Petak, 01. avgust/kolovoz 2014, 07:45 CET

Srbija

Tribina Peščanika: Srbija okovana u prošlosti

Tribina Peščanika u CZKD: Svetlana Lukić, Dubravka Stojanović, Srđa Popović, Vesna Pešić, vesna Rakić Vodinelić i Dejan Ilić
Tribina Peščanika u CZKD: Svetlana Lukić, Dubravka Stojanović, Srđa Popović, Vesna Pešić, vesna Rakić Vodinelić i Dejan Ilić
Na ambiciozno postavljeno pitanje ekipe Peščanika da li je Srbija zakoračila u novu epohu ili nastavlja viševekovni kontinuitet, u Centru za kulturnu dekontaminaciju u kome se još od 90-ih okuplja intelektualna alternativa Srbije, odgovarali su pred prepunom salom istoričari, sociolozi, pravnici i pisci.

Istoričarka Dubravka Stojanov vidi neprekidni kontinuitet još od stvaranja moderne srpke države s početka 19. veka.“Ni elita ni srpsko društvo nisu od 1804. do danas nikada prihvatili granice države u kojoj žive i nikada se nisu pomirile sa teritorijom na kojoj se ta država nalazi. Ta težnja“, kaže Stojanovićka, „nije se mogla ostvariti ni nasiljem nad Jugoslavijom, ni ratovima 90-ih, i ne može se ostvariti danas. To je temeljna  frustracija koja podgreva taj osnovni utisak privremenosti i nedovršenosti.

Demokratske snage nisu uspele da naprave iskorak iz kontinuiteta srpske istorije ni  2000 -te, ni 1987. Iskorak podrazumeva najpre priznanje teritorije na kojoj se Srbija nalazi.

Advokat Srđa Popović poredi Srbiju sa anahronim pozorišnim komadom, da bi bio postavljen novi komad sa scene se mora ukloniti istrošena scenografija, zajedno sa rekvizitima i glumcima. 

x
Politika i država vlada društvom, vlada ekonomijom, kulturom, ljudima... i to se nije promenilo ni 5. oktobra kaže sociološkinja Vesna Pešić. I to je nešto što nije samo od vremena vladavine Miloševića, već u čemu dugo Srbija živi. Srbija u kojoj nema ekonomije, ključ je da ljudi nemaju od čega da žive.

Pisac Dejan Ilić je otvorio pitanje odsustva pravog aktivizma medju nezadovoljnim gradjanima. On je upitao prisutne zašto niko nije napisao novi Ustav, kada već postoji nezadovoljstvo postojećim.

“Da li je neko napisao zakon o medijima? Da li je neko seo i napisao zakon o strankama? Nije stvar u tome da li će nam se ukazati nova šansa, već da li ćemo je mi iskoristiti. A zašto bismo mi tu šansu čekali? Hajde da mi uradimo posao. Kada nam se šansa ukaže, da budemo spremni za tu šansu. Barem smo tri poslednje šanse smo propustili, nismo bili spremni. I uvek nam je neko drugi bio kriv”, pomalo rezignirano je Dejan Ilić poručio prisutnima.

Da nije bilo Dejana Ilića, ja bih otišao veoma nezadovoljan, rekao je narodni poslanik Miljenko Dereta, jer nisam čuo nikakvu terapiju za srpsko veoma bolesno društvo, kako je, s pravom dijagnozu svojevremeno postavila istoričarka Latinka Perović.

"Ovde se ne zna da u parlamentu postoji predlog novog zakona o imovini političara, novog zakona o izborima. Oni jesu napisani, ali nema šanse da budu izglasani. Ovde se smeje parastosu jedne stranke, parastosu DS koja je bila nada. Onoga trenutka kada je postojala šansa da se završi prethodna epoha, Đinđić je ubijen. Od tada se događa ukopavanje u tu epohu iz koje ne želimo da izađemo”, rekao je Dereta.

Publika je negodovala tokom izlaganja Derete, ali je on ipak uspeo da kaže ono što je želeo uz dva pitanja koje je postavio: ko treba da izvrši promene i kako. Pisac Dejan Ilić je uzvratio pitanjem: "A šta vi radite?  Vi nama treba da kažete šta radite u parlamentu."

Bilo je još iskrica na račun LDP-a, u polemiku oko toga ko ima pravo da kritikuje, a ko obavezu da nudi rešenje uključili su se i neki iz publike među kojima je bilo dosta onih koji su još od početka 90-ih hteli Drugu Srbiju.

I razgovor u Borkinom paviljonu je pokazao da tu Drugu Srbiju koja kritički promišlja stvarnost okupljaju još neki sasvim retki projekti, kakav je Peščanik, radio emisija i sajt koji preživljava zahvaljujući sada već višedecenijskom entuzijazmu dve Cece i njihove verne publike.

Branka Mihajlović

mihajlovicb+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1972. godine kada je diplomirala žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Jedan je od osnivača Nezavisnog sindikata Radio-televizije Beograd, koji se protivio zloupotrebi profesije i upotrebi jezika mržnje u pripemi rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.


