Priredio: Dragan Štavljanin
Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, odnosno privrženost vladavini zakona - ključni je izazov za balkanske zemlje, na njihovom putu ka evroatlantskim integracijama, kazao je Tomas Kantrimen (Thomas Countryman), zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroaziijske poslove, tokom saslušanja pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa.
“Kao što je sekretarka Klinton jasno predočila tokom posete ovoj regiji u oktobru, SAD su nepokolebljive u svojoj posvećenosti Balkanu. Bili smo prisutni u najtežim trenucima, i ostajemo privrženi sada kako bismo pomogli svih sedam zemalja da realizuju svoje težnje za stabilnošću, prosperitetom i članstvom u evroatlantskim institucijama. Zajedno sa evropskim partnerima, pomažemo u rešavanju pitanja koja i dalje ometaju politički i ekonomski razvoj. Obezbeđujemo više od 250 miliona dolara pomoći godišnje da bismo upravo rešavali ova pitanja. No, svaka od ovih zemalja i njihovi lideri imaju krajnju odgovornost da se suoče sa ovim izazovima”, rekao je Kantrimen.
On je istakao da je perspektiva članstva u EU i dalje najsnažniji motivacioni faktor za napredak balkanskih zemalja. To je jak podsticaj kao i članstvo u NATO savezu.
Po njegovom mišljenju, u poslednjih nekoliko godina bilo je nekoliko ohrabrujućih znakova u političkom i ekonomskom razvoju regiona.
“Prvo i najvažnije, skoro sve zemlje Zapadnog Balkana imaju strukturu političkog razvoja koja omogućava samoodrživi put ka članstvu u evroatlantskim institucijama. Drugo, u pojedinim zemljama postoji ohrabrujući trend razvoja političkog centra kojim više ne dominiraju nacionalistička pitanja sa kojima su se suočavali tokom 1990-ih”, rekao je.
Kantrimen je zatim naglasio da zemlje Zapadnog Balkana pokazuju sve veću političku spremnost da rešavaju goruća pitanja, kao što je trgovina ljudima. Doduše, po njegovim rečima, slabe institucije i dalje usporavaju napredak u zaštiti i poštovanju ljudskih prava.
Mada je ostvaren značajan napredak u razvoju novih demokratija kojima su zamenjeni komunistički režimi, potreban je dodatni angažman u cilju jačanja ključnih institucija kao što su slobodni i profesionalni mediji, civilno društvo, zatim snažna vladavina prava. Takođe, nužan je veći napor u sprečavanju diskriminacije i nasilja nad etničkim manjinama, kao što je romska.
On je istakao da je privrženost vladavini zakona ključni izazov za balkanske zemlje, koji utiče na njihove evroatlantske integracije.
“Ove zemlje se i dalje suočavaju sa velikom preprekom u ispunjavanju uslova za članstvo u EU i NATO kada je reč o izgradnji efikasnog pravosudnog i tužilačkog sistema – koji je nezavistan od političkih uticaja i sposoban da se odlučno bori protiv organizovanog kriminala i korupcije u vladajućim institucijama”, naveo je Kantrimen.
BiH ne nužno centralizovana
Govoreći o pojedinačnom učinku zemalja Zapadnog Balkana, Kantrimen je istakao da je budućnost Bosne i Hercegovine vezana za njen napredak ka evroatlantskim integracijama.
“Međutim, u BiH još nema dovoljno institucija ili političkog razvoja što bi učinio održivim njen put prema evroatlantskim institucijama. Nedavni izbori predstavljaju novu mogućnost da se prevaziđu prepreke koje su ograničavale napredak BiH u poslednje četiri godine. Većina novoizabranih lidera je iskazala spremnost za kompromis kako bi se ostvarili važni reformski ciljevi. Mi ćemo ih držati za reč”, rekao je.
Zastavice Evropske unije
Kantrimen je ponovio stav da SAD nastavljaju da podržavaju BiH kao jedinstvenu državu.
