Ganićeva ekstradicija mogla bi da potraje

Pravni eksperti procenuju da postupak izručenje člana ratnog Predsjedništva BiH, kojeg Srbija smatra odgovornim za napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine, neće biti brzo završen.

U Ministarstvu pravde Srbije ubrzano rade na pripremi sveoubhvatne molbe nadležnim organima Velikoj Britaniji za izručenje bivšeg člana Predsedništva Bosne i Hercegovine Ejupa Ganića Srbiji, potvrđuje ministarka pravde Snežana Malović.

"Ministarstvo pravde ubrzano priprema sve ono šta je potrebno u ovom slučaju i ja očekujem da ćemo u toku ove nedelje dostaviti zahtev za ekstradiciju sa svim potrebnim dokumentima. Da pojasnim Ejup Ganić se na osnovu zahteva Srbije traži za tri krivična dela, a naravno ono što je javnost najpoznatije, to je svakako događaj koji se odigrao u Dobrovoljačkoj ulici tokom '92. godine u Sarajevu, tj. napad na vojnu kolonu."

Svoju nadležnost u ovom slučaju Srbija, zasniva na pravilu humanitarnog ratnog prava (da je svaka država dužna da goni počinioce krivičnih dela ratnog zločina ma gde oni bili izvršeni), kao i na osnovu propisane nadležnosti za krivična dela ratnog zločina izvršena na teritoriji bivše SFRJ, bez obzira na državljanstvo učinioca ili žrtve, isticao je ranije Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije.

Vojin Dimitrijević, profesor međunarodnog prava u razgovoru za RSE kaže da će, prema sadašnjem stanju stvari, Ganić verovatno biti izveden pred britanskog sudiju, kao i da se ostavlja izvestan rok zemlji koja ga traži da dostavi odgovarajući materijal.

Vojin Dimitrijević, Foto: Vesna Anđić

“Reč je o postupku o ekstradiciji koji se vodi na osnovu pomenutih konvencija, a i prema britanskom ekstradicionom aktu. Sada taj postupak može da traje dugo, to je prilika za advokate da, pomoću žalbi i prigovora, dovedu taj postupak do vrhovnih sudskih instanci i kao izuzetno važnu činjenicu za ekstradiciju napominje i pitanje prioriteta" kaže Dimitrijević.

Vreme da se pravni organi uozbilje

Srbija ima rok od 45 dana za podnošenje molbe za Ganićevu ekstradiciju. Profesor Dimitrijević kao izuzetno važnu činjenicu za ekstradiciju napominje i pitanje prioriteta u ekstradiciji.

“Tu je od značaja i ko ima prioritet prilikom ekstradicije. Što znači da bi, ako bi BiH tražila ekstradiciju istovremeno kada i Srbija, ona imala prioritet jer se krivično delo, koje mu se stavilo na teret, dogodilo na teritoriji Bosne i Hercegovine.”

MUP Srbije raspisao je početkom 2009. godine, po nalogu istražnog sudije, poternice za 19 osoba iz BiH, među kojima su članovi ratnog Predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljuić, zbog napada na kolonu ЈNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, u maju 1992. godine.

Advokat Dragoljub Todorović iznosi stav da je:

"Poternica je pravni akt i ona mora da ima sve dokaze. Ne sme se dozvoliti da ponovo organi nekih drugih država zaključe da su te optužbe neosnovane. Da nije u redu ove srpske vlasti, raspisuju te poternice, a da nemaju dovoljno dokaza da ne znaju dovoljno pravnih razloga, da ne čine osnovanu sumnju. Bojim se da će isto da ga puste Englezi kao što su Slovenci i Mađari pustili Agima Čekua i mislim da je kranje vreme da se ti pravni organi Srbije uozbilje i počnu da rade ne politički po paritetu oni nas mi njih, nego da rade ozbiljno i skupe dokaze, da se vidi o čemu se radi."

Tužilaštvo u Srbiji već je procesuiralo postupak za zločin počinjen u Tuzli nad kolonom vojnika JNA u maju 1992, protiv Ilije Jurišića, uhapšenog maja 2007. na beogradskom aerodromu.

Ovaj proces pokrenuo je mnoge javne debate i izazvao puno reakcija, tako da bi slučaj Dobrovoljačka  mogao ozbiljno narušiti odnose između BiH i Srbije.

******
Pročitajte i ovo:
Ganiću određen pritvor
Robin Haris: Nadamo se da zahtjev Srbije neće biti odobren
Ganić demantuje da je priveden, Silajdžić oštro reagovao

Divjak za RSE o Dobrovoljačkoj

Pogledajte snimak dešavanja u Dobrovoljačkoj:

Vaš JavaScript je isključen ili imate staru verziju Adobe Flash Player-a. Preuzmite posljednju verziju Flash Player-a.