Beogradski univerzitet traži veće školarine, Vlada protiv

Beogradski univerzitet (BU) najavio je da će podneti zahtev Ministarstvu obrazovanja i nauke za poskupljenje školarina na fakultetima, iako je resorni ministar Žarko Obradović javno rekao da se ne slaže sa ovim potezom.

Senat BU je, prema rečima prorektora Univerziteta Miodraga Popovića, nedavno usvojio odluku prema kojoj će tražiti od ministarstva da se cene fakultetskog obrazovanja povećaju za 12 odsto, u skladu sa prošlogodišnjom inflacijom. Da je inflacija zahvatila i studente jednako kao i fakultete, slaže se i Popović, ali napominje da troškove koji su porasli visokoškolske ustanove nemaju odakle da nadoknade.

Kao neke od razloga za poskupljenje ionako visokih školarina, on navodi da Vlada iz budžeta izdvaja manje od jedan posto sredstava iz budžeta i dodaje da pojedini fakulteti cene nisu menjali godinama.

„U 2012. godini enormno su povećani troškovi poslovanja fakulteta: naknada za grejanje, struja i svi ostali materijalni troškovi, a najavljena su i nova povećanja ovih dana. Fakulteti se nedovoljno finansiraju od strane Ministarstva prosvete. Ono što redovno dobijaju su pare za plate, ali za plate samo dela osoblja, ne svih nastavnika i saradnika. Od 3.100 nastavnika na Univerzitetu, 2.300 je finansirano od strane ministarstva prosvete. Ostale finansiraju sami fakulteti“, objašnjava Popović za RSE.

On dodaje nije reč „ni o kakvom hiru fakulteta, već o jednom iznuđenom potezu“ i napominje da rešenje možda leži u preraspodeli sredstava.

S druge strane, u ministarstvu obrazovanja decidirano ističu da su male šanse da zahtev Univerziteta bude odobren. U razgovoru za RSE, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Slobodan Stupar, međutim priznaje da mišnjenje ministarstva nema pravnu težinu.

„Ministarstvo prosvete smatra da u ovom trenutku to nije primereno, bez obzira na povećanje troškova života, jer je situacija za studente, odnosno njihove roditelje teža nego što je bila“, ističe Stupar.

RSE: Neki fakulteti su 2011. godine povećali školarine, uprkos preporuci Vlade da to ne čine?

Stupar: Ja nisam bio 2011. godine na ovom mestu, i to je bilo samo nekoliko fakulteta. A, potrudiću se ove godine oni ipak prihvate naše mišljenje i odobrenje, pa eto u tom smislu ćemo izvršiti odgovarajući pritisak da to ne urade.

RSE: Ukoliko se ne bude postupilo prema nalogu Ministarstva, da li postoje neke konsekvence u odnosu na Univerzitet?

Stupar: Zakonske konsekvence precizno definisane ne postoje. Ali postoje odgovarajuće stvari koje nisu regulisane zakonom, pa ipak mislim da bi specifičnu težinu mišljenja Ministarstva, odnosno Vlade trebalo da uzmu u obzir.

Predlog Beogradskog univerziteta neprihvatljiv je i za studente, ističe student-prorektor Ivan Šašić.

„Mi smo već u kontaktu sa ministarstvom kojem smo uputili zahtev da se takva stvar, naravno, ne prihvati. Konkretno, mi imamo sednicu Parlamenta na kojoj ćemo izglasati da nravno to ne prihvatamo. Još uvek je rano, sada je januar, školarine se povećavaju tek za oktobar mesec, ali u svakom slučaju naravno da ćemo uraditi sve da do toga ne dođe“, naglašava Šašić.

Arhitektura i stomatologija najskuplji

Prema podacima Zavoda za statitiku iz novembra prošle godine, prosečna visina plate u Srbiji iznosi oko 350 evra, dok roditelji studenata koji su na samofinasiranju moraju da izdvoje između 400 i 2.000 evra po godini studija, u zavisnosti od fakulteta.

Najskuplje je školovanje na Arhitektonskom i Stomatološkom fakultetu, koje košta 240.000 dinara, dakle pet puta više nego što prosečan građanin zaradi. Sledi Građevinski sa cenom od 100.000 dinara, dok se školarina na Elektrotehničkom fakultetu (ETF) kreće od 90.000 do 204.000 dinara. Najmanje novca je potrebno izdvojiti za školovanje na Rudarsko-geološkom fakultetu, na kojem školarina iznosi 45.000 dinara.

Dok na BU cene školarina pravdaju činjenicom da država nedovoljno pokriva ostale troškove, te da, kako kaže Miodrag Popović, Vlada “ne izdvaja ni jedan dinar za elementarna nastavna sredstva”, Stupar tvrdi da država obezbeđuje najveći deo materijalnih troškova.

“Nažalost, s obzirom na situaciju, neki materijalni troškovi nisu u celosti pokriveni, ali uglavnom sve što je najhitnije, kao što je grejanje, se pokriva vanrednim sredstvima”, objašnjava Stupar.

Popović se ne slaže sa ovim objašnjenjem i podseća da je prošle godine na nekoliko fakulteta bilo isključeno grejanje, nakon čega je ministarstvo intervenisalo.

Nerazumevanje ne postoji samo na relaciji Ministarstvo – Univerzitet, već i u komunikaciji između studenatskih predstavnika i BU. U slučaju najnovije inicijative za povećanje školarina, Ivan Šašić ističe da niko iz Univeriteta nije razgovarao sa studentima u vezi sa ovom odlukom, što ne negiraju ni na Univerzitetu.

„Pa znate šta, nigde ne piše da studentski predstavnici treba da budu konsultovani, to nije bila naša obaveza“, odgovara na naše pitanje Popović.

Nije teško pretpostaviti da studenti nisu zadovoljni ovakvim odnosom.

„Smatram da to nije dobar način i da je mnogo bolje da se pre takve jedne inicijative konsultujemo, da bismo došli do nekog zajedničkog rešenja, jer to ne neguje dobre odnose“, kaže Šašić i dodaje da za sada nisu u planu javni studentski protesti, te se čini da čelnici Beogradsko univerziteta nemaju mnogo razloga za brigu.