Posle uklanjanja spomenika poginulim borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe u Preševu otvoreno je pitanje da li je sada na redu tabla Aćif-efendiji u Novom Pazaru čije uklanjanje takođe traži zvanični Beograd. Među samim Bošnjacima nema saglasnosti oko postavljanja obeležja Aćif efendiji zbog različtog viđenja njegove uloge u Drugom svetskom ratu.
Spomen tabla Aćifu Hadžiahmetoviću, poznatijem kao Aćif efendija, koja je avgusta prošle godine postavljena na mestu na kojem je nekada bila njegova kuća u centru Novog Pazara, nije uklonjena iako je rok koji su republičke vlasti za to dale gradskoj upravi odavno prošao.
Nakon što je žandarmerija uklonila spomenik borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca sa trga ispred opštine u Preševu, što je dovelo do tenzija između albanske nacionalne zajednice sa juga Srbije i republičkih vlasti, iz Beograda je poručeno da zakoni važe za sve na osnovu čega bi se moglo zaključiti da se očekuje novi potez u vezi sa tablom Aćif efendiji.
Redžep Škrijelj, istoričar i član Bošnjačkog nacionalnog vijeća u tehničkom mandatu, koje je i postavilo tablu Aćif efendiji, kaže da se cela priča nepotrebno prenaglašava, s obzirom da je pred sudom u toku postupak po zahtevu za rehabilitaciju Aćif efendije.
„Mi smo pristali da nakon sudske odluke donesemo zaključak, i zato smo zamolili vladu i predstavnike naše države da to stave ad acta. Kad zvanične sudske instance u zemlji budu dale svoj odgovor onda ćemo mi poštovati onu odluku koju donesu“, kaže Škrijelj.
Prethodno je prvi potrepdsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da će problem sa postavljanjem table Aćif efendiji u Novom Pazaru biti rešen u skladu sa zakonom.
„Imamo mnogo strpljenja, mnogo trpeljivosti, ni sa kim nigde ne želimo sukobe, želimo zajednički da dolazimo do rešenja, ali ja ponavljam država mora da se poštuje, zakoni ove zemlje važe za sve“, poručio je Vučić.
Ministarstvo pravde i državne uprave naložilo je u međuvremenu upravi u Novom Pazaru da ukloni tablu posvećenu Aćif-efendiji, vođi odbrane Novog Pazara za vreme Drugog svetskog rata koji je streljan 1945. godine zbog saradnje sa okupatorom. Međutim, dok jedan deo njegovih sunarodnika tvrdi da je on bio organizator odbrane Novog Pazara od četničkih jedinica Draže Mihailovića drugi navode da je Aćif-efendija od Hitlera dobio orden Gvozdenog krsta 2. reda.
Prevrednovanje prošlosti
Istoričar Redžep Škrijelj iz Bošnjačkog nacionalnog vijeća tvrdi da se radi o čoveku koji je osnivač bošnjačkog pokreta otpora.
„Sada izmišljaju priče o nekakvoj njegovoj fašističkoj orijentaciji. Mi smo zatražili da nam dostave ako postoji bilo koji dokaz koji mu se stavlja na teret, neki dokument koji bi govorio da se radi o ratnom zločincu, da se radi o čoveku koji je primio gvozdeni krst, i razne izmišljotine i insinuacije. Radi se o velikanu, čoveku koj je osnivač bošnjačkog pokreta otpora. Videli ste i razne priče da je on ubio sedam hiljada Srba a 1941. godine Novi Pazar je imao između osam i deset hiljada stanovnika“, kaže Škrijelj.
Međutim potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić svojevremeno je rekao da je postavljanje table Aćif efendiji sporno iz više razloga.
„Svi narodi, sve države se trude da budu deo antifašističkog pokreta koji je dao značajan doprinos borbi protiv fašizma i nacizma u Drugom svetskom ratu a sada se pojavljuje neko ko bi da rehabilituje, promoviše i afirmiše saradnike tih istih okupatora. Čak i da je on pozitivan lik, a nije, imamo važnijih stvari da rešavamo“, rekao je tada Ljajić.
Spor sa tablom Aćif efendiji Samiha Kačar iz Sandžačkog odbora za ljudska prava vidi kao posledicu prevrednovanja prošlosti u čemu se izgubio svaki kriterijum. Na tom tragu je, kaže, i postavljanje spomenika Vuku Kalaitoviću, poznatom kao vođi mileševskog četničkog pokreta, što je dovelo do negodovanja dela lokalnog stanovništva.
“Mi imamo situaciju da većinska nacija postavlja spomen obeležja takođe spornim istorijskim ličnostima, rehabilituje sporne ličnosti i taj obrazac slede i manjine. Protiv sam bilo kakvog rehabilitovanja, bilo postavljanja spomen obeležja i tabli spornim ličnostima, ali ono što državni organi treba da urade, je da sprovode princip doslednosti na svim nivoima. Dakle, ako uklanjate sve te table koje postavljaju manjinske zajednice, treba takođe ukloniti table koje su širom Srbije, pa čak i u našoj multietničkoj sredini ovde, kako tablu Aćif efendiji, tako i spomenik u Novoj Varoši koji budi negativna osećanja kod manjinskih zajednica, a to je spomenik četničkom vođi iz Nove Varoši”, kaže Samiha Kačar.
Građani Sandžaka svesni su ipak da u jednoj multietničkoj sredini kakva je Sandžak moraju da budu upućeni jedni na druge.
