Ponedjeljak, 08. februar/veljača 2016, 05:02 CET

    Srbija

    Izumirući svet gljiva u Srbiji

    Izložba pečuraka u Kragujevcu, 16. oktobar 2011.
    Izložba pečuraka u Kragujevcu, 16. oktobar 2011.
    Iako se sakupljanjem pečuraka može ostvariti dobra zarada, one su u Srbiji sve ugroženija vrsta, jer o ovom prirodnom blagu brinu samo malobrojna gljivarska udruženja.

    Opstanak gljiva u njihovim prirodnim staništima ugrožava nekontrolisana seča šuma, ali i nepoštovanje elementarnih odredbi Zakona koje se odnose na vreme i način berbe.

    Srbija je jedno od bogatijih nalazišta tartufa, najskupocenije  pečurke na svetu, ali i sakupljanje drugih jestivih vrsta, poput vrganja, šumskog pileta i lisičarke može doneti dobru zaradu.

    Odlične cene i dobru zaradu obezbeđuju i pečurke koje se koriste u medicinske svrhe, pa nije ni čudo što se poslednjih kriznih godina znatno uvećao broj ljudi koji se bave ovim poslom.
    Naši problemi su nekontrolisana seča šume i nepoštovanje Zakona o gljivama. Mi imamo spiskove zaštićenh i strogo zaštićenih gljiva koje niko ne poštuje.

    Jasmina Glamočlija, predsednica Mikološkog društva Srbije kaže da se, trka za brzom zaradom i ilegalna trgovina nalaze među glavnim opasnostima koje prete uništavanju mikološkog fonda Srbije.

    "Branje gljiva može biti ekonomski veoma isplativo, i ljudi koji se bave time mogu dobre iznose da zarade, ali problem je što oni beru nedovoljno razvijena plodonosna tela i na taj način zatiru staništa te iste gljive. Kada govorimo o otkupu gljiva tu je jako teško ući u količinu gljiva koja se otkupljuje za to što to ide uglavnom sivim tržištem i crnim kanalima", kaže Glamočlija.

    Prema njenim navodima Srbija je jedina zemlja u ovom delu Evrope koja nema zvaničnu evidenciju o količinama sakupljenih, otkupljenih i izvezenih gljiva, što ukazuje da se najveći deo prometa tim šumskim plodovima odvija van legalnih tokova i bez ikakve kontrole.

    U Srbiji je u toku formiranje Asocijacije koja će se baviti mapiranjem svih gljivarskih terena čiji će centar biti u Petnici.

    Ona bi trebalo da uspostavi nove standarde i više reda u ovoj oblasti po uzoru na evropska iskustva.

    Bez tačne evidencije o broju ubranih gljiva

    Do tada će o gljivama, koje predstavljaju značajno prirodno bogatstvo, brinuti samo čalanovi malobrojnih gljivarskih udruženja, koja se na terenu bore za očuvanje prirodnih staništa pečuraka i njihovu zaštitu od nesavesnih sakupljača.
     
    Nenad Milosavljević, iz Gljivarskog društva Šumadija kaže da je na teritoriji Srbije do sada pronađeno devet ekstremno retkih vrsta sa evropske liste 50 zaštićenih gljiva, što na najbolji način ilustruje potencijale Kopaonika, Goča, Peštera, Rudnika, Divčibara i drugih gljivarskih terena u Srbiji.

    "Mi smo našli devet gljiva sa evropske liste 50 zaštićenih gljiva. To su ekstremno retke gljive u Evropi. Naš je plan da neke zone u kojima su one prilično grupisane, zaštitimo od eksploatacije gljiva i eksploatacije šuma, jer bez šuma nema ni gljiva", kaže Milosavljević.

    U Kragujevcu je otovrena 11. Izložba gljiva na kojoj je predstavljeno 166 vrsta sa Kopaonika, Goča, Golije, Gledićekih  planina i Divčibara.

    Među najinteresantnijim izloženim gljivama su crni i beli tartufi, vrganji, pečurka bukova brada, koja je zaštićena u celoj Evropi,  kao i izuzetno retka gljiva jelova rupičarka.

    Najveća izložena gljiva je vrganj koji je na Kopaoniku ubrao član Gljivarskog udruženja Šumadija, student Miloš Sentić, a predstavljena je i lekovita gljiva šumsko pile koju je na Goču ubrao član tog društva Nenad Milosavljević.

