Utorak, 28. april/travanj 2015, 04:04 CET

Srbija

Politička neizvesnost umanjila strana ulaganja u Srbiju

Ilustrativna fotografija
Ilustrativna fotografija
Direktne strane investicije u Srbiji ove godine iznose samo 200 miliona evra, što predstavlja značajan pad ulaganja u odnosu na prethodne godine.

Samo u 2011. strana ulaganja su iznosila 1,8 milijardi evra, po čemu je Srbija bila rekorder u regionu, dok su sa ovogodišnjim „mršavim“ bilansom investicije pale na manje od jedan odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto prosečnih pet do šest odsto.

Snežana Vilaret, direktor Odeljenja za makroekonomske projekcije Narodne banke Srbije, izjavila je za RSE da je ovakav rezultat bio očekivan i da nije dramatičan jer se radi o stanju privremenog karaktera.     

„Više faktora je uticalo na skroman priliv direktnih stranih investicija. Pre svega, na početku godine imali smo jednokratan odliv u sektoru telekomunikacija. Ovo je bila izborna godina, a višemesečno formiranje vlade dovelo je do velike političke neizvesnosti i stvorilo destimulativan ambijent za strana ulaganja. Manjim investicijama doprineo je i prekid aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom. Naravno, na sve je drastično uticala i kriza u međunarodnom okruženju, a pre svega u Evropskoj uniji odakle dolazi 90 odsto stranih ulagača u Srbiju.“

Ono što je karakteristično za ovu godinu, iako su sve prognoze govorile da će ulaganja biti skoro zanemarljiva, je veliki odliv novca.

U telekomunikacionom sektoru dogodile su se dve velike transakcije: državni otkup akcija Telekoma od grčke kompanije OTE i činjenica da je norveški Telenor, prema podacima Narodne banke Srbije, još početkom 2012. povukao više od 122 miliona evra iz Srbije.

Aleksandar Miloradović, iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA, kaže za RSE da se radi o preraspodeli profita koja je uobičajena u poslovnom svetu i da se ne može govoriti o tome da strane kompanije odustaju od ulaganja.

„Svakako da nismo zadovoljni sa ovakvim prilivom investicija. Ali treba razumeti da najviše ulagača dolazi iz evro zone, a tamo su mnoge firme oslabile toliko da nisu u stanju da se šire na nova tržišta. Ni jedan investitor, osim US steela, nije otišao iz Srbije. Čak od jeseni beležimo blago povećanje interesovanja za ulaganja. Sa onim što je potpisano, što je najavljeno i što je već u procesu, očekujemo od dve do 2,5 milijarde evra investicija u sledećoj godini.“ 

Kada se radi o ulaganjima u SIEPA-i barataju bruto brojkama pa je ta agencija do kraja avgusta evidentirala priliv investicija od 640 miliona evra, što je za 40 odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Najveći ovogodišnji investitori su nemački Boš, Kuper tajer, Gorenje, Geoks i turski Boral aluminijum.

Srđan Lazović, član Upravnog odbora Saveta stranih investitora, koji okuplja kompanije koje posluju na srpskom tržištu, kaže za RSE da je Srbija i dalje dobra destinacija za investicije ali da bi interesovanje ulagača bilo veće ako bi država unapredila uslove poslovanja.

„Kada ulaze na novo tržište investitori su prilično oprezni. I žele da sagledaju sve elemente mogućeg poslovanja. Neophodno je povratiti njihovo poverenje u Srbiju. Politička i makroekonomska stabilnost, uz predvidivost regulatornog ambijenta, su ključni preduslovi za očuvanje postojećih investicija i dalja ulaganja u Srbiju, kao i za privlačenje novih investitora. Činjenica je da ekonomske reforme nisu završene, neophodno ih je ubrzati kako bi se poboljšao privredni ambijent. A onda će sami investitori sigurno doći.“ 

Izvezeno više softvera nego malina

Trenutno je strancima najinteresantnija energetika, pa su sporazumi o ulaganjima koji bi trebalo da budu relizovani u 2013. potpisani sa nemačkim gigantom RWE, i italijanskim kompanijama koje planiraju izgradnju mini hidroelektrana. Na ulaganja u Srbiju, tvrde u SIEPA, čeka 80 inostranih kompanija od kojih su neke već započele taj proces.

