Fond za humanitarno pravo predstavio je model Strategije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, za period od 2015. do 2025. godine. Cilj modela je da podstakne nadležne institucije da usvoje zvaničnu državnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina, kao i da obezbedi sveobuhvatan, informativan i objektivan prilog izradi te Strategije.
Model Strategije zasniva se na istraživanju Fonda o deset godina procesuiranja ratnih zločina u Srbiji, kao i na analizama političkog i medijskog diskursa o suđenjima za ratne zločine u Srbiji.
Kako je istakla Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, ta institucija već nekoliko godina unazad govori o usvajanju državne strategije za procesuiranje ratnih zločina.
„Dobra vest je da se u poslednjem nacrtu Akcionog plana za poglavlje 23, koji je pripremilo Ministarstvo pravde, našla i mera koja predviđa usvajanje Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“.
Ključni nedostatak procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u prethodnih deset godina, po rečima Orlovićeve, jeste mali broj suđenja.
„Ako se ništa ne promeni, za ukupan period od 20 godina procesuiranja ratnih zločina možemo da očekujemo da će pred lice pravde biti izvedeno oko 300 osumnjičenih za ratne zločine, a da bi, u najboljem slučaju, njih oko 150 bilo osuđeno. Mi smatramo da su ova očekivanja potpuno nedovoljna i neprihvatljiva i da je potrebna dramatična promena institucija u odnosu na procesuiranje ratnih zločina u Srbiji. Polazeći od toga, osnovni cilj Strategije bilo bi značajno suzbijanje nekažnjivosti za ratne zločine, kroz otklanjanje postojećih nedostataka u normativnom i institucionalnom okviru i obezbeđivanje neophodnih uslova za snažno intenziviranje procesuiranja ratnih zločina“, istakla je Sandra Orlović.
Ona je podsetila i na zagušenost Tužilaštva za ratne zločine, gde se trenutno nagomilalo čak 800 nerešenih predmeta. Istakla je da je potrebna dramatična promena institucija u domenu procesuiranja ratnih zločina, što bi vodilo značajnom smanjivanju nekažnjivosti i efikasnosti procesuiranja odgovornih za ratne zločine, kako bi se u narednih deset godina obradili svi predmeti najvišegi srednjeg prioriteta. Otuda Fond predlaže takozvanu tužilačku strategiju koja bi vodila i većoj efikasnosti i tome da svi najodgovorniji za ratne zločine, a ne samo puki izvršioci, budu izvedeni pred lice pravde.
Bruno Vekarić, zamenik Tužioca za ratne zločine, ukazao je na važnost saradnje vlade i nevladinog sektora u donošenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina:
“I Nacionalna strategija koju je izradio Fond za humanitarno pravo i radna grupa koju je formiralo Ministarstvo pravde koja će se baviti strategijom procesuiranja ratnih zločina, predstavlja ujedinjenje državnih kapaciteta i kapaciteta nevladinog sektora, da bi se došlo do zajedničkog cilja, a to je kvalitetan papir o tome kako će se društvo suočiti sa ozbiljnom problematikom kao što je procesuiranje ratnih zločina”.
Vekarić je podsetio i na prioritete u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji na koje je ukazano u Briselu:
“Evropska komisija navodi da je neophodno posvetiti posebnu pažnju učinku koji se ostvaruje u vezi sa suđenjima za ratne zločine, što podrazumeva izbegavanje pretpostavke o nekažnjivosti. To znači da će biti obezbeđeno da sve optužbe budu istražena na odgovarajući način i da potom usledi krivično gonjenje i procesuiranje. Mora se obezbediti i proporcionalnost presuda, kao i jednak tretman za sve osumnjičene, uključujući i osumnjičene u slučajevima visokopozicionisanih vojnih lica koja su navodno učestvovala u ratnim zločinima. Mora se osigurati i pojačavanje mera bezbednosti za svedoke i lica koja dostavljaju infomacije, unapređenje podrške za svedoke i osobe koje dostavljaju informacije, kao i obezbeđenje većeg nivoa poverljivosti istrage, uključujući i svedočenja svedoka i lica koja dostavljaju informacije. Upravo to i jeste presek onoga što predstavlja izazov za kreiranje i naše tužilačke, ali i opšte, državne strategije”, rekao je Vekarić.
