Za 20 dana po drugi put Brisel odlučuje o kandidaturi Srbije za članstvo u Evropskoj uniji. Tri su uslova koja Beograd mora ispuniti - primena dogovora koji su postignuti sa Prištinom, napredak u primeni integrisanog upravljanja prelazima, postizanje dogovora o regionalnom predstavljanju i slobodno kretanje međunarodnih misija na celoj teritoriji Kosmeta.
Dijalog Beograda i Prištine, prekinut pre dva meseca jer nema saglasnosti oko regionalnog predstavljanja Kosova, još nije nastavljen.
Zbog natpisa na tabli ispred kosovske delegacije na nekom regionalnom skupu, Beograd posle propuštanja decembarskog termina, još jednom reskira da ne dobije zeleno svetlo Brisela. Poslednjih dana iz centrale EU upozoravaju Beograd da ne čeka poslednji čas da bi se ispunili uslovi i da se ne ponovi decembarska trka sa vremenom.
U Briselu je za RSE potvrđeno da do 28. februara, Beograd mora sa Prištinom postići sporazum o predstavljanju Kosova u regionalnim i međunarodnim formumima. Nemačka, naime, neće odustati od ovog stava, a takvu poziciju ima i većina članica Evropske unije. Ovo su Rikardu Jozviaku, dopisniku Radija Slobodna Evropa iz Brisela nezvanično saopštili švedski i diplomatski izvori Evropskog saveta.
“Diplomatski izvori kažu da Nemačka čvrsto insistira na postizanju sporazuma o regionalnom predstavljanju Prištine i da neće popustiti. Većina od 27 država-članica, izgleda da je u tome podržava. Razlog za to, kako mi je nezvanično rečeno, jeste stav da je neophodno izvršiti ogroman pritisak na Srbiju kako bi se sporazum postigao već sada tokom februara, tim pre što je očigledno da Srbija konstantno odlaže nastavak dijaloga sa Prištinom. Beograd je trebalo da sedne za sto sa Prištinom početkom februara, a kako sada stvari stoje, to se neće dogoditi pre kraja februara, pri čemu nema nikakvog pomaka u odnosu na takozvanu 'crvenu liniju' koju je postavio", javio je Jozviak.
Ovakav stav zauzet je ne zato što države-članice imaju nešto protiv Srbije nego zato što su prilično iritirane time što ona odbija konstruktivan dijalog o regionalnoj saradnji. Posebno sada kada je u igri ideja da uz naziv "Kosovo" budu dve margine, pri čemu bi dve strane napisale na njima ono što žele. Svi su ovo videli kao dobar predlog, ali ga Srbija odbacuje zato što konstantno insistira da na margini stoji Rezolucija 1244. Sve dok Srbija u tome ne popusti, izgleda da neće biti spremnosti bilo koje zemlje da joj dodeli status kandidata u februaru.
Jozviak konstatuje da Beogradu nije ostalo mnogo vremena.
"Apsolutno ne. Dijalog Beograd-Priština neće biti nastavljen ove nedelje, a neće ni sledeće. On će se verovatno nastaviti 27. februara, samo jedan dan pre nego što šefovi diplomatija EU sretnu u Briselu kako bi doneli odluku o kandidaturi. Beograd bi, dakle, hitno morao da ponudi neku prihvatljivo rešenje kako bi dobio pozitivnu ocenu u evropskim prestonicama jer one trenutno percipiraju Srbiju kao stranu koja odugovlači”, ocenjuje on.
Stefanović: Srpska strana ne odugovlači
Šef beogradskog pregovaračkog tima Borko Stefanović kaže za RSE da nije odgovornost Beograda što se odugovlači sa dogovorom o regionalnom prestavljanju.
Borko Stefanović, šef pregovaračkog tima iz Beograda
“Potpuno je netačno da srpska strana odugovlači i da pokušava da sve uradi u poslednji čas, kako su se neke teze pojavile juče. Svako ko poznaje ovaj proces može da tvrdi sve suptorno od toga. Veliko težište će morati da bude na Prištini i na onome što oni treba da urade, zato što su pokazali da nisu spremni da budu konstruktivni u ovom trenutku i ja se nadam da će se to promeniti. Naš rad sa međunarodnom zajednicom je zapravo ključan za dobijanje podrške Prištine za rešenja koja su suštinski dobra za sve”, kazao je Stefanović.