“Zalaganje za odvajanje nekog entiteta ili stvaranje novog entiteta je destabilizirajuća retorika. BiH može jedino da uđe u EU i NATO kao jedinstvena, funkcionalna – mada ne i nužno centralizovanija – država”, naveo je Kantrimen.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropske i evroaziijske poslove je naglasio da i susedi BiH imaju veoma važnu ulogu.
“Kao potpisnice Dejtonskog sporazuma, Srbija i Hrvatska imaju i odgovnornost ali i interes za uspeh zemlje (BiH). Beograd je ostvario veliki napredak u odnosima sa BiH. Međutim, može da učini još tako što bi jasno predočio da je Sarajevo prestonica Bosne za sve njene građane, kao i ponavljanjem podrške njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Zagreb je igrao veoma konstruktivnu ulogu u podršci aspiracijama Bosne ka članstvu u EU i NATO. Zagreb može da iskoristi ove pozitivne poruke tako što će jasno predočiti da se interesi bosanskih Hrvata najbolje mogu ostvariti fokusiranjem na reformske uslove na putu ka EU, a ne na nerealno teritorijalno restruktuiranje i zaštitu pojedinačnih, etničkih interesa”, upozorio je Kantrimen.
Analizirajući situaciju u Hrvatskoj, Kantrimen je istakao da je ona daleko odmakla na putu ka članstvu u EU. On je izrazio nadu da će u najskorije vreme to biti i ostvareno.
“Pozdravljamo odlučne korake Hrvatske u borbi protiv korupcije kao i napredak u rešavanju pitanja koja su posledica ratova tokom 1990-ih. Pozdravljamo napore Zagreba da zajedno sa Vladom Srbije pronađe dugoročno rešenje za raseljeno stanovništvo”, rekao je američki zvaničnik.
Slabi uticaj EU na Kosovu i u regionu
Kada je reč o Kosovu, pitanje njegovog statusa je za SAD rešeno, istakao je Kantrimen, podsećajući na letošnju odluku Međunarodnog suda pravde da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
Naglašavajući da je 72 zemlje do sada priznalo Kosovo, Kantrimen je ukazao da je vreme da ostatak međunarodne zajednice uvaži ove činjenice i angažuje se na promovisanju razvoja Kosova i njegovoj integraciji kao odgovornog partnera na svetskoj sceni, jer je to, po njegovim rečima, u interesu svih građana Kosova i regiona u celini.
“Činjenica da pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova, kao i da insistiraju na statusnoj neutralnosti Unije o ovom pitanju – slabi uticaj EU na Kosovu i u regionu. Mada je veoma aktivna na Kosovu, ona nije uspostavila kredibilitet kada je reč o stvaranju evropske budućnosti za Kosovo, kao što je uspela u drugim zemljama u regionu. Zaista, Kosovo je jedina zemlja u regionu koja nema ugovorne odnose sa EU. Ovi faktori su kočnica za razvoj i stabilizaciju regiona”, naveo je Kantrimen.
U osvrtu na poziciju Makedonije, Kantrimen je istakao da je podrška njenim integracijama u EU i NATO i dalje ključan element u naporima SAD da promovišu mir i stabilnost na Balkanu. On je podsetio da je Makedonija ispunila skoro sve tehničke standarde koje je postavila EU i da je Evropska komisija predložila da se utvrdi datum za početak pristupnih pregovora.
“Da bi se očuvao ovaj pozitvan impuls, ohrabrujemo makedonsku vladu da utvrdi kao prioritet poboljšanje međuetničkih odnosa tako što će primeniti slovo i duh Ohridskog okvirnog sporazuma. Pored toga, Makedonija mora i dalje da se usredsredi na reforme, pre svega kada je reč o vladavini prava”, naveo je američki zvaničnik.
Kantrimen je dodao da je najbitnije da se što pre reši spor Skoplja i Atine oko imena Makedonije. SAD podržavaju napore posrednika UN Metju Nimica i prihvatiće svako rešenje oko kojeg se dve strane dogovore, kazao je zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroaziijske poslove.
