjih nastojanja da postane članicom EU, preokrenula ka Bliskom istoku, tražeći važniju ulogu u bivšim zemljama Otomanskog carstva.

Nestale su mnoge odredbe starog Ataturkovog reda kao što je zabrana nošenja marame na fakultetima, ograničenja u upotrebi kurdskog jezika, proslave državnih praznika na stadionima.

No, mnogi takođe smatraju da je Erdoganova vlada izgubila svoj reformistički kurs, pretvarajući se u autoritarnu, islamski utemeljenu vlast. Intelektualci koji su jednom podržavali Erdogana protiv vojske sada žale, zbog toga što premijer nastoji kontrolirati medije, netolerantan je prema neistomišljenicima i neodlučan u vezi s kurdskim zahtjevima.

"Politika u Turskoj oduvijek bila borba između kasarne i džamije", kaže liberalni akademik i komentator Mehmet Altan. "Jer mi nikada nismo imali pravu kapitalističku klasu. Kod nas je vojska predstavljala buržoaziju, a džamija siromašne. Mislili smo da će s AKP-a, iz džamija isplivati demokratija. No stigla je osveta. "

Svako ima "svog" Ataturka

Prije godinu dana Altan napokon je postao jedan od mnogih novinara koji su izgubili radno mjesto zbog kritiziranja Erdogana. Altan tuguje zbog toga što Turska napušta san o Evropskoj uniji, jer on misli da bi evropski standardi u turskoj demokratiji jedini uspjeli riješiti sukob izmedju sekularista i islamista.

"Ali, EU reforme su zaustavljene, a vlada jača islamski refleks, zbog čega su podjele još vidljivije", kaže Altan.

Pro-sekularni demonstranti na jednom od protesta u IstanbuluPro-sekularni demonstranti na jednom od protesta u Istanbulu
x
Pro-sekularni demonstranti na jednom od protesta u Istanbulu
Pro-sekularni demonstranti na jednom od protesta u Istanbulu
Kemalisti su čini se izgubili 90-godišnju političku bitku. Stotine vojnih dužnosnika i “zadrtih” sekularista su trenutno u zatvoru zbog navodne uloge u raznim pokušajima puča. Na prošlogodišnjim opšim izborima, najjača sekularna opoziciona partija Republikanska narodna stranka (CHP), koju je osnovao sam Ataturk, dobila je 26 posto glasova, nasuprot 50 posto za AKP. Iako je vrijeđanje Mustafe Ataturka još uvijek kažnjivo po turskom zakonu, malo će se koji tužilac “gnjaviti” ovih dana s podizanjem takvih tužbi.

No, na pitanje da li je Ataturk mrtav, Yilmaz Özdil odgovara protupitanjem: “Koliko ima svjetskih lidera, čije ime, i 74 godine nakon smrti, ljudi još uvijek tetoviraju na tijelu?”. Ljudi kolica svojih beba ukrašavaju naljepnicama “oca nacije”, automobile takođe. A publika se još uvijek ne može zasititi knjigama i filmovima o Ataturkovom životu.

Ataturkomanija je inat-odgovor frustriranih urbanih sekularnih stanovnika. Deseci hiljada pripadnka srednje klase pridružilo se demonstracijama protiv vlade AKP prošlog 29. oktobra, na Dan Republike. Starije žene i studenti došli su sa slikama Ataturka i horski pjevali: "Mi smo vojnici Mustafe Kemala"! Dok je Erdogan gledao vojnu paradu na stadionu u Ankari, prosvjednici su se, nedaleko od tog mjesta, otrovali suzavcem. Na koncu su probili policijske barikade i odmarširali ka Ataturk mauzoleju.

Manje od dvije sedmice kasnije oko 400.000 Turaka je hodočastilo na sekularno svetište. No, Erdogan ih nije vidio, bio je u posjetu Bruneju. Prema posljednjim istraživanjima, 82,3 posto ispitanika je izjavilo da žele da "Ataturkova revolucionarna načela" budu uključena u novi ustav koji je trenutno u fazi izrade. "Što god oni kažu, njegova revolucija uspjela", kaže Özdil. "Napori da se to poništi samo stvara zdraviji interes za Ataturka."

U stvari, jako je teško prezirati Ataturka, bez obzira na to kojoj se političkoj opciji pripada. Bio je poznat kao ženskaroš koji je volio plesati i piti, a ipak je njegov život imao posebnu melankoličnu crtu. Film Mustafa iz 2008. godine, uznemirio je mnoge Kemaliste s rijetkim, ali iskrenim uvidom privatnu usamljenost velikog vođe. Film ga prikazuje kao čovjeka koji preživljava na tri pakla cigareta, 15 šalice turske kafe, i jednoj boci rakije. Vodeći brand jake turske rakije ima na boci sliku Ataturka s cigaretom i čašom u ruci. Posebno su na tu fotografiju ponosni sekularisti, jer je u doba vjerskog konzervativizma čak i pijenje alkohola postalo čin političkog prkosa.

