Petak, 22. maj/svibanj 2015, 21:08 CET

Srbija

Kineski juan uskoro na listi Narodne banke

Kineske novčanice, juan
Kineske novčanice, juan
Nakon ruske rublje, i kineska valuta juan uskoro bi mogla da se nadje na zvaničnoj kursnoj listi Narodne banke Srbije. Ovu inicijativu pokrenuli su privrednici koji posluju sa Kinom, a u menjačnicama tvrde da bi koristi mogli da imaju i mnogi drugi gradjani. 
 
Pored najjačih i najpopularnijih svetskih valuta kao što su dolar, evro ili funta, u menjačnicama i bankama gradjani od nedavno mogu da kupe i rusku rublju, dok bi uskoro na raspolaganju mogao da im bude i kineski juan.

Privredna komora Srbije najavila je da će predložiti da se trgovinske transakcije i investicije između Kine i Srbije obračunavaju u juanima i dinarima.

Milanka Stojaković, savetnik u Odboru za ekonomske odnose sa inostranstvom Privredne komore, kaže za RSE da je to važno da bi se smanjili troškovi trgovine izmedju dve zemlje.

“Inicijativa je potekla u trenutku kada smo videli da Kina to uveliko radi sa velikim brojem zemalja i da je takvu stvar moguće realizovati bilateralnim ugovorima. Ovo je posebno bitno za firme koje dugo rade sa Kinom jer neće morati da kupuju devize za bilo koju trgovinsku transakciju. Drugo, mislimo da će tako potencijalni kineski investitori imati lakši pristup fondovima u Kini za ulaganja u Srbiji.”  

Iako Kina slovi za jednog od najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, sa kojom je saradnja u stalnom usponu, robna razmena sa tom zemljom je u velikoj nesrazmeri jer se mnogo više uvozi nego što se izvozi. U prvih devet meseci 2012. godine, izvoz na kinesko tržište vredeo je samo 4,7 miliona dolara dok je uvoz bio 1,1 milijardu.

Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da nema velike potrebe za listiranjem juana i da ta valuta za srpsku privredu nema isti značaj kao rublja koja je nedavno uvrštena na kursnu listu.

“To nisu valute istog dometa i iste specifične težine. Sa Kinezima mi imamo slabu trgovinu, uvozimo mnogo više nego što izvozimo, izvoz nam je skoro nepostojeći. Dok sa Rusijom imamo mnogo življe ekonomske odnose. Ipak, kod nas bi moglo da bude uvoznika koji su zainteresovani da se informišu o kotiranju juana. Ali taj interes za sada ne može biti prevelik. Tako da kako god se vlast opredeli, da stavi juan na kursnu listu ili ne, neće proisteći neka velika greška. Prema tome, i sa prikazivanjem juana i bez njega efekti su relativno mali.”   

Početkom oktobra ove godine, odlukom Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, rublja je uvrštena među ostale valute na zvaničnoj kursnoj listi u Srbiji. Dok je Kina na sredini liste izvoznih partnera Srbije na 66. mestu, Rusija je na visokoj šestoj poziciji.

Za devet meseci 2012. ukupna robna razmena sa Ruskom Federacijom iznosila je oko dve milijarde dolara, dok je izvoz na to tržište sa nominalnom vrednošću od 620 miliona u blagom porastu.

U privatnim menjačnicama kažu da podržavaju mogućnost da se nove valute nadju na kursnoj listi, jer imaju dobra iskustva sa rubljom.

Borislav Brujić, vlasnik jedne beogradske menjačnice, za RSE kaže da je ruska valuta tražena i da očekuje da tako bude i sa juanom.

