Petak, 29. avgust/kolovoz 2014, 10:02 CET

Regija

Tvrdnje o ruskim bazama uz Drinu neutemeljene

Planira li ruski generalštab uz Drinu izgraditi raketne baze i tamo smjestiti rakete sa nuklearnim punjenjem usmjerene na Sjedinjene Države?

ruske S-300 protuzračne rakete u kampu za vojnu obuku u Rusijiruske S-300 protuzračne rakete u kampu za vojnu obuku u Rusiji
x
ruske S-300 protuzračne rakete u kampu za vojnu obuku u Rusiji
ruske S-300 protuzračne rakete u kampu za vojnu obuku u Rusiji

Tekst takvog sadržaja objavio je splitski dnevnik “Slobodna Dalmacija”, a analitičari za naš program konstatiraju pojačani ruski interes za Balkan, ali tvrde da ovakav scenarij nimalo nije vjerojatan.

Splitski dnevnik “Slobodna Dalmacija” objavio je, pozivajući se na dobro obaviještene diplomatske izvore, kako ruski generalštab razrađuje planove o izgradnji ruskih raketnih baza na teritoriju Srbije i Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, duž rijeke Drine. Iz tih baza bi se interkontinentalnim raketama sa nuklearnim bojevim glavama usmjerenim na Sjedinjene Države moglo parirati novom američkom raketnom štitu koji NATO namjerava rasporediti u blizini europskog dijela ruskog teritorija. Prema istom izvoru, vlasti u Beogradu dugo su se lomile između orijentacije na Moskvu ili

Washington, međutim zbog američke potpore nezavisnosti Kosova, Srbija je – tvrdi “Slobodna Dalmacija”  - napokon odlučila sklopiti čvrsto političko, vojno i ekonomsko savezništvo s Moskvom, i u tom kontekstu valja razumjeti i ovaj potez.

Ni nakon nekoliko desetaka pokušaja nismo uspjeli stupiti u kontakt sa glavnim urednikom “Slobodne Dalmacije” Mladenom Plešeom koji je potpisao ovaj tekst, da nam dodatno potvrdi njegovu vjerodostojnost. I ne samo zbog toga, ovaj tekst mnogo liči na kombinaciju niza pojedinačno više ili manje točnih teza sklopljenih u jednu intrigantnu, ali nepotvrđenu cjelinu. O motivima se također može nagađati, a nije nevjerojatno kako se radi o plašenju javnosti katastrofičnim scenarijima koji bi se mogli realizirati u Srbiji nakon gubitka Kosova. Za Radio Slobodna Europa teze iz ovog teksta komentirao je poznavatelj sigurnosnih  i geostrateških pitanja, profesor međunarodnih odnosa na zagrebačkom Sveučilištu Radovan Vukadinović:

“U sklopu aktivizacije ruske politike može se promatrati i pojačane aktivnosti na području Balkana. Treba reći da je tu Srbija, da je tu Republika Srpska i – naravno – Crna Gora; dakle, ruski kapital ulazi na ovo područje i isto tako uporedo s tim idu i političke aktivnosti. Da li je to ovoga puta najava nekih događaja koji se mogu stvarno zbiti ili se pak radi o stanovitim špekulacijama teško je naravno reći, s obzirom da se autor ne poziva na nikakve izvore osim onih standardno “dobro upućenih diplomatskih”. To naravno može biti i stanovita najava neke eventualne prijetnje zbog onoga što će se dogoditi na Kosovu i uoči srbijanskih izbora. Međutim, sve to zajedno pokazuje da je tendencija ruskog interesa za ovaj prostor stalna. Par zadnjih godina to može posvjedočiti, i sa oporavkom Rusije, sa većim mogućnostima aktivizacije i paralelno sa gubitkom nekadašnje Istočne Europe, Rusija ide tamo gdje nešto može učiniti. Ovoga trenutka je to Balkan. Da li će rakete doći na srpski teritorij ili na teritorij Republike Srpske - ovoga trenutka teško je sa nekom sigurnošću reći.”

Da su konstrukcije iz teksta nevjerodostojne, pokazuje i podsjećanje na međunarodno pravni položaj Bosne i Hercegovine i njezinog entiteta – Republike Srpske, nastavlja profesor Vukadinović:

“Naravno, ako bi se gledalo politički-pravno, onda je to neizvedivo, i s obzirom na Republiku Srpsku i njezin status kao entiteta, i sa druge strane s obzirom na položaj  Bosne i Hercegovine kao države koja je ipak – stvarno govoreći – pod protektoratom međunarodne zajednice što znači da bi takav  veliki potez poništio i Dayton i sve ono što je u BiH građeno. Na kraju krajeva međunarodna zajednica preko Europske unije , a jednim dijelom i preko komande i centra za obavještajne aktivnosti je još uvijek nazočna u Bosni i Hercegovini, prema tome – nema baš mogućnosti da se nešto takvo dogodi.”