U Turskoj svako ima “svog” Ataturka. Za razliku od sekularista, islamiti ignoriraju njegovo piće i potiskivanje religije, te ističu njegovu slavu na bojnom polju protiv zapadnjačkih vojski. Ljevičari ga zamišljaju kao anti-imperijalistu i antikapitalistu, a religijska manjina Alevita smatraju ga braniteljem protiv tvrdolinijaških sunita. Čak i potlačeni Kurdi znaju naći neku lijepu riječ o njemu.

I dok Ataturkova popularnost ne jenjava, sve su prilike da njegova vizija neće preživjeti promjenu političke klime u cijeloj regiji, sve do Bliskog istoka. Desetak godina uoči obilježavanja prvog stoljeća Republike, Erdogan predviđa kompletni remont države, ukidanje sadašnjeg parlamentarnog sistema kojeg hoće zamijeniti tripartitnom vladom američkog stila. I po svemu sudeći, on namjerava, do 2023.godine lično nadgledati te transformacije.

Ako mu se želja ostvari, Erdogan će biti na vlasti 20 godina. Pet godina duže od oca nacije samog. Turcima preostaje samo da se zapitaju: a šta bi Ataturk na to rekao?
Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: Alen Trokic Grad: Svet
18.12.2012 22:09
Na prvom mestu zelim da pozdravim Vase komentare koje ste uputili jer konacno sam mogao da procitam nesto pametno i pre svega objektivno, a ja to veoma cenim...
Ne bih da vam pokvarim ono sto ste napisali, samo bih dodao, nesto veoma vazno, a to je faktor "moc" u ovom slucaju...

Turska je ranjena jer ne moze da udje u EU, a to i te kako zna da iskoristi Erdogan, i preko islama zeli da zavlada turskom, i to na duze staze. Nacija ce s vremena na vreme pristati i zavoleti svog vodju... Dobra strategija sa proverenim rezultatima.

Pozdrav!
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
20.12.2012 14:41
A.Trokic@
Toliko je ranjena zbog toga da je postala prva ekonomija Evrope.
Odgovor

Ime: Alen Trokic Grad: Svet
20.12.2012 15:24
Gospodine Jasar,

Voleo bih da znam po kojoj osnovi ste uspostavili ovaj podatak koji je izvan svakog konteksta. Pozivam vas da se malo pozabavite vise sa ovakvim informacijama pre nego sto prosledite iste. Prve tri ekonomije Evrope su Nemacka, Francuska i Engleska.

Pozdrav!
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
20.12.2012 21:31
A.Trokic@
Jest,al'kad bi se....To sto ti pricas,to je bilo prije,otprilike 30 godina.Obavjesti se malo bolje.Podaci su ti budjavi,i stari.
Odgovor

Ime: Alen Trokic Grad: Svet
21.12.2012 16:55
Gospodine Jasar,

Ni u jednom momentu nisam rekao da Turska nije u usponu, vec sam rekao da nije prva eknomija Evrope... Vi meni kazete da dajem budjave informacije, a podatke koje vam dajem su proverene od izvora WB i IMF, dok Vi meni dokazujete svoj stav pominjajuci "novine".

IZVESTAJ SVETSKE BANKE;

TURSKA: http://data.worldbank.org/country/turkey#cp_fin
NEMACKA: http://data.worldbank.org/country/germany
FRANCUSKA: http://data.worldbank.org/country/france
ENGELSKA: http://data.worldbank.org/country/united-kingdom

IMF: http://www.imf.org/external/pubs/ft/gfsr/2012/02/pdf/text.pdf

Ako imate te podatke iz novina gde se govori kako je Turska prva ekonomija, i da su moje informacije stare 30 godina, rado cu da procitam, i da priznam da sam pogresio, do tada, nemate pravo da ovde potvrdjujete nesto sasvim daleko od istine.

Pozdrav
Odgovor

Ime: Alen Trokic Grad: Svet
20.12.2012 22:09
Ja sam veoma dobro obavesten, a vi ste veoma dobro zaluteli. Procitajte malo podatke od WB i IMF, mozda nesto i naucite. Kad budete dokazali sa cinjenicama onda mozemo da pricamo, do tada, knjigu u ruke...

