Iran, Severna Koreja, Sudan, Gruzija, Abhazija, Tadzikistan, Čad, Izrael, Gvatemala. Ovo je grupa zemalja u koju je Ruska Federacija smestila Srbiju sa Kosovom.
Zajednički imenitelj im je, kako je opisalo rusko ministarstvo spoljnih poslova, eksplozivna politička situacija, neefikasnost centralne vlasti, zaostala ekonomija, energetska zavisnost, nizak standard i rast kriminaliteta.
Ruski diplomati će zbog povećanog stresa obavljanja funkcija u Srbiji dobijati beneficirani radni staž i 20 odsto uvećanu platu.
Tako je Srbija, koja će na jesen najverovatnije dobiti status zemlje-kandidata za Evropsku uniju, od strane svog tradicionalnog prijatelja Rusije, svrstana u grupu otpadničkih država.
Uprkos ovako uvredljivom vrednovanju svoje zemlje, srpski politički vrh ćuti kao zaliven. Reagovao je jedino zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ali tek pošto što ga je Radio Slobodna Evropa zamolio za reakciju.
Ivica Dačić
„Tu je reč pre svega o platama i beneficijama ljudi koji rade u diplomatiji, tako da ja ne bih previše politizovao sva ta pitanja. Verovatno i druge države imaju takve kriterijume kad je reč o našem području“.
RSE: Ovo je, dakle, po vama, odluka birokratske a ne političke prirode?
Dačić: Ja sam ubeđen u to. Ove države o kojima ste govorili su u mnogo goroj situaciji nego što je Srbija, ali treba odvojiti šta su to birokratski, a šta su politički razlozi. Ako postoje politički, o tome treba otvoreno da se razgovara.
O ovakvoj odluci Moskve i njenim razlozima za naš program govori Andrej Šari iz ruskog servisa RSE:
„Svaka država, pa tako i Rusija, ima svoju birokratiju, a u svakoj birokratskoj organizaciji imaju nekakve rejtinge kriterijuma za visinu plata. Ako pogledate, recimo, Abhaziju, to je teritorija u kojoj, teoretski, može lakše doći do izbijanja konflikata, pa diplomati po tom osnovu očekuju veće plate.“
RSE: Da li to znači da Moskva na Srbiju gleda kao na potencijalno konfliktnu zemlju?
Šari: Srbija je država koja ima otvoreni teritorijalni problem, kako na to gledaju i u Beogradu i u Moskvi. Zbog toga se smatra da je ona država u kojoj je puno veća mogućnost konflikta nego u zemljama koje uopšte nemaju takve probleme. Ako govorimo o Abhaziji ili Južnoj Osetiji, situacija je, sa gledišta ruske diplomatije, ista.
RSE: Mislite li da će ovo uticati na odnose Moskve i Beograda?
Šari: Siguran sam da neće.
Šematski pristup
I domaće diplomate smatraju da ovo neće poremetiti odnose Beograda i Moskve, ali navode da je neprihvatljivo svrstavati Srbiju u grupu sa pobrojanim zemljama.
Ministar Vuk Jeremić boravi u Sankt Peterburgu gde će se, pored ostalih, sastati i sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim, a bivši diplomata Simeon Pobulić smatra da bi od zvanične Moskve trebalo tražiti pojašnjenje za ovakvu odluku.
Podrška na ulicama Beograda tokom posete Vladimira Putina, mart 2011
„Ja bih pitao rusku vladu šta to znači, bez obzira da li je to njihov interni dokument ili nije. Jer ako uporedite nas sa tim zemljama – a reč je o zemljama koje imaju ili ogromne unutrašnje ili bezbednosne probleme, u smislu da im, bukvalno govoreći, preti neka spoljna opasnost - ja ne mogu da svrstam nas u istu kategoriju sa tim zemljama. Mi jesmo u teškoj situaciji, ali to ne znači da nas treba smestiti na takav nivo, posebno ako ste u normalnim odnosima sa zemljom koja to radi. Moguće je, doduše, da velike administracije, i to se ne odnosi samo na Rusiju, pate od nekih šematskih pristupa. Imate neku šemu koja je propisana ko zna kad i onda po toj šemi radite“, kaže Pobulić.
