Dok Japan nastoji da spreči širenje radijacije iz nuklearne elektrane Fukušima oštećene u cunamiju, Rusija nastoji da realizuje kontroverzni plan o instaliranju prve plutajuće nuklearne elektrane u svetu.
Moskva ističe da će joj omogućiti nove izvore električne energije, vode i grejanja za neke od najudaljenijih regija na planeti. No, kritičari upozoravaju da je taj projekat skopčan sa velikim rizicima.
Globalni strah izazvan nuklearnom katastrofom u Japanu podstakao je mnoge zemlje da smanje svoje nuklearne programe, što je prikočilo globalnu “nuklearnu renesansu” koju propagira industrija poslednjih godina.
Istovremeno, Rusija nastavlja realizaciju svojih velikih nuklearnih ambicija. U državnoj atomskoj energiji Rosatom planiraju da udvostruče nuklearne potencijale u naredne dve decenije.
Ona istovremeno gradi nuklearne elektrane u Indiji, Kini, Kazahstanu, Belorusiji i drugim zemljama. Istovremeno, planira da izgradi prvu plutajuću nuklearnu elektranu u svetu – što izaziva zebnju mnogih.
Vladimir Čuprov, lider ruskog “Grinpis” energetskog programa:
"Ova ideja je potpuno apsurdna, opasna i nemoralna nakon svega što se desilo u Fukušimi”.
Reaktor vredan 550 miliona dolara
Prvi plutajući reaktor, koji će biti pušten u pogon krajem sledeće godine, biće usidren u blizini zaliva, koji se koristi za vojne potrebe, nedaleko od poluostrva Kamčatka na ruskom Dalekom istoku.
Mada je ta oblast podložna zemljotresima i cunamiju, šef Rosatoma Sergej Kirijenko je ove sedmice uveravao da će postrojenje biti tako sagrađeno da izdrži udar, odnosno da izbegne scenario nalik na Fukušimu.
"Znam da je Fukušima podstakla mnoge zapaljive glasine, uključujući i o pokretnim nuklearnim centralama. Neki ističu da ako nuklearna elektrana koja se nalazi na čvrstoj podlozi nije izdržala cunami, šta će se desiti sa nuklearnim postrojenjem na vodi. No, ništa se neće desiti. Sve će biti u redu”, kaže on.
Osoblje oko nuklearnog reaktora u nuklearki Lenjingrad u Sosnovy Bor, 29. mart 2011.Rosatom planira gradnju 12 plutajućih nuklearnih elektrana i nada se da će neke izvesti.
Glavni cilj je obezbeđivanja energije za udaljene regione ili izolovana postrojenja, kao što su vojne baze, čime bi se izbegla gradnja skupih klasičnih energetskih postrojenja.
Minijaturne nuklearne elektrane biće postavljene na barže koje će biti usidrene u blizini obale tako da mogu biti prikačene na kablove za prenos električne energije.
Rusija procenjuje da će gradnja prvog plutajućeg nuklearnog reaktora koštati oko 550 miliona dolara što je tek delić troškova u odnosu na klasični reaktor.
No, aktivisti za zaštitu životne sredine ističu da je to tempirana bomba. Ekološka grupa Belona smatra da je tehnologija za plutajuće elektrane, koja je bazirana na hladnoratovskoj tehnologiji, izazvala najmanje 10 incidenata na sovjetskim podmornicama.
Sporni Rosatomovi klijenti
Takva postrojenja su takođe ranjiva na proliferaciju i terorizam.
Vladimir Čuprov, lider ruskog “Grinpisa”:
"Ove mobilne elektrane predstavljaju veliki broj novih rizika. Prvo, vučenje ovih barži preko otvorenog mora je već rizično. Takav plutajući reaktor je takođe idealna meta za terorističke napade. Istovremeno, postoji rizik da tone veoma obogaćenog uranijuma na ovim baržama padnu u pogrešne ruke”.
Kritičari upozoravaju da zemlje koje su do sada iskazale interesovanje za nabavku plutajućih reaktora – između ostalog Kina, Južna Koreja, Filipini, Čile i Brazil – imaju skromno iskustvo u upravljanju nukleranim postrojenjima.
Izolovana mesta na kojima će biti razmeštena plutajuće nuklearne elektrane takođe podstiče strahovanja za bezbednost.
Mark Hibs (Hibbs), ekspert iz Berlina koji radi za Karnegijevu fondaciju za međunarodnu mir kaže da udaljenost ovih pogona nameće pitanje bezbednosti.
"Možda ne u Rusiji, ali u udaljenim područjima Azije, konkretnije u Indoneziji postavlja se pitanje bezbednosti instalacija u slučaju ozbiljnih incidenata, odnosno kako odmah reagovati i umanjiti štetu. Istovremeno, da li udaljenost reaktora povećava pretnju od napada terorista i pirata”, kaže on.
Hibs ističe da su SAD i mnoge evropske zemlje već upozorile Rosatom na opasnost od snabdevanja zemalja u razvoju ovim reaktorima.