PS: mene bi bilo sramota da se javno izrazavam na ovakav nacin, sa podatcima subjetkivnog sadrzaja.
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
21.12.2012 09:33
A.Trokic@
Prika Troko,ti nemas pojma o tome.Dajes nam budjave informacije.Ovo sto sam ja naveo,to mozes procitati u bilo kojim novinama u Evropi.Svi pisu o usponu i rastu BDP-a u Turskoj,o izvanrednoj ekonomiji,a ti nam ovdje poturas stare podatke o tri "najjace ekonomije,"iako se te ekonomije odavno bore sa recesijom!! Daj,kontrolisi se malo.Tvoji podaci poticu iz "Titinog"zemana,a danas je nesto sasvim drukcije. Il se fataj knjige,il' druma..
Odgovor

Ime: P. A.
20.12.2012 15:09
Konacno da krene obrnuti pravac emigracije i onda da Njemci prodaju kobasice i kiseli kupus po Istanbulskim trgovima.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
20.12.2012 21:13
Zanimljivo je da to ne bi bio prvi put da se to desi.
U srednjem veku su Nemci emigrirali u Otomansko carstvo zbog manjeg poreza, veće društvene prohodnosti, i sl. Možda najpoznatiji primer je Barbarossa Hayreddin Pasha, admiral imperijalne flote :D
Odgovor

Ime: P. A.
21.12.2012 08:28
Ili Sasi u nasim rudnicima srebra u 13-14. vijeku.
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
20.12.2012 10:17
Turska ce uci u EU kad EU rijesi ozbiljne stvari oko grcke politicke uzurpacije Cipra. Tek kada se stvari pocnu zvati pravim imenom, kada se jasno uspostave odnosi u okviru te drzave i kada se zauzme jedan kriticki, objektivan stav o desavanjima na tom otoku desetljecima unazad, Turska tek onda moze s povjerenjem pristupiti zajednici europskih naroda. EU danas polahko uvidja kolika je greska bila primiti Cipar u sadasnjem drzavnom uredjenju, a razmjere korupcije u toj drzavi odnosno ves-masini za pranje krvavog novca iz Srbije i Izraela su u najmanju ruku legendarne.
Odgovor

Ime: Nikola Grad: Srbija
20.12.2012 20:15
Tema je Ataturk i Turska danas. I opet, nekako, svaki put u komentarima, eto je i Srbiji. Čudo jedno.

Inače, taj novac je sad kod Dinkića. I nije samo krvav, već je i krvavo zarađeni novac građana Srbije.
Odgovor

Ime: Alen Trokic Grad: Svet
20.12.2012 14:05
To sto Turska mora de resi neke probleme u vezi Grcke i Kipra to je samo izgovor EU da ovi ne udju u istu. Veliki problem koji ovde postoji jeste da ako Turska udje u EU, postace automatski druga Drzava po moci, samo iza jedne Nemacke, a ispred Francuske, sto se tice Evrospkog Parlamenta. Takav scenarij svakako ne odgovara ni Nemackoj a niti samoj Francuskoj, a moc je dobra i niko nije tako naivan da preda ili podeli istu. To je glavni razlog zasto Turska jos uvek nije usla, niti ce uci u UE.
Odgovor

Ime: stipu ga nime Grad: R.Kosovo
20.12.2012 21:43
Koji ce joj andrak EU ?Sto ce Turska u EU,ako joj sad ide bolje nego ikad.Turski BDP je medju najvecim u Evropi (3,8%) i zasto bi hrlila u Evropu? Turska se okrece drugim trzistima.Prosla su vremena cekanja pred vratima EU-a,i ponizavanja gradjana Turske(narocito od Njemacke i Francuske).Sada je situacija u EU sljedeca - spasavaj se ko moze!!