Spisak na koji je Rusija stavila Srbiju veoma podseća na takozvani američki spisak rogue countries na kojem je Srbija davno bila, ali to je bila Miloševićeva Srbija. Sa tog spiska je zemlja odavno skinuta, podseća Aleksandra Joksimović iz Foruma Evropskog pokreta za međunarodne odnose i dodaje da je veoma čudno da se u današnjem kontekstu, kada je prevazišla fazu krize i konflikata, Srbija ponovo nalazi na bilo čijem spisku takve vrste.
Sagovornica Radija Slobodna Evropa ocenjuje da ovo pokazuje da Rusija Srbiju percipira kao veoma krizno područje. Iako ne veruje da će reagovati na ovakvu rusku klasifikaciju Srbije, srpska diplomatija bi, kaže ona, morala jasnije mapirati svoje međunarodne prioritete.
„Da bi Srbija normalno funkcionisala u medjunarodnom okruženju, ona mora doneti preciznije i jasnije spoljnopolitičke ciljeve. I to nema nikakve veze sa Rusijom. Bojim se da ovo nije način na koji će se Srbija privoleti da se opredeli. Ili možda upravo jeste“, kaže Joksimović.
Ako se Srbija našla pored zemalja kao što su Sudan, Iran i Severna Koreja, da li to znači da Evropska unija koja će joj za koji mesec dodeliti status kandidata za svoje redove ne vidi nešto što Rusija vidi – pita se Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, i nastavlja:
„Šta to Rusija zna što Srbija, što EU koja će nam možda dati status kandidata, što SAD koje vojnu saradnju sa Srbijom smatraju najboljim delom bilateralnih odnosa, i što NATO, koji poziva Srbiju na saradnju, ne znaju? Upravo su uticaji Rusije, vidljivi i nevidljivi, jedni od glavnih faktora usporenijeg kretanja Srbije ka EU, pa nas ubrzano približavanje EU jedino može spasiti od „zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti, neefikasnosti centralne vlasti i niskog standarda stanovništva."
Ovakav rejting Srbije, stoji u saopštenju Centra za evroatlantske studije, došao je pošto je Srbija bez velikih potresa uhapsila i isporučila Ratka Mladića. Da li Rusija zna nešto i o tome gde se i kako skrivao, ko mu je sve pomagao, te šta su sad njihove namere?
U izjavi Centra podseća se da su Ministarstvo i Vojnobezbednosna agencija posle kratke interne istrage, uprkos brojnim indicijama i dokazima, navodno utvrdili da oni nisu Mladiću pomagali od 2002. godine.
Imajući u vidu da neki donedavno očito jesu, ostaje pitanje šta oni dalje nameravaju i kolika im je moć. Srpski mediji su, navodi se u saopštenju, čak spekulisali da je jedan od ruskih diplomata u Srbiji, koji ju je nedavno napustio, bio čovek za vezu sa Ratkom Mladićem.
Zajednički imenitelj im je, kako je opisalo rusko ministarstvo spoljnih poslova, eksplozivna politička situacija, neefikasnost centralne vlasti, zaostala ekonomija, energetska zavisnost, nizak standard i rast kriminaliteta.
Ruski diplomati će zbog povećanog stresa obavljanja funkcija u Srbiji dobijati beneficirani radni staž i 20 odsto uvećanu platu.
Tako je Srbija, koja će na jesen najverovatnije dobiti status zemlje-kandidata za Evropsku uniju, od strane svog tradicionalnog prijatelja Rusije, svrstana u grupu otpadničkih država.
Uprkos ovako uvredljivom vrednovanju svoje zemlje, srpski politički vrh ćuti kao zaliven. Reagovao je jedino zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, ali tek pošto što ga je Radio Slobodna Evropa zamolio za reakciju.
RSE: Ovo je, dakle, po vama, odluka birokratske a ne političke prirode?
Dačić: Ja sam ubeđen u to. Ove države o kojima ste govorili su u mnogo goroj situaciji nego što je Srbija, ali treba odvojiti šta su to birokratski, a šta su politički razlozi. Ako postoje politički, o tome treba otvoreno da se razgovara.