Istovremeno, “Grinpis” upozorava da većina zemalja na potencijalnoj listi Rosatomovih klijenata trenutno teže da dođu u posed nuklearne tehnologije za podmornice i mogu da zloupotrebe ove reaktore za svoje vojne ciljeve.
Moskva ističe da će joj omogućiti nove izvore električne energije, vode i grejanja za neke od najudaljenijih regija na planeti. No, kritičari upozoravaju da je taj projekat skopčan sa velikim rizicima.
Globalni strah izazvan nuklearnom katastrofom u Japanu podstakao je mnoge zemlje da smanje svoje nuklearne programe, što je prikočilo globalnu “nuklearnu renesansu” koju propagira industrija poslednjih godina.
Istovremeno, Rusija nastavlja realizaciju svojih velikih nuklearnih ambicija. U državnoj atomskoj energiji Rosatom planiraju da udvostruče nuklearne potencijale u naredne dve decenije.
Ona istovremeno gradi nuklearne elektrane u Indiji, Kini, Kazahstanu, Belorusiji i drugim zemljama. Istovremeno, planira da izgradi prvu plutajuću nuklearnu elektranu u svetu – što izaziva zebnju mnogih.
Vladimir Čuprov, lider ruskog “Grinpis” energetskog programa:
"Ova ideja je potpuno apsurdna, opasna i nemoralna nakon svega što se desilo u Fukušimi”.
Reaktor vredan 550 miliona dolara
Prvi plutajući reaktor, koji će biti pušten u pogon krajem sledeće godine, biće usidren u blizini zaliva, koji se koristi za vojne potrebe, nedaleko od poluostrva Kamčatka na ruskom Dalekom istoku.
Mada je ta oblast podložna zemljotresima i cunamiju, šef Rosatoma Sergej Kirijenko je ove sedmice uveravao da će postrojenje biti tako sagrađeno da izdrži udar, odnosno da izbegne scenario nalik na Fukušimu.
"Znam da je Fukušima podstakla mnoge zapaljive glasine, uključujući i o pokretnim nuklearnim centralama. Neki ističu da ako nuklearna elektrana koja se nalazi na čvrstoj podlozi nije izdržala cunami, šta će se desiti sa nuklearnim postrojenjem na vodi. No, ništa se neće desiti. Sve će biti u redu”, kaže on.
Glavni cilj je obezbeđivanja energije za udaljene regione ili izolovana postrojenja, kao što su vojne baze, čime bi se izbegla gradnja skupih klasičnih energetskih postrojenja.
Minijaturne nuklearne elektrane biće postavljene na barže koje će biti usidrene u blizini obale tako da mogu biti prikačene na kablove za prenos električne energije.
Rusija procenjuje da će gradnja prvog plutajućeg nuklearnog reaktora koštati oko 550 miliona dolara što je tek delić troškova u odnosu na klasični reaktor.
No, aktivisti za zaštitu životne sredine ističu da je to tempirana bomba. Ekološka grupa Belona smatra da je tehnologija za plutajuće elektrane, koja je bazirana na hladnoratovskoj tehnologiji, izazvala najmanje 10 incidenata na sovjetskim podmornicama.
Sporni Rosatomovi klijenti
Takva postrojenja su takođe ranjiva na proliferaciju i terorizam.
Vladimir Čuprov, lider ruskog “Grinpisa”:
"Ove mobilne elektrane predstavljaju veliki broj novih rizika. Prvo, vučenje ovih barži preko otvorenog mora je već rizično. Takav plutajući reaktor je takođe idealna meta za terorističke napade. Istovremeno, postoji rizik da tone veoma obogaćenog uranijuma na ovim baržama padnu u pogrešne ruke”.
Kritičari upozoravaju da zemlje koje su do sada iskazale interesovanje za nabavku plutajućih reaktora – između ostalog Kina, Južna Koreja, Filipini, Čile i Brazil – imaju skromno iskustvo u upravljanju nukleranim postrojenjima.
Izolovana mesta na kojima će biti razmeštena plutajuće nuklearne elektrane takođe podstiče strahovanja za bezbednost.
Mark Hibs (Hibbs), ekspert iz Berlina koji radi za Karnegijevu fondaciju za međunarodnu mir kaže da udaljenost ovih pogona nameće pitanje bezbednosti.
"Možda ne u Rusiji, ali u udaljenim područjima Azije, konkretnije u Indoneziji postavlja se pitanje bezbednosti instalacija u slučaju ozbiljnih incidenata, odnosno kako odmah reagovati i umanjiti štetu. Istovremeno, da li udaljenost reaktora povećava pretnju od napada terorista i pirata”, kaže on.
Hibs ističe da su SAD i mnoge evropske zemlje već upozorile Rosatom na opasnost od snabdevanja zemalja u razvoju ovim reaktorima.
Istovremeno, “Grinpis” upozorava da većina zemalja na potencijalnoj listi Rosatomovih klijenata trenutno teže da dođu u posed nuklearne tehnologije za podmornice i mogu da zloupotrebe ove reaktore za svoje vojne ciljeve.