Snežana Vilaret smatra da će rast investicija u najvećoj meri zavisiti od kredibiliteta fiskalne politike i održivosti javnog duga.      

„Najavljene mere fiskalne konsolidacije su korak u dobrom pravcu i očekujemo da će one biti podržane i sporazumom sa MMF-om. Time bi se poslao pozitivan signal stranim investitorima i ujedno smanjio stepen neizvesnosti u pogledu makroekonomske politike u Srbiji.“

Vlasti u Srbiji iduće godine očekuju neto direktne investicije od 1,2 milijarde evra, prvenstveno u saobraćajnu infrastukturu, energetski sektor i kooperante u automobilskoj industriji.

Automobili kompanije Automobili kompanije "Fiat" proizvedeni u Kragujevcu
x
Automobili kompanije
Automobili kompanije "Fiat" proizvedeni u Kragujevcu
Posle dolaska kompanije "Fiat" u Kragujevac za industriju automobila, otkriva Aleksandar Miloradović, vlada najveće interesovanje ulagača, koji se najčešće žale na korupciju, birokratiju, administrativne namete i lošu saobraćajnu infrastukturu, ali su i poljoprivreda, prehrana i IT sektor njihova potencijalna meta.

“Imamo dosta dobre rezultate u informaciono-komunikacionim tehnologijama. Te kompanije i dalje beleže rast i ujedno su motor oporavka od ekonomske krize. Ove godine smo po prvi put izvezli više softvera nego malina.”

Jedna od retkih oblasti u kojoj je Srbija konkurentna na svetskom tržištu je proizvodnja softvera. U 2012-oj izvoz u toj grani bio je vredan čak 240 miliona evra, a taj uspeh učinilo je samo 6.500 ljudi zaposlenih u IT sektoru. Stručna, relativno jeftina i obrazovana radna snaga su ono što u Srbiji cene strani ulagači.

Srđan Lazović zaključuje da sa tim kvalitetima i ekonomskim reformama Srbija ima investicionu budućnost, uz neophodan uslov da istraje na putu evropskih integracija.

“Dobijanje datuma za početak pregovora o članstvu u Evropskoj uniji nesumnjivo bi bilo značajan signal investitorima da Srbija jeste dobra zemlja za poslovna ulaganja.”

130 najvećih stranih firmi koje rade u Srbiji, koje zapošljavaju 90.000 radnika, za poslednjih deset godina uložilo je 17 milijardi evra.

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. godine u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." U Radiju Slobodna Evropa je od avgusta 2000. godine.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

Gaf nedelje

Audio Gaf nedelje: Umalo uhapsiše Tačija

Smederevsku Palanku Zaštitnik građana bolje da zaobiđe, a košarke nek se kloni ko Hašim Tači Srbije. Ako mu nije do hapšenje. Zaštitniku, naravno, mada i Tačiju
Dalje/More

Srpski s mukom

Vučić, Šešelj, Hag: Politika „dramljenja“

Niko nije Vučića, Nikolića i ostale nekadašnje Šešeljeve gaulajtere „tukao po ušima“ da osvajaju vlast; sada bi najradije da vladaju a la carte: rado bi konzumirali prijatne strane, a o odgovornosti bi radije samo lepo blagoglagoljali, piše Teofil Pančić
Dalje/More
Novi serijal RSE
Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
Perspektiva: Četvrta epizoda - Sarajevo i Istočno Sarajevoi
X
26.04.2015
RSE u saradnji sa National Endowment for Democracy emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. Ovo je četvrta i posljednja epizoda koja govori o mladima iz Istočnog Sarajeva i Ilidže. Voditelj i moderator je Brano Jakubović. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

SAD: Debata o slobodnoj trgovini

U Sjedinjenim Državama jača raspoloženje za zaključenje dva sveobuhvatna trgovinska sporazuma. Jedan se odnosi na zemlje pacifičkog regiona, a drugi na Evropu. Medjutim, postoje i snažni glasovi protiv.

Neredi posle sahrane u Baltimoru

Na ulicama Baltimora izbili su neredi posle sahrane mladog crnca koji je preminuo od povreda zadobijenih dok je bio u policijskom pritvoru ranije ovog meseca.

Poslednja faza razgovora sa Iranom

Pregovaračke strane polaze od spiska dogovorenih parametara, ali nesuglasice oko važnih pitanja i dalje postoje.