Bekstva mnogih regruta i vojnih rezervista od služenja vojske, koji su se u ratnim devedesetim ali i u poslednjoj deceniji u strahu od vojne policije i vlasti krili kod ovdašnjih rođaka na selu, evropskim zemljama, pa čak do Amerike, Australije ili Novog Zelanda, sada su za sve njih samo ružna prošlost.
Ministarstvo odbrane Srbije pokrenulo je inicijativu da se obustave krivični postupci protiv regruta zbog izbegavanja vojne obaveze i odustane od njihovog daljeg gonjenja. Igor iz Valjeva, jedan od vojnih obveznika koji je proteklih godina u bekstvu krstario Španijom, Italijom i još nekim zapadnim zemljama, za naš program kaže da je doživeo veliko olakšanje.
“Više ne moram da razmišljam kako da izbegnem da služim nešto što ne želim… Ne moram da razmišljam o tome kako da pobegnem preko granice, a da pri tom znam jednu strašnu istinu da ako odem u inostranstvo više neću moći da se vratim u svoju zemlju. Značiće ovo i budućim generacijama jer neće morati da se bave razmišljanjem kako će im neko uzeti godinu dana ili šest meseci života.”
Uz nedavnu amnestiju, za sve koji su prethodno gonjeni od daleke 2000. do aprila ove godine, i odluku državnog parlamenta da se od 1. januara 2011. ukida obavezno služenje vojnog roka, brisanjem krivičnih prijava zatvara se krug briga potencijalnih regruta, jer više ih neće ni biti.
Dragan Šutanovac, ministar odbrane Srbije, kaže za naš radio da je želja vlasti da se svi vojni obveznici stave u ravnopravan položaj.
“Stekli su se uslovi da zaista svi oni koji su u proteklom periodu izbegavali služenje vojnog roka sada na neki način budu amnestirani. Da zatvorimo jednu staru stranicu i da otvorimo mogućnost da svima onima koji su danas negde u inostranstvu, a u strahu su da dodju u Srbiju, kažemo da su svi dobrodošli”, kaže Šutanovac.
Prijave idu u smeće
Vojnik Vojske SrbijeKrivične prijave koje su od poslednje amnestije do danas podnete protiv 46 regruta zbog izbegavanja vojske tako odlaze u smeće, a u vojsku će ubuduće ići samo profesionalci i oni koji to žele.
Ovo je, kaže za naš program Milan Anijević iz YUCOM-a, nevladine organizacije kojoj su se za zaštitu obraćali mnogi vojni obveznici, konačan i jedini logičan završetak priče za one koji nisu želeli da služe armiju.
“Mislim da je to zaista dobar potez. Sećamo se kako je to bilo za vreme Slobodana Miloševića, tokom 1999. godine i kasnije… Sada je ovo dokaz da izlazimo iz militantnog dela naše istorije i da ulazimo u jedan miran i stabilan period”, navodi Antonijević.
Svi koji su izbegavali vojnu obavezu od 1992. godine do demokratskih promena 5. oktobra davno su amnestirani Saveznim zakonom.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac veruje da najnovija odluka stavlja tačku na sve probleme i da, uz aktuelnu profesionalizacija vojske, i u simboličkom pogledu znači još jedan otklon od vremena devedesetih.
“Sama činjenica da niko ne mora u vojsku dovoljno govori da je apsolutno svepromenjeno. i siguran sam da idemo u pravcu da svako ko se pojavi u vojsci Srbije bude tu zato što je rado došao u vojsku a ne zato što je morao. Time se ceo sistem odbrane podiže na jedan viši nivo”, kaže Šutanovac.
Ranije procene govorile su da je do amnestije u aprilu 2010. protiv 2.500 ljudi bila podignuta krivična prijava zbog neodazivanja na vojni poziv, od kojih su i posle oprosta mnogi ostali u inostranstvu.
Mnogi od njih su obrazovani i uspešni ljudi, kaže Milan Anijević iz YUCOM-a, koje novi pozitivni signali mogu da motivišu da razmisle o povratku.
“To je ipak jedan normalniji odnos prema mladim ljudima, i sigurno će to pomoći da oni možda odluče da pronadju šansu i u Srbiji”, smatra Antonijević.
Pored toga što su dočekali da imaju jedan potencijalni problem manje u životu, bivši regruti, kao igor iz Valjeva, veruju da će se sistemom dobrovoljnog odlaska u vojsku promeniti još neke važne stvari u društvu.
