Nova poglavlja, novi izazovi

Crna Gora je, na jučerašnjoj međuvladinoj konferenciji u Briselu otvorila pregovore o poglavljima sedam i deset - Pravo intelektualne svojine i Informatičko društvo i mediji. A, šta zapravo podrazumijeva pregovaranje o Informatičkom društvu i medijima i pravu intelektualne svojine?

"Iako se radi o pregovorima o dva poglavlja koja u slučaju Hrvatske nijesu dugo trajala, ipak se može reći da je slučaj Crne Gore u ova dva poglavlja specifičan i važniji nego u prethodnom slučaju", rekla je za Radio Slobodna Evropa profesorka podgoričkog Ekonomskog fakulteta, Gordana Đurović koja je ranije bila i na čelu Ministarstva evropskih integracija.

“Prvenstveno imajući u vidu da je poglavlje 10, odnosno jedan dio, poseban predmet pažnje u posljednje vrijeme i to je naša medijska scena. To su pitanja koja su u vezi sa regulatorom iz te oblasti, pitanja za audio vizuelnu politiku, na korpus ljudskih prava koja se dijelom odnose recimo na poštovanje privatnosti, dostojanstva u medijima, slobode izražavanja i medijski pluralizam. Pored toga tu je veoma važna oblast elektronskih komunikacija, nezavisnost regulatora i tržišna konkurencija na domaćem tržištu u oblasti mobilne telefonije. Naravno i poglavlje o informatičkom društvu sa veoma važnim segmentima za građane kao što su elektronski potpis, elektronski registar, trgovina, elektronska Vlada kao i drugi servisi koji treba da poboljšaju kvalitet svakodnevnog pristupa građana uslugama od javnog značaja.”

Profesorka Gordana Đurović je odgovarajući na pitanje - šta će biti najveći izazovi tokom pregovora o informatičkom društvu i medijima - rekla da će, govoreći o kriterijumima za zatvaranje, biti neophodno postići potpunu nezavisnost regulatora elektronskih komunikacija i potpuno preuzeti evropske propise.

,,Ako pogledamo pristupni program koji je usvojila Vlada krajem prošle godine onda vidimo da samo Zakon o elektronskim komunikacijama vezuje za sebe veoma veliki broj evropskih propisa, a mi smo onda preuzeli obavezu da nekih 30-ak propisa dalje razrađuje tu materiju. Drugo je pitanje administrativnih kapaciteta ne samo za elektronske komunikacije nego i za informaciono društvo i audio vizuelnu oblast. Naravno, treća stvar koja se stavlja ko kriterijum za zatvaranje su ljudska prava, sloboda izražavanja i medijski pluralizam.”

"Samo tri mjeseca pošto smo otvorili pet poglavlja, otvaramo i dodatna dva što pruža razlog za zadovoljstvo s obzirom da održavamo konstantnu dinamiku pregovaračkog procesa", kaže glavni pregovarač Aleksandar Andrija Pejović dodajući da se paralelno radi i na stvaranju uslova da se do kraja godine otvore nova poglavlja čime bi se dobile smjernice - što sve treba uraditi do kraja pregovaračkog procesa.

“Tako smo za sedmo poglavlje dobili jasne preporuke da zaokružimo zakonodavstvo u ovoj oblasti, ojačamo administrativne kapacitete u registrovanju prava intelektualne svojine i da poboljšamo rezultate u građanskim i krivičnim procesima o kršenju prava intelektualne svojine. U 10. Poglavlju nas takođe očekuje potpuno usklađivanje zakona u dijelu audio vizuelnih i informatičkim uslugama u oblasti elektronskih komunikacija i nezavisnosti regulatornih komunikacija kao i jačanje sposobnosti da jačamo kapacitete na ovom polju.”

"Mislim da je Crna Gora dokazala da je dosta dobra u prvom, papirnom dijelu posla kada je potrebno korektno prenošenje propisa, pa čak i kad se radi o punom preuzimanju odgovornosti u smislu postavljanja ambicioznih akcionih planova", kaže profesor Gordana Đurović koja ipak, govoreći o predstojećim izazovima u okviru sedmog poglavlja - pravo intelektualne svojine, skreće pažnju na odredjene slabosti.

“Svakako treba obratiti pažnju na provođenje tih planova, kvalitetan monitoring i zaista jasne indikatore provođenja mjera. Mislim da će i ovdje to biti slučaj tako da treba zaštititi do kraja intelektulana prava, posebno kada govorimo o patentima, kao i obezbijediti track record, kako to Evropljani kažu, a to znači jasno i potpuno praćenje istraga od strane inspekcijiskih i carinskih službi po pitanju zaštite intelektualne svojine. Posebno kada govorimo o muzičkoj produkciji, filmskoj produkciji i svemu onome što je kod nas vrlo dostupno još uvijek i to po niskim cijenama na određenim lokacijama u našim gradovima.”