Strateški planovi Rusije nisu vezani za Balkan
 
Informacije, objavljene u „Slobodnoj Dalmaciji“, kako Moskva užurbano razrađuje planove da uz granicu Hrvatske, na teritoriju Srbije i Republike Srpske, duž rijeke Drine izgradi raketne baze, u Ministarstvu odbrane Bosne i Hercegovine su ocijenjene kao netačne. Strateško opredjeljenje BiH je priključenje Sjevernoatlantskom vojnom savezu, kaže zamjenik ministra odbrane BiH za politiku i planove Igor Crnadak, uz podsjećanje da je odbrana u BiH u nadležnosti države, a ne entiteta:

Definitivno nikakvih razgovora o tome, niti takvih mogućnosti nema što se tiče Ministarstva odbrane BiH

„Definitivno nikakvih razgovora o tome, niti takvih mogućnosti nema što se tiče Ministarstva odbrane BiH, dakle što se tiče teritorije BiH, samim tim i RS-a. Što se tiče Ministarstva odbrane BiH, mi, kao što znate, vodimo vrlo intenzivne aktivnosti na približavanju prema NATO-u. Ja i to želim podvući, u isto vrijeme mi imamo i dalje, i imaćemo svakako, korektne odnose sa predstavnicima Rusije ovdje. Međutim, strateško opredjeljenje svih institucija jeste da se ide putem punopravnog članstva u NATO-u.”
 
Sve analize koje Ministarstvo odbrane BiH ima govore u pravcu toga da je bezbjednosno okruženje Bosne i Hercegovine potpuno sigurno, pogoto što se tiče naših susjeda, i da će se ono u narednom periodu razvijati još više, dodaje Crnadak, naglašavajući da je nakon piridruživanja Partnerstvu za mir BiH sve bliže NATO-u, što su nedavno potvrdili i čelnici ovog vojnog saveza:
 
„NATO je prihvatio uspostavljanje odnosa na nivou individualnog akcionog partnerskog plana sa BiH i mi ćemo prezentacioni dokument da imamo u toku februara - i to je jedan krupan korak prema punopravnom članstvu i praktično između toga se još samo nalazi taj akcioni plan za članstvo, u kojem su trenutno Hrvatska, Makedonija i Albanija. Ja očekujem da će i taj put istim ovim, dosta brzim, tempom da se nastavi u narednom periodu.“
 
Raspoređivanje nekih ruskih vojnih efektiva na području Balkana nema veze sa bilo kakvim praktičnim pitanjima i radi se o klasičnim dezinformacijama, smatra vojno-politički analitičar Gostimir Popović:
 
„Jer Rusija može sa svoje teritorije da dejstvuje po bilo kom objektu na planeti Zemlji i ne treba joj nikakva lokacija - da li uz rijeku Drinu, Kupu ili Unu ili bilo gdje. Dakle, to nema veze sa zdravim razumom - i tog jednostavno nema i to ne postoji. To je  jedna mala polupolitička priča za neuke da bi na neki način izazvali neke druge tenzije.“
 
Prema mišljenju Popovića, strateški planovi Rusije nisu vezani za Balkan, a pogotovo ne za neka mala područja kao što su Republika Srpska ili Srbija:
 
„I to je narudžba od medijskih krugova SAD-a da bi na neki način digli dreku i opravdali svoja postavljanja određenih sistema u Češkoj, Poljskoj i u drugim dijelovima Evrope - jednostavno ne zato što su potrebni ti sistemi tamo, nego da bi se Evropska unija destabilizovala i da bi se pokazalo da nije sposobna za i druge vrste integracija, a to su evroazijske integracije. Čitava priča je u tome da se poremeti partnerski odnos Evropske unije i Rusije i da se na taj način Evropa drži u stalnoj nestabilnosti.“
 
Direktor banjalučkog Centra za međunarodne odnose Miloš Šolaja uvjeren je da se radi o dosta nepouzdanim špekulacijama:
 
„Ali je jedno sasvim izvjesno, a to je da Rusija pokazuje sve naglašeniji interes prema jugoistoku Evrope, dakle ne samo prema Srbiji, Kosovu i Metohiji, zatim prema BiH, posebno preko RS-a, nego prema drugim državama. Imamo pojavu da je neki dan Grčka naručila kupovinu više od 400 oklopnih vozila za svoje potrebe baš od Rusije itd. Prema tome, činjenica je da uticaja ima. Da li će on baš biti izražen kroz te baze, posebno kroz nuklearne, čisto sumnjam, jer je teško očekivati da će ih neko tako brzo i na takav način rasporediti. S druge strane, mislim da nema ni potrebe, jer sve što ima u tom interkontinentalnom balističkom pogledu može dostići iz same Rusije.“

Vest sa logičkom greškom

U Beogradu se sa priličnom skepsom komentariše ova informacija. Stručnjaci u tom smislu ističu da se današnje metode bitno razlikuju od onih koje su korišćene tokom hladnog rata.
 