“Mi moramo da živimo zajedno i sa Aćifom i bez Aćifa i sa čitavom našom prošlošću”, kaže istoričar Redžep Škrijelj.
Spomen tabla Aćifu Hadžiahmetoviću, poznatijem kao Aćif efendija, koja je avgusta prošle godine postavljena na mestu na kojem je nekada bila njegova kuća u centru Novog Pazara, nije uklonjena iako je rok koji su republičke vlasti za to dale gradskoj upravi odavno prošao.
Nakon što je žandarmerija uklonila spomenik borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca sa trga ispred opštine u Preševu, što je dovelo do tenzija između albanske nacionalne zajednice sa juga Srbije i republičkih vlasti, iz Beograda je poručeno da zakoni važe za sve na osnovu čega bi se moglo zaključiti da se očekuje novi potez u vezi sa tablom Aćif efendiji.
Redžep Škrijelj, istoričar i član Bošnjačkog nacionalnog vijeća u tehničkom mandatu, koje je i postavilo tablu Aćif efendiji, kaže da se cela priča nepotrebno prenaglašava, s obzirom da je pred sudom u toku postupak po zahtevu za rehabilitaciju Aćif efendije.
„Mi smo pristali da nakon sudske odluke donesemo zaključak, i zato smo zamolili vladu i predstavnike naše države da to stave ad acta. Kad zvanične sudske instance u zemlji budu dale svoj odgovor onda ćemo mi poštovati onu odluku koju donesu“, kaže Škrijelj.
Prethodno je prvi potrepdsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić rekao da će problem sa postavljanjem table Aćif efendiji u Novom Pazaru biti rešen u skladu sa zakonom.
„Imamo mnogo strpljenja, mnogo trpeljivosti, ni sa kim nigde ne želimo sukobe, želimo zajednički da dolazimo do rešenja, ali ja ponavljam država mora da se poštuje, zakoni ove zemlje važe za sve“, poručio je Vučić.
Ministarstvo pravde i državne uprave naložilo je u međuvremenu upravi u Novom Pazaru da ukloni tablu posvećenu Aćif-efendiji, vođi odbrane Novog Pazara za vreme Drugog svetskog rata koji je streljan 1945. godine zbog saradnje sa okupatorom. Međutim, dok jedan deo njegovih sunarodnika tvrdi da je on bio organizator odbrane Novog Pazara od četničkih jedinica Draže Mihailovića drugi navode da je Aćif-efendija od Hitlera dobio orden Gvozdenog krsta 2. reda.
Prevrednovanje prošlosti
Istoričar Redžep Škrijelj iz Bošnjačkog nacionalnog vijeća tvrdi da se radi o čoveku koji je osnivač bošnjačkog pokreta otpora.
„Sada izmišljaju priče o nekakvoj njegovoj fašističkoj orijentaciji. Mi smo zatražili da nam dostave ako postoji bilo koji dokaz koji mu se stavlja na teret, neki dokument koji bi govorio da se radi o ratnom zločincu, da se radi o čoveku koji je primio gvozdeni krst, i razne izmišljotine i insinuacije. Radi se o velikanu, čoveku koj je osnivač bošnjačkog pokreta otpora. Videli ste i razne priče da je on ubio sedam hiljada Srba a 1941. godine Novi Pazar je imao između osam i deset hiljada stanovnika“, kaže Škrijelj.
Međutim potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić svojevremeno je rekao da je postavljanje table Aćif efendiji sporno iz više razloga.
„Svi narodi, sve države se trude da budu deo antifašističkog pokreta koji je dao značajan doprinos borbi protiv fašizma i nacizma u Drugom svetskom ratu a sada se pojavljuje neko ko bi da rehabilituje, promoviše i afirmiše saradnike tih istih okupatora. Čak i da je on pozitivan lik, a nije, imamo važnijih stvari da rešavamo“, rekao je tada Ljajić.
Spor sa tablom Aćif efendiji Samiha Kačar iz Sandžačkog odbora za ljudska prava vidi kao posledicu prevrednovanja prošlosti u čemu se izgubio svaki kriterijum. Na tom tragu je, kaže, i postavljanje spomenika Vuku Kalaitoviću, poznatom kao vođi mileševskog četničkog pokreta, što je dovelo do negodovanja dela lokalnog stanovništva.
“Mi imamo situaciju da većinska nacija postavlja spomen obeležja takođe spornim istorijskim ličnostima, rehabilituje sporne ličnosti i taj obrazac slede i manjine. Protiv sam bilo kakvog rehabilitovanja, bilo postavljanja spomen obeležja i tabli spornim ličnostima, ali ono što državni organi treba da urade, je da sprovode princip doslednosti na svim nivoima. Dakle, ako uklanjate sve te table koje postavljaju manjinske zajednice, treba takođe ukloniti table koje su širom Srbije, pa čak i u našoj multietničkoj sredini ovde, kako tablu Aćif efendiji, tako i spomenik u Novoj Varoši koji budi negativna osećanja kod manjinskih zajednica, a to je spomenik četničkom vođi iz Nove Varoši”, kaže Samiha Kačar.
Građani Sandžaka svesni su ipak da u jednoj multietničkoj sredini kakva je Sandžak moraju da budu upućeni jedni na druge.
“Mi moramo da živimo zajedno i sa Aćifom i bez Aćifa i sa čitavom našom prošlošću”, kaže istoričar Redžep Škrijelj.