“Samim tim što mladi neće biti indoktrinirani u nekom vojnom smislu preoblikovaće ih tako da im nasilje neće biti u glavi, pa će tako i rešavanja situacija na konfliktan način biti sve manje.”
Ministarstvo odbrane Srbije pokrenulo je inicijativu da se obustave krivični postupci protiv regruta zbog izbegavanja vojne obaveze i odustane od njihovog daljeg gonjenja. Igor iz Valjeva, jedan od vojnih obveznika koji je proteklih godina u bekstvu krstario Španijom, Italijom i još nekim zapadnim zemljama, za naš program kaže da je doživeo veliko olakšanje.
“Više ne moram da razmišljam kako da izbegnem da služim nešto što ne želim… Ne moram da razmišljam o tome kako da pobegnem preko granice, a da pri tom znam jednu strašnu istinu da ako odem u inostranstvo više neću moći da se vratim u svoju zemlju. Značiće ovo i budućim generacijama jer neće morati da se bave razmišljanjem kako će im neko uzeti godinu dana ili šest meseci života.”
Uz nedavnu amnestiju, za sve koji su prethodno gonjeni od daleke 2000. do aprila ove godine, i odluku državnog parlamenta da se od 1. januara 2011. ukida obavezno služenje vojnog roka, brisanjem krivičnih prijava zatvara se krug briga potencijalnih regruta, jer više ih neće ni biti.
Dragan Šutanovac, ministar odbrane Srbije, kaže za naš radio da je želja vlasti da se svi vojni obveznici stave u ravnopravan položaj.
“Stekli su se uslovi da zaista svi oni koji su u proteklom periodu izbegavali služenje vojnog roka sada na neki način budu amnestirani. Da zatvorimo jednu staru stranicu i da otvorimo mogućnost da svima onima koji su danas negde u inostranstvu, a u strahu su da dodju u Srbiju, kažemo da su svi dobrodošli”, kaže Šutanovac.
Prijave idu u smeće
Ovo je, kaže za naš program Milan Anijević iz YUCOM-a, nevladine organizacije kojoj su se za zaštitu obraćali mnogi vojni obveznici, konačan i jedini logičan završetak priče za one koji nisu želeli da služe armiju.
“Mislim da je to zaista dobar potez. Sećamo se kako je to bilo za vreme Slobodana Miloševića, tokom 1999. godine i kasnije… Sada je ovo dokaz da izlazimo iz militantnog dela naše istorije i da ulazimo u jedan miran i stabilan period”, navodi Antonijević.
Svi koji su izbegavali vojnu obavezu od 1992. godine do demokratskih promena 5. oktobra davno su amnestirani Saveznim zakonom.
Ministar odbrane Dragan Šutanovac veruje da najnovija odluka stavlja tačku na sve probleme i da, uz aktuelnu profesionalizacija vojske, i u simboličkom pogledu znači još jedan otklon od vremena devedesetih.
“Sama činjenica da niko ne mora u vojsku dovoljno govori da je apsolutno sve
Ranije procene govorile su da je do amnestije u aprilu 2010. protiv 2.500 ljudi bila podignuta krivična prijava zbog neodazivanja na vojni poziv.
Ranije procene govorile su da je do amnestije u aprilu 2010. protiv 2.500 ljudi bila podignuta krivična prijava zbog neodazivanja na vojni poziv, od kojih su i posle oprosta mnogi ostali u inostranstvu.
Mnogi od njih su obrazovani i uspešni ljudi, kaže Milan Anijević iz YUCOM-a, koje novi pozitivni signali mogu da motivišu da razmisle o povratku.
“To je ipak jedan normalniji odnos prema mladim ljudima, i sigurno će to pomoći da oni možda odluče da pronadju šansu i u Srbiji”, smatra Antonijević.
Pored toga što su dočekali da imaju jedan potencijalni problem manje u životu, bivši regruti, kao igor iz Valjeva, veruju da će se sistemom dobrovoljnog odlaska u vojsku promeniti još neke važne stvari u društvu.
“Samim tim što mladi neće biti indoktrinirani u nekom vojnom smislu preoblikovaće ih tako da im nasilje neće biti u glavi, pa će tako i rešavanja situacija na konfliktan način biti sve manje.”