Ime: Predrag Tašić Grad: Slovenija
18.12.2012 12:18
Turska je samo jedan u nizu primera nakaradne politike Amerike i Evropske Unije. Simbolično bi tu politiku označio kao pokušaj da se udobnije smestiš, na taj način što ćeš izvući ispod sebe stolicu, na kojoj si do tada manje, više udobno sedeo. Naravno pad na strašnjicu boli, mada krivca ne boš video u svom nerazumnom potezu već u nekom drugom, u iznetom primeru stolici koja se tako neetično i nedemokratsko počela obnašati. U Turskoj je sve od Ataturkove smrti pa do konca XX veka čuvar sekularne države bila vojska. Vojska je u tih 60 godina igrala pozitivnu ulogu, mada po vidjenju zapada »nedomokratsku« jer je čvrstom rukom sprečavala budjenje agresivnog islamizma. Jedan od uslova Turskoj koje je postavila EU je bio da umiri »nedemokratsko« ponašanje vojske i da generale »vrati u kasarne«. Turska u želji da bi jednom konačno postala članica EU je toj želji demokratskih analfabeta iz Unije udovoljila i na čelo zemlje su došli islamisti, koji su prvo generale vratili u kasarne, a nešto kasnije, kad su se osnažili premestili u zatvore. Sekularna Turska, sem u velikim mestima poput Carigrada, je već prošlost, Evropa i njeni intelektualci i političari se sada čude, šta se to dešava u Turskoj?!. Kao što se balkanski narodi i intelektualci ne uspevaju već 200 godina bilo čega naučiti iz svoje prošlosti i stalno je ponavljaju kao sve veću i veću tragediju, tako i bogati zapad, oličen danas u EU i SAD brzo zaboravlja svoje greške i gluposti iz prošlosti.(podsetio bi samo na angažman SAD u Avganistanu u vreme Rusko-Avganostranskoga rata) Razlika je jedino u tome da su evropski (i američki) političari moćniji i deblji od balkanskih, pa jih pad sa stolice koju su sami sebi svojom glupošču izmakli, manje boli. Ali zato po pravilu veoma boli sve druge, koji nisu ni sedeli na toj stolici, niti je izmicali ili kao što bi rekao naš narod;«ni luk jeli, ni luk mirisali«. Medjutim, takav je odnos svetske moći bio juče, takav je danas,a verovatno će takav biti i sutra. Umetnost malog naroda, poput srpskoga je da u toj igri pridobi čim već prijateljev i čim manj neprijateljev, da se giblje u ritmu muzike u skladu sa mogućnostima orkestra,a ne svojim iluzijama i zabludama, umetnost koju nije razumeo Milošević, a ni njegovi sadašnji naslednici, razni politički manekeni i grobari. Cenu pa plaća raja. »Sreča« za Srbe je da će sve to što im se dešavalo krajem XX i početkom XXI veka brzo zaboraviti, tako da će njihovi naslednici imati mogućnost da čine iste greške i u stilu Kalimera se potom čude (kao i njihovi očevi juče i danas) kako je taj svet moćnih nepravedan prema njima.

Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
18.12.2012 17:20
Dragi Predraže, ne slažem se s Vama - uglavnom zato što s patronatom oružane sile Turska nikada neće moći da postane uređeno društvo, jer tamo gde potpora dolazi spolja nema mogućnosti da dođe do uspostavljanja sistema iznutra.

Predpostavljam da je Mustafa Kemal Pasha predpostavljao da se bez te spoljne potpore ne može (što je sasvim očigledno), ali da je ona privremena. Na žalost, sve privremene stvari imaju tendenciju da postanu trajne, naročito kada su dobro naoružane i ustrojene, a sve više kako se ide južnije...
Tako je turska armija postala nalik gipsu na odavno sraslom udu - neophodno je da se konačno ukloni, makar ispod njega i ne bio sjajan prizor.

Tursko druđtvo mora da prođe sve one sukobe i transformacije kroz koja su prošla druga društva koja se danas diče svojim slobodama, uređenjem i institucijama, pa ako to podrazumeva islamističku fazu, so be it.

Ime: P. A.
18.12.2012 08:20
Jos od davnog 9. vijeka kada je papa krunisao prvog kralja traje nadmetanje crkve i drzave oko ljubavi vlastitog pucanstva. U danasnje vrijeme, drzava ima brojne olaksavajuce okolnosti, pa ipak ne uspijeva uvijek i u svakom segmentu da zadovolji potrebe drustva. Tada uskace crkva sa svojim fantazijama, lakim rjesenjima, maglom i snovima. A covjek slab, nesavrsen, osjetljiv i uplasen. I eto osnove za "brak".
Cim se covjek ponovo malo osili i drzava mu da potporu tamo gdje je njemu vazno, okrece ledja crkvi (v. clanak o katolicima u Hrvatskoj). A crkva je lukava, iskusna i strpljiva. Ceka.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
18.12.2012 17:27
Dragi P.A., suštinsko pitanje je šta se od države tj. crkve očekuje. Sudeći po Vašem komentaru, polazite od pretpostavke da se radi o društvu sasvim nalik poznom rimskom, u kojem plebs očekuje hranu i zabavu za Dž, pa je dobar onaj koji to kako-zna-i-ume obezbedi. Ako bismo društvo koncipirali kao rano rimsko, onda bi od nje očekivali mnogo manje - tek toliko da nas obezbedi od nasilja i samovolje.
S crkvom stoji skoro sasvim isto - svi bi indulgencije, a niko ne želi da okajava grehe...