Jačati odnose sa Srbijom
Nakon što je mirnim i demokratskim putem 2006. stekla nezavisnost, Crna Gora je od tada napravila ogroman iskorak ka evroatlantskim institucijama, istakao je Kantrimen. On je podsetio da je Crna Gora dobila MAP na putu ka punopravnom članstvu u NATO, a nedavno je preporučena i za kandidata za ulazak u EU, ali uz uslov da nastavi reforme u nekoliko oblasti, naročlto u vladavini prava, pre početka pristupnih pregovora.
“Crna Gora je ostvarila napredak u jačanju vladavine zakona, ali ima još toga da se uradi. Ostaje da se vidi da li je Crna Gora spemna da sprovede reforme neophodne za borbu protiv korupcije i pripremi svoje institucije tako da funkcionišu kao potpuno razvijena demokratija. Imajući u vidu političku volju da se sprovedu neophodne promene, Crna Gora bi se mogla naći u poziciji da predvodi ostale balkanske zemlje ka evroatlatskim institucijama”, smatra Kantrimen.
Po njegovim rečima, stabilna, prosperitetna i demokratska Srbija je ključna za regionalnu stabilnost i saradnju. Kantrimen je istakao da je posetom sekretarke Hilari Klinton Beogradu u oktrobru naglašena želja SAD za jačanjem njihovih odnosa sa Srbijom.
“Mada se i dalje ne slažemo oko Kosova, imamo, bez obzira na to, mnogo oblasti od zajedničkog interesa. Podržavamo evropske i evroatlantske težnje Srbije. Naši programi, podrška i aktivnosti u Srbiji imaju za cilj da joj pomognu da postane prosperitetnija država koja živi u harmoniji sa Evropskom Unijom i svojim susedima”, naveo je Kantrimen.
Iako pozdravljaju korake koje je Srbija preduzela u poboljšannju saradnje sa Haškim tribunalom, SAD i dalje traže od nje da u potpunosti ispuni svoje obaveze i isporuči preostala dva begnuca – Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
“To ostaje jedna od najznačajnijih prepreka na putu Srbije ka Evropi”, zaključio je Tomas Kantrimen, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroaziijske poslove, na saslušanju pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa.
Vlada SAD izražava zabrinutost zbog poziva “Srpskog nacionalnog veća za Kosovo i Metohiju” da Srbi ne učestvuju na vanrednim kosovskim izborima kao i "zbog nedavnih izjava nekih srpskih zvaničnika na Kosovu koji izgleda prete nasiljem na biračkim mestima na severu Kosova", izjavio je Tomas Kantrimen na saslušanju pred Helsinškom komisijom.
On je rekao da, nažalost, vlada u Beogradu nije dovoljno jasno odbacila te izjave i da je "izdato pozitivno saopštenje" koje kaže da izbori ne smeju biti razlog ni za kakvo nasilje ili nemire na severu Kosova.
Prema Kantrimenovim rečima, pretnje upućene prošle nedelje imale su željeni efekat zastrašivanja glasača koji žele da na bilo koji način učestvuju u kosovskom javnom životu, jer se javljaju u kontekstu niza nasilnih incidenata usmerenih na Srbe na severu koji žele da sarađuju.
Kantrimen smatra da međunarodna zajednica i kosovske vlasti čine sve što je moguće da olakšaju slobodno učešće Srba na izborima u svim delovima Kosova.
"Nažalost, izgleda su samo Srbi ti koji koriste nasilje da bi sprečili druge Srbe da glasaju", rekao je on.
“Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije” pozvalo je u utorak Srbe da bojkotuju izbore koje su za 12. decembar raspisale kosovske institucije. U saopštenju tog veća ističe se da izlaskom na izbore Srbi daju legitimitet stvaranju nezavisne države Kosovo i rizikuju mogućnost dobijanja odgovarajuće institucionalne zaštite kroz pregovore Beograda i Prištine.
Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, odnosno privrženost vladavini zakona - ključni je izazov za balkanske zemlje, na njihovom putu ka evroatlantskim integracijama, kazao je Tomas Kantrimen (Thomas Countryman), zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroaziijske poslove, tokom saslušanja pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa.