O ovakvoj odluci Moskve i njenim razlozima za naš program govori Andrej Šari iz ruskog servisa RSE:
„Svaka država, pa tako i Rusija, ima svoju birokratiju, a u svakoj birokratskoj organizaciji imaju nekakve rejtinge kriterijuma za visinu plata. Ako pogledate, recimo, Abhaziju, to je teritorija u kojoj, teoretski, može lakše doći do izbijanja konflikata, pa diplomati po tom osnovu očekuju veće plate.“
RSE: Da li to znači da Moskva na Srbiju gleda kao na potencijalno konfliktnu zemlju?
Šari: Srbija je država koja ima otvoreni teritorijalni problem, kako na to gledaju i u Beogradu i u Moskvi. Zbog toga se smatra da je ona država u kojoj je puno veća mogućnost konflikta nego u zemljama koje uopšte nemaju takve probleme. Ako govorimo o Abhaziji ili Južnoj Osetiji, situacija je, sa gledišta ruske diplomatije, ista.
RSE: Mislite li da će ovo uticati na odnose Moskve i Beograda?
Šari: Siguran sam da neće.
Šematski pristup
I domaće diplomate smatraju da ovo neće poremetiti odnose Beograda i Moskve, ali navode da je neprihvatljivo svrstavati Srbiju u grupu sa pobrojanim zemljama.
Ministar Vuk Jeremić boravi u Sankt Peterburgu gde će se, pored ostalih, sastati i sa šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovim, a bivši diplomata Simeon Pobulić smatra da bi od zvanične Moskve trebalo tražiti pojašnjenje za ovakvu odluku.
Spisak na koji je Rusija stavila Srbiju veoma podseća na takozvani američki spisak rogue countries na kojem je Srbija davno bila, ali to je bila Miloševićeva Srbija. Sa tog spiska je zemlja odavno skinuta, podseća Aleksandra Joksimović iz Foruma Evropskog pokreta za međunarodne odnose i dodaje da je veoma čudno da se u današnjem kontekstu, kada je prevazišla fazu krize i konflikata, Srbija ponovo nalazi na bilo čijem spisku takve vrste.
Sagovornica Radija Slobodna Evropa ocenjuje da ovo pokazuje da Rusija Srbiju percipira kao veoma krizno područje. Iako ne veruje da će reagovati na ovakvu rusku klasifikaciju Srbije, srpska diplomatija bi, kaže ona, morala jasnije mapirati svoje međunarodne prioritete.
„Da bi Srbija normalno funkcionisala u medjunarodnom okruženju, ona mora doneti preciznije i jasnije spoljnopolitičke ciljeve. I to nema nikakve veze sa Rusijom. Bojim se da ovo nije način na koji će se Srbija privoleti da se opredeli. Ili možda upravo jeste“, kaže Joksimović.
Ako se Srbija našla pored zemalja kao što su Sudan, Iran i Severna Koreja, da li to znači da Evropska unija koja će joj za koji mesec dodeliti status kandidata za svoje redove ne vidi nešto što Rusija vidi – pita se Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, i nastavlja:
„Šta to Rusija zna što Srbija, što EU koja će nam možda dati status kandidata, što SAD koje vojnu saradnju sa Srbijom smatraju najboljim delom bilateralnih odnosa, i što NATO, koji poziva Srbiju na saradnju, ne znaju? Upravo su uticaji Rusije, vidljivi i nevidljivi, jedni od glavnih faktora usporenijeg kretanja Srbije ka EU, pa nas ubrzano približavanje EU jedino može spasiti od „zaostalog ekonomskog ustrojstva, energetske zavisnosti, neefikasnosti centralne vlasti i niskog standarda stanovništva."
Ovakav rejting Srbije, stoji u saopštenju Centra za evroatlantske studije, došao je pošto je Srbija bez velikih potresa uhapsila i isporučila Ratka Mladića. Da li Rusija zna nešto i o tome gde se i kako skrivao, ko mu je sve pomagao, te šta su sad njihove namere?
U izjavi Centra podseća se da su Ministarstvo i Vojnobezbednosna agencija posle kratke interne istrage, uprkos brojnim indicijama i dokazima, navodno utvrdili da oni nisu Mladiću pomagali od 2002. godine.
Imajući u vidu da neki donedavno očito jesu, ostaje pitanje šta oni dalje nameravaju i kolika im je moć. Srpski mediji su, navodi se u saopštenju, čak spekulisali da je jedan od ruskih diplomata u Srbiji, koji ju je nedavno napustio, bio čovek za vezu sa Ratkom Mladićem.