Stefanovića smo pitali ima li naznaka kada će dva tima ponovo sesti za pregovarački sto.
„Još uvek nema naznaka ali se na tome užurbano radi, pre svega kroz stalnu našu aktivnost sa međunarodnom zajednicom za obezbeđivanje obostrano prihvatljivog rešenja, poštujući Rezoluciju 1244", istakao je šef beogradskog pregovaračkog tima.
Dopisnik RSE iz Brisela Rikard Jozviak, međutim, saznaje da je Priština već napravila ustupak, odrekla se zahteva da se Kosovo predstavlja kao Republika Kosovo.
“U zamenu za to traži se da Srbija odustane od margine na kojoj bi pisalo Rezolucija 1244, ali to je, čini se, crvena linija od koje Beograd za sada ne odustaje. Po svemu sudeći, i predstavnici Srbije sada prosto sede i ne čine ništa. Robert Kuper predlaže ideju za idejom kako bi se ovaj problem rešio, ali izgleda da još uvek nema pozitivnog odgovora ni u Prištini, ni u Beogradu”, navodi Jozviak.
Na pitanje da li bi Beograd pristao da se u regionalnim nastupima Kosovo predstavlja samo kao Kosovo, bez odrednice „Republika“, ali i bez „Rezolucija 1244“, Stefanović je zaobišao direktan odgovor.
„Ima raznih varijanti koje je predložio Beograd, sve sadrže odrednicu Rezolucija 1244 i ne postoji odrednica Republika. Videćemo koji od ovih predloga može biti uzet u obzir od strane nas i Prištine, kako bi se ovo pitanje koje opterećuje regionalnu saradnju, rešilo“, kazao je Stefanović.
Iz Brisela je, dakle, stigla vest da je kosovska strana spremna na kompromis, međutim, pre pet dana je u intervjuu za RSE premijer Kosova Hašim Tači rekao da Priština nikada neće odustati od zahteva da se Kosovo predstavlja kao Republika.
„Ako bi i svi na Kosovu odustali od natpisa Republika, ja to neću prihvatiti“, poručio je tada Tači.
U EU, međutim, nema saglasnosti o tome da li treba Srbiji dati zeleno svetlo za članstvo, o tome svedoči i izjava beogradskog gosta predsednika Donjeg doma italijanskog parlamenta Đanfranka Finija koji je rekao da nema ultimatuma o postizanju dogovora sa Prištinom i da je Beograd već ispunio briselske uslove.
„Suština je da tehnički razgovori budu nastavljeni i da pokazuju makar male korake napred. Dakle, nema ultimativnih rokova i ultimatuma“, kazao je Fini.
Problem je u tome što je dovoljno da samo jedna država ospori beogradsku spremnost za kompromis sa Prištinom, pa da se ponovi decembarski scenario. Ako je za utehu, kako javlja naš dopisnik iz Brisela, sledeća prilika ne bi bila tek u decembru, već u junu mesecu.
Vratimo se pregovaračima. Da li i ko ima vremena na pretek? Priština doduše nije ni u kakvom cajtnotu, ali ni toj strani ne odgovara da se odugovlači sa rešenjima koja treba da omoguće da Kosovo funkcioniše kao svaka druga normalna država.
A šta je sa drugom stranom? Da li se u Beogradu još odmerava, uoči skorašnjih izbora, šta će odvući manje glasača vladajućoj koaliciji - neuspeh u pokušaju da se Srbija najzad domogne kandidature ili kompromis sa Prištinom?
U Srbiji su ubeđeni i vlast i glasači da bi tabla sa nazivom Kosovo bez dodatka “Rezolucije 1244” značilo indirektno priznanje nove države. A da li je to toliko značajno da se zbog toga bitno usporava put Srbije ka EU, pitanje je koje u Srbiji malo ko postavlja.