“Kao što je sekretarka Klinton jasno predočila tokom posete ovoj regiji u oktobru, SAD su nepokolebljive u svojoj posvećenosti Balkanu. Bili smo prisutni u najtežim trenucima, i ostajemo privrženi sada kako bismo pomogli svih sedam zemalja da realizuju svoje težnje za stabilnošću, prosperitetom i članstvom u evroatlantskim institucijama. Zajedno sa evropskim partnerima, pomažemo u rešavanju pitanja koja i dalje ometaju politički i ekonomski razvoj. Obezbeđujemo više od 250 miliona dolara pomoći godišnje da bismo upravo rešavali ova pitanja. No, svaka od ovih zemalja i njihovi lideri imaju krajnju odgovornost da se suoče sa ovim izazovima”, rekao je Kantrimen.
Kantrimer: U poslednjih nekoliko godina bilo je nekoliko ohrabrujućih znakova u političkom i ekonomskom razvoju regiona
On je istakao da je perspektiva članstva u EU i dalje najsnažniji motivacioni faktor za napredak balkanskih zemalja. To je jak podsticaj kao i članstvo u NATO savezu.
Po njegovom mišljenju, u poslednjih nekoliko godina bilo je nekoliko ohrabrujućih znakova u političkom i ekonomskom razvoju regiona.
“Prvo i najvažnije, skoro sve zemlje Zapadnog Balkana imaju strukturu političkog razvoja koja omogućava samoodrživi put ka članstvu u evroatlantskim institucijama. Drugo, u pojedinim zemljama postoji ohrabrujući trend razvoja političkog centra kojim više ne dominiraju nacionalistička pitanja sa kojima su se suočavali tokom 1990-ih”, rekao je.
Kantrimen je zatim naglasio da zemlje Zapadnog Balkana pokazuju sve veću političku spremnost da rešavaju goruća pitanja, kao što je trgovina ljudima. Doduše, po njegovim rečima, slabe institucije i dalje usporavaju napredak u zaštiti i poštovanju ljudskih prava.
Mada je ostvaren značajan napredak u razvoju novih demokratija kojima su zamenjeni komunistički režimi, potreban je dodatni angažman u cilju jačanja ključnih institucija kao što su slobodni i profesionalni mediji, civilno društvo, zatim snažna vladavina prava. Takođe, nužan je veći napor u sprečavanju diskriminacije i nasilja nad etničkim manjinama, kao što je romska.
On je istakao da je privrženost vladavini zakona ključni izazov za balkanske zemlje, koji utiče na njihove evroatlantske integracije.
“Ove zemlje se i dalje suočavaju sa velikom preprekom u ispunjavanju uslova za članstvo u EU i NATO kada je reč o izgradnji efikasnog pravosudnog i tužilačkog sistema – koji je nezavistan od političkih uticaja i sposoban da se odlučno bori protiv organizovanog kriminala i korupcije u vladajućim institucijama”, naveo je Kantrimen.
BiH ne nužno centralizovana
Govoreći o pojedinačnom učinku zemalja Zapadnog Balkana, Kantrimen je istakao da je budućnost Bosne i Hercegovine vezana za njen napredak ka evroatlantskim integracijama.
“Međutim, u BiH još nema dovoljno institucija ili političkog razvoja što bi učinio održivim njen put prema evroatlantskim institucijama. Nedavni izbori predstavljaju novu mogućnost da se prevaziđu prepreke koje su ograničavale napredak BiH u poslednje četiri godine. Većina novoizabranih lidera je iskazala spremnost za kompromis kako bi se ostvarili važni reformski ciljevi. Mi ćemo ih držati za reč”, rekao je.
Kantrimen je ponovio stav da SAD nastavljaju da podržavaju BiH kao jedinstvenu državu.
“Zalaganje za odvajanje nekog entiteta ili stvaranje novog entiteta je destabilizirajuća retorika. BiH može jedino da uđe u EU i NATO kao jedinstvena, funkcionalna – mada ne i nužno centralizovanija – država”, naveo je Kantrimen.
Zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropske i evroaziijske poslove je naglasio da i susedi BiH imaju veoma važnu ulogu.
“Kao potpisnice Dejtonskog sporazuma, Srbija i Hrvatska imaju i odgovnornost ali i interes za uspeh zemlje (BiH). Beograd je ostvario veliki napredak u odnosima sa BiH. Međutim, može da učini još tako što bi jasno predočio da je Sarajevo prestonica Bosne za sve njene građane, kao i ponavljanjem podrške njenom suverenitetu i teritorijalnom integritetu. Zagreb je igrao veoma konstruktivnu ulogu u podršci aspiracijama Bosne ka članstvu u EU i NATO. Zagreb može da iskoristi ove pozitivne poruke tako što će jasno predočiti da se interesi bosanskih Hrvata najbolje mogu ostvariti fokusiranjem na reformske uslove na putu ka EU, a ne na nerealno teritorijalno restruktuiranje i zaštitu pojedinačnih, etničkih interesa”, upozorio je Kantrimen.
Analizirajući situaciju u Hrvatskoj, Kantrimen je istakao da je ona daleko odmakla na putu ka članstvu u EU. On je izrazio nadu da će u najskorije vreme to biti i ostvareno.
“Pozdravljamo odlučne korake Hrvatske u borbi protiv korupcije kao i napredak u rešavanju pitanja koja su posledica ratova tokom 1990-ih. Pozdravljamo napore Zagreba da zajedno sa Vladom Srbije pronađe dugoročno rešenje za raseljeno stanovništvo”, rekao je američki zvaničnik.
Slabi uticaj EU na Kosovu i u regionu
Kada je reč o Kosovu, pitanje njegovog statusa je za SAD rešeno, istakao je Kantrimen, podsećajući na letošnju odluku Međunarodnog suda pravde da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo.
Naglašavajući da je 72 zemlje do sada priznalo Kosovo, Kantrimen je ukazao da je vreme da ostatak međunarodne zajednice uvaži ove činjenice i angažuje se na promovisanju razvoja Kosova i njegovoj integraciji kao odgovornog partnera na svetskoj sceni, jer je to, po njegovim rečima, u interesu svih građana Kosova i regiona u celini.
“Činjenica da pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova, kao i da insistiraju na statusnoj neutralnosti Unije o ovom pitanju – slabi uticaj EU na Kosovu i u regionu. Mada je veoma aktivna na Kosovu, ona nije uspostavila kredibilitet kada je reč o stvaranju evropske budućnosti za Kosovo, kao što je uspela u drugim zemljama u regionu. Zaista, Kosovo je jedina zemlja u regionu koja nema ugovorne odnose sa EU. Ovi faktori su kočnica za razvoj i stabilizaciju regiona”, naveo je Kantrimen.
U osvrtu na poziciju Makedonije, Kantrimen je istakao da je podrška njenim integracijama u EU i NATO i dalje ključan element u naporima SAD da promovišu mir i stabilnost na Balkanu. On je podsetio da je Makedonija ispunila skoro sve tehničke standarde koje je postavila EU i da je Evropska komisija predložila da se utvrdi datum za početak pristupnih pregovora.
“Da bi se očuvao ovaj pozitvan impuls, ohrabrujemo makedonsku vladu da utvrdi kao prioritet poboljšanje međuetničkih odnosa tako što će primeniti slovo i duh Ohridskog okvirnog sporazuma. Pored toga, Makedonija mora i dalje da se usredsredi na reforme, pre svega kada je reč o vladavini prava”, naveo je američki zvaničnik.
Kantrimen je dodao da je najbitnije da se što pre reši spor Skoplja i Atine oko imena Makedonije. SAD podržavaju napore posrednika UN Metju Nimica i prihvatiće svako rešenje oko kojeg se dve strane dogovore, kazao je zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroaziijske poslove.