Iva Martinović

martinovici+bureaumail.rferl.org

Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Ovaj forum je zaključen
Sortiranje komentara
Komentari
     
Ime: sergije miletic Grad: beograd
27.11.2012 18:33
Paradoks ljudi na vlasti u Srbiji.Da bi Srbija izbegla neminovni bankrot,moraju sto pre doci do evropskih fondova,bilo zapocinjanjem pregovora o clanstvu,bilo punopravnim clanstvom.Zato je potrebno,izmedju ostalog,priznati realnost na Kosovu i ponasati se kao dobar komsija.
A da bi zadrzali vlast(zbog raspolozenja vecinskog birackog tela koje im ne zamera zbog ratova,vec zbog toga sto su ih izgubili,)moraju stalno da pribegavaju retorici iz devedesetih "Kosovo kao deo Srbije",i Kosovo i EU,status Kosova nije resen i tek ce se resavati" i sl.
Zato,sta mislite sta ce Nikoliceva vlast pre zrtvovati.
Srbiju i bolji zivot srba (kao clanova EU) ili sebe i svoju vlast?


Ime: beli Grad: usa
27.11.2012 14:18
Istoričarka Dubravka Stojanović vidi neprekidni kontinuitet još od stvaranja moderne srpke države s početka 19. veka.“Ni elita ni srpsko društvo nisu od 1804. do danas nikada prihvatili granice države u kojoj žive i nikada se nisu pomirile sa teritorijom na kojoj se ta država nalazi. Ta težnja“, kaže Stojanovićka, „nije se mogla ostvariti ni nasiljem nad Jugoslavijom, ni ratovima 90-ih, i ne može se ostvariti danas. To je temeljna frustracija koja podgreva taj osnovni utisak privremenosti i nedovršenosti.“
Ovo je sasvim tacna ocena frustracije Srbije. Samo da dodam da ta frustracija je skoro sasvim opravdana.
Odgovor

Ime: Anonimni posjetilac
01.12.2012 14:48
Ja ne znam o kakvom kontinuitetu ona govori?! Pa Srbija je NASTALA 1804. i etablirala se kroz XIX vijek kao kraljevina. Da Srbija ima kontinuitet, ne bi izmisljala kraljeve nego bi dovela potomka prave plemenite porodice iz srednjovijekovne Srbije da se taj kontinuitet oznaci. Kada osvajac u srednjem vijeku nekoj drzavi pomete plemstvo ta drzava je sahranjena, a koce li se koje stoljece poslije pojaviti neko ko tvrdi da odrzava kontinuitet te drzave i izmislja historiju njegov je problem.
Odgovor

Ime: P. A.
28.11.2012 08:11
Potpuno se slazem i sa Stojanovic i sa belim.
Slicne frustracije je imala i Njemacika, takodje najjaca u centru Evrope (kao i Srbija na Balkanu). Ali Njemacka je zahvaljujuci reformaciji, Gutenbergu, njemackim filozofima, velikoj populaciji Jevreja (iako Njemci to ne razumiju i ne priznaju), burzoarskoj, a zatim i socijalnim revolucijama, uspjela da se transformise od frustrirane zvijeri do civilizovane i mocne nacije. Srbija? Petsto godina pod Turcima, gradjanska tradicija u tragovima, nepismeni, bez ijedne reforme i kao desert (moze i kao engleska rijec) Titova diktatura koja je definitivno dotukla ideju o politickom zivotu i demokratskim institucijama. Uz to brojni ratovi koji su fizicki i bioloski destkovali i unakazili strukturu srpskog bica. Efekat se vidi danas.
Odgovor

Ime: Predraag Grad: Slovenija
30.11.2012 10:35
Pitali Turčina, zašto je njegova zemlja zaostala, a on im odgovorio: "Kako ne bi bili zaostali kada smo proveli 500 godina na Balkanu".
Odgovor

Ime: Jasar Grad: Svedska
01.12.2012 20:57
Predraag@
Daj Boze da mi tu"zaostalu"Tursku dostignemo bar za 100 godina.
Pitam se,da li ste ikada bili u Turskoj? To je danas, zemlja sa najjacom ekonomijom u Evropi. I takva zemlja nije pozeljna u EU,a bijede od drzava poput Rumunije,Bugarske,propale Madjarske,kao i diskutabilne Hrvatske,one jesu!!
To vam je Evropa?
Odgovor

Ime: Predrag Grad: Slovenija
02.12.2012 12:20
Jašar, to je samo vic, koji je bio aktuelan još pre 20 godina, nažalost nekima se mora ponavljati jer je srpska propaganda (kako kapitalistička tako i scialistička) svoju ekspanziju gradila na netačnoj tezi o zaistaloj Turskoj u vreme tih 500 godina života na Balkanu. Istina je da je vladavina Turske u tom periodu bila veoma liberalna (Turski sultani su kopirali vladavinu Istočno rimskog carstva) omogućavši, izmedju ostalog i potpunu versku slobodu Srbima. Što se tiče sadašnje Turske vaša konstatacija je tačna, zašto je pa neće u EU je versko pitanje a ne razvojno.
Odgovor

Ime: Milivoje Radaković
27.11.2012 22:24
Ali, čime je opravdana?!

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

 

Keri u Indiji razgovara o trgovinskim reformama

Američki državni sekretar Džon Keri sastao se sa ministrom finansija Indije Arunom Džaitlijem tokom posete čiji je cilj poboljšanje ekonomskih odnosa dve najveće demokratije na svetu.

Novi bankrot Argentine

Drugi put u poslednjih 13 godina Argentina je bankrotirala, pošto neki od investitora nisu pristali da otpišu argentinski dug zasnovan na državnim obveznicama.

Jevreji i Arapi u kampanji mira na Fejsbuku

Jednostavna poruka mira – koja se širi putem fotografija na Fejsbuku i Tviteru – dospela je do miliona ljudi širom sveta.