“Sa rubljom sve ide kako je planirano i mislim da će nam ići još bolje. Gradjani koji idu u Rusiju od nas traže i kupuju rublje, dok oni koji iz Rusije dolaze ovde mogu da ih menjaju. Tako da je to obostrano jako dobra stvar. Onima koji u Rusiju putuju turistički ili poslovno više se isplati da rublje kupe ovde za dinare, nego da nose evre pa da ih tamo pretvaraju u rublje ili dolare. Tako će isto biti i sa juanom. Mislim da je u interesu svih koji idu u Kinu, ili njihovih gradjana koji ovde dolaze da rade, da mogu da funkcionišu na taj način. Tako da u svemu tome vidim samo pozitivne stvari.”       

Srbija u Rusiju tradicionalno najviše izvozi voće i povrće, obojene metale, električne mašine, i medicinske i farmaceutske proizvode, dok u Kinu idu pluta, drvo i specijalne mašine za industrijska vozila. Iz Kine se uvoze razni gotovi proizvodi, odeća, električne mašine, aparati i uredjaji, a iz Rusije energenti, obojeni metali i djubriva.

Zoran Glavonjić

Novinarsku karijeru počeo je 1995. godine u informativnoj redakciji beogradske televizije Studio B. Radio je u beogradskom listu "Dnevni telegraf" i u dnevniku "Glas javnosti." U Radiju Slobodna Evropa je od avgusta 2000. godine.

Ovaj forum je zaključen
Komentari
     
Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

Poslušajte: Program za Srbiju

Galerija

Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

Gaf nedelje

Audio Gaf nedelje: Ko je Vučić Aleksandar

Dok nacija đuska u ritmu hita, na koji se primila za tili čas, Vlada deli kolače (hleb će sledeći put). Na licu mesta došao i premijer, osmotrio sve ministre, a oni pocrvenili, baš ko što su ambasadori koji su se raspitivali za sudbinu zaštitnika građana
Dalje/More

Srpski s mukom

Pančić: Hiljadu zašto, a jedno zato

Vlada Srbije, povodom suštinski „lažnog“ jednogodišnjeg jubileja (lažnog utoliko što skoro tri godine imamo de facto istu izvršnu vlast), drži sednicu na površinskom kopu Kolubare, postavila stolove napolju kao mizanscen za filmsku svadbu, dok ministre u odelima prži sunce a vetar im kvari frizure
Dalje/More

Konkurs (do 31. maja)

Za mlade novinare sa Balkana

Stipendija "Jiri Dienstbier" za 2015-16

Novi serijal RSE
Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
"Perspektiva": Treća epizoda - Novi Sadi
X
16.05.2015
RSE u saradnji sa The National Endowment for Democracy (NED) emituje TV serijal o omladini i najosjetljivijim društvenim temama na Balkanu. Ovo je treća epizoda četvrtog ciklusa Serijala koja govori o mladima iz Novog Sada. Srednjoškolci ovog grada Srbije razgovaraju o toleranciji, odnosu prema drugom i drugačijem, porodici i školi. Voditelj i moderator je Marchelo, poznati beogradski muzičar i pisac. Producent je Mebius film iz Sarajeva.

Vašington: Napredak nezavisne Crne Gore

Crna Gora danas obeležava Dan nezavisnosti, kada je 2006. na referendumu obnovila državnu samostalnost. Prema zvaničnim rezultatima, crnogorsku nezavisnost podržalo je 230 hiljada građana ili 55,5 odsto, dok je za ostanak zajedničke države sa Srbijom bilo 185 hiljada ili 44,5 odsto. Sagovornisi Glasa Amerike optimisti su u pogledu budućnosti zemlje, ali i napominju da treba dovršiti preostale zadatke na putu ka potpunom integrisanju u evropsku zajednicu.

Naftna mrlja na obalama Kalifornije

U Santa Barbari u Kaliforniji danas je nastavljena trka sa vremenom kako bi se zaustavilo širenje naftne mrlje i očistile plaže.

Poslednji "Late Show" Dejvida Letermana

Četvorica američkih predsednika, holivudske zvezde i bend Fu Fajters sinoć su ispratili u penziju legendarnog američkog TV voditelja Dejvida Letermana.