Jačati odnose sa Srbijom
Nakon što je mirnim i demokratskim putem 2006. stekla nezavisnost, Crna Gora je od tada napravila ogroman iskorak ka evroatlantskim institucijama, istakao je Kantrimen. On je podsetio da je Crna Gora dobila MAP na putu ka punopravnom članstvu u NATO, a nedavno je preporučena i za kandidata za ulazak u EU, ali uz uslov da nastavi reforme u nekoliko oblasti, naročlto u vladavini prava, pre početka pristupnih pregovora.
“Crna Gora je ostvarila napredak u jačanju vladavine zakona, ali ima još toga da se uradi. Ostaje da se vidi da li je Crna Gora spemna da sprovede reforme neophodne za borbu protiv korupcije i pripremi svoje institucije tako da funkcionišu kao potpuno razvijena demokratija. Imajući u vidu političku volju da se sprovedu neophodne promene, Crna Gora bi se mogla naći u poziciji da predvodi ostale balkanske zemlje ka evroatlatskim institucijama”, smatra Kantrimen.
Po njegovim rečima, stabilna, prosperitetna i demokratska Srbija je ključna za regionalnu stabilnost i saradnju. Kantrimen je istakao da je posetom sekretarke Hilari Klinton Beogradu u oktrobru naglašena želja SAD za jačanjem njihovih odnosa sa Srbijom.
“Mada se i dalje ne slažemo oko Kosova, imamo, bez obzira na to, mnogo oblasti od zajedničkog interesa. Podržavamo evropske i evroatlantske težnje Srbije. Naši programi, podrška i aktivnosti u Srbiji imaju za cilj da joj pomognu da postane prosperitetnija država koja živi u harmoniji sa Evropskom Unijom i svojim susedima”, naveo je Kantrimen.
Iako pozdravljaju korake koje je Srbija preduzela u poboljšannju saradnje sa Haškim tribunalom, SAD i dalje traže od nje da u potpunosti ispuni svoje obaveze i isporuči preostala dva begnuca – Ratka Mladića i Gorana Hadžića.
“To ostaje jedna od najznačajnijih prepreka na putu Srbije ka Evropi”, zaključio je Tomas Kantrimen, zamenik pomoćnika državnog sekretara za evropske i evroaziijske poslove, na saslušanju pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa.
Vašington zabrinut zastrašivanjem glasača na Kosovu
Vašington zabrinut zastrašivanjem glasača na KosovuVlada SAD izražava zabrinutost zbog poziva “Srpskog nacionalnog veća za Kosovo i Metohiju” da Srbi ne učestvuju na vanrednim kosovskim izborima kao i "zbog nedavnih izjava nekih srpskih zvaničnika na Kosovu koji izgleda prete nasiljem na biračkim mestima na severu Kosova", izjavio je Tomas Kantrimen na saslušanju pred Helsinškom komisijom.
On je rekao da, nažalost, vlada u Beogradu nije dovoljno jasno odbacila te izjave i da je "izdato pozitivno saopštenje" koje kaže da izbori ne smeju biti razlog ni za kakvo nasilje ili nemire na severu Kosova.
Prema Kantrimenovim rečima, pretnje upućene prošle nedelje imale su željeni efekat zastrašivanja glasača koji žele da na bilo koji način učestvuju u kosovskom javnom životu, jer se javljaju u kontekstu niza nasilnih incidenata usmerenih na Srbe na severu koji žele da sarađuju.
Kantrimen smatra da međunarodna zajednica i kosovske vlasti čine sve što je moguće da olakšaju slobodno učešće Srba na izborima u svim delovima Kosova.
"Nažalost, izgleda su samo Srbi ti koji koriste nasilje da bi sprečili druge Srbe da glasaju", rekao je on.
“Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije” pozvalo je u utorak Srbe da bojkotuju izbore koje su za 12. decembar raspisale kosovske institucije. U saopštenju tog veća ističe se da izlaskom na izbore Srbi daju legitimitet stvaranju nezavisne države Kosovo i rizikuju mogućnost dobijanja odgovarajuće institucionalne zaštite kroz pregovore Beograda i Prištine.