    Nenad Milosavljević, Udrženje gljivara Šumadija, izložba u Kragujevcu, 16. oktobar 2011.
    Nenad Milosavljević, Udrženje gljivara Šumadija, izložba u Kragujevcu, 16. oktobar 2011.
    Pečurka šumsko pile se ove godine u Ljigu prodavala po 200 dinara za kilogram, u Beogradu je koštala 800 dinar, a njena cena u inostranstvu je bar trostruko veća.

    Gljivarska društva poput Gljivarskog društva Šumadija snažno propagiraju očuvanje fonda gljiva i edukuju stanovništvo kada i kako ih treba brati, a istovremeno ih sačuvati.

    Branje gljiva može biti ekonomski veoma isplativo, ali pri tom ne treba brati nedovoljno razvijena plodonosna tela i tako zatiru staništa gljiva, rekla je Glamočlija.

    Ona je istakla da u Srbiji još uvek nema precizne evidencije o količinama sakupljenih, otkupljenih i izvezenih pečuraka jer se dobar deo tog procesa odvija na sivom tržištu i nelegalnim kanalima.

    Mnoge zemlje iz okruženja imaju tačnu evidenciju o količinama ubranih gljiva po vrstama, ali toga kod nas još uvek nema, rekla je Glamočlija.

    Naši problemi su nekontrolisana seča šume i nepoštovanje Zakona o gljivama. Mi imamo spiskove zaštićenh i strogo zaštićenih gljiva koje niko ne poštuje.

    Bere se za izvoz, bere se preko normiranih količina tako da se staništa gljiva konstantno uništavaju, rekao je Milosavljević.

    Branko Vučković

    evropa+sbb.co.yu

    Pre raspada bivše Jugoslavije objavljivao tekstove u zagrebačkim, skopskim i sarajevskim štampanim medijima. Od 1997. do kraja 2014. godine, radi u Radio-televiziji Kragujevac.

    Ovaj forum je zaključen
    Komentari
         
    Nema komentara u ovom forumu. Budite prvi i dodajte komentar.

    Poslušajte: Program za Srbiju

    Galerija

    Fotogalerija Karikature Predraga Koraksića Coraxa

    Jedan od najprepoznatljivijih karikaturista u Srbiji Predrag Koraksić Corax stalni je saradnik Radija Slobodna Evropa i jednom sedmično objavljujemo njegov komentar političkog života Srbije bez reči.

    Gaf nedelje

    Nije pronađeno ništa za ovaj widget30861

    Srpski s mukom

    Hoću-neću, ili: Limiti političkog žongliranja

    Odavno je primećeno da je tehniku vladanja Vučića moguće opisati kao permanentnu predizbornu kampanju, što se tumači time da je premijer kroz sada već dugogodšnje političko iskustvo shvatio da mu kampanje najbolje idu od ruke
    Dalje/More
    Novi serijal RSE
    Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.
    "Perspektiva": Prva epizoda - Bijeljinai
    || 0:00:00
    ...  
     
    X
    31.01.2016
    Na više od 30 TV stanica u BiH, Srbiji, Crnoj Gori i Hrvatskoj kreće nova sezona od 52 epizode “Perspektive” čija je središnja tema nasilje sa kojim se mladi suočavaju, tolerancija, ljudska prava. Serijal Perspektiva kreće sa drugom sezonom i ovo je prva epizoda desetog ciklusa koja govori o mladima Bijeljine. Voditelji i moderator je Marčelo. Serijal se emituje u saradnji sa The National Endowment for Democracy, producent je Mebius Film.

    Kolumbija: Trudnice zaražene virusom zika

    Kolumbijski predsednik Huan Manuel Santoš je rekao da je preko 3.100 trudnica u njegovoj zemlji inficirano virusom zika koji prenose komarci.

    Republikanski kandidati kritikovali Rubija

    Republikanski predsednički pretendenti učestvovali su u poslednjoj debati pre prvih, velikih tradicionalnih izbora koji se održavaju u utorak u Nju Hempširu.

    Traganje za preživelima na Tajvanu

    Hiljade pripadnika spasilačkih ekipa na Tajvanu prečišćavale su ogromne količine ruševina, tragajući za preživelima snažnog zemljotresa koji je potresao grad Tainan