U Ministarstvu odbrane Srbije našem radiju je povodom ovih navoda rečeno da se resorni ministar Dragan Šutanovac nalazi u Makedoniji na sahrani stradalim vojnicima, ali da u Ministarstvu o ovakvim planovima nije bilo reči. Potpredsednik skupštinskog Odbora za bezbednost Dragan Šormaz u izjavi za naš program takođe kaže da nije upoznat sa ovakvim planovima.
 
“Ovako nešto mi je apsolutno nepoznato. Jedna je stvar jasna - da se Srbija opredelila za vojnu neutralnost. Srbija neće ulaziti ni u jedan vojni savez. Teško da mi ova vest deluje verovatno, čak i da Rusija tako nešto planira. Mislim da oni imaju mogućnosti sa drugih pozicija da se zaštite”.
 
I profesor Fakulteta za bezbednost Zoran Dragišić ističe da je mogućnost izgradnje ruskih vojnih baza na teritoriji Srbije mala jer bi se za postojanje takvih planova moralo čuti i u Beogradu i u Moskvi.

Zoran Dragišić
 
“Ni u Beogradu ni u Moskvi koliko znam niko o tome ozbiljno ne razmišlja. Ta vest ima u sebi jednu logičku grešku, jer ako Rusija štiti svoje ekonomske interese na Balkanu, šta je sa ruskim ekonomskim interesima u ostatku Evrope. Ne treba zaboraviti da Rusija praktično svojim gasom i naftom drži u velikoj meri u zavisnosti čitavu Evropu, tako da bi na taj način ugrozila svoje ekonomske interese u ostaku Evrope. Ne verujem da je to u ovom trenutku mnogo izvesno i mnogo verovatno”.
 
Nema nikakvih realpolitičkih pretpostavki da bi Moskva mogla da planira izgradnju vojnih baza u Srbiji, smatra Milorad Timotić iz Centra za civilno – vojne odnose i napominje da bi tako nešto i samu Rusiju moglo dovesti u neugodnu situaciju.
 
“Vodilo bi praktično jednoj eskalaciji demonstracije vojne moći u Evropi što nipošto nije u interesu, ja čak mislim, ni Rusije, a pogotovu nas i ostalih susednih zemalja. Ne verujem da će Rusija da upotrebi takve metode kao što je izgradnja vojnih baza, jer Rusija je što se toga tiče u krajnjoj liniji dovoljno moćna da to reši na za sebe optimalan način redovnim i normalnim ekonomskim merama”.
 
Upravo Slobodna Dalmacija navodi da akcija koju planira Moskva nije samo odgovor na raketni štiti već i pokušaj da Rusija zaštiti svoje ekonomske interese na Balkanu. Splitski list navodi da je Rusija nedavnom kupila naftne industrije u Srbiji i RS, da u luci Ploče planira izgradnju plinskog terminala, te da je ruski kapital sve snažniji u Srbiji, RS i Crnoj Gori. Potpredsednik skupštinskog Odbora za bezbednost Dragan Šormaz smatra da se navodi Slobodne Dalmacije pre odnose na ekonomiju nego na bezbednost.
 
“Pre će biti da se neki možda osećaju ugroženim zbog toga što će Srbija više nego izvesno napraviti određene sporazume i poslovne odnose sa ruskom kompanijom Gasprom i sa samom Rusijom, što Srbiji obezbeđuje energetsku stabilnost u  budućnosti. Svi znamo da je energetska stabilnost nešto o čemu se danas u svim državama najviše razmišlja, to je prioritet broj 1. I možda sve  zbog toga što će Srbija prva i u ovom regionu i čitavoj istočnoj Evropi, do Rusije, rešiti to pitanje”.
 
Na posletku, Zoran Dragišić ne isključuje u budućnosti mogućnost izgradnje ruskih baza na ovim prostorima, ali i napominje da se strateški gledano ne razmišlja tako kratkoročno posebno kada je u pitanju Balkan, gde su promene političke situacije veoma često nagle i nepredvidive.
 
“Treba imati u vidu da današnji svet mnogo drugačije funkcioniše, da su odnosi između Rusije, EU i SAD, iako u nekim situacijama zategnuti, ipak daleko od osnih odnosa koji su postojali u hladnom ratu i da Rusija danas itekako dobro zna zbog čega je SSSR doživeo kolaps. Rusija danas kao velika sila nastupa sa svojim ekonomskim i političkim prednostima a ne sa raspoređivanjem raketa i tenkova što je bio slučaj pedesetih i šezdesetih godina”.

Rusija ima ograničene resurse za vojne aktivnosti

Aleksander Golc (Alexander Goltz), vojni ekspert iz Moskve, za Radio Slobodna Evropa komentariše mogućnost gradnje ruskih vojnih baza na  Balkanu:

Alexander Goltz


Golc: Iskreno govoreći, više sam nego skeptičan. Niko od ruskih zvaničnika nikada nije ni nagovestio tu mogućnost, odnosno gradnji vojne baze u Srbiji ili Republici Srpskoj. Podsetio bih vas da Rusija ima prilično ograničene resurse za vojne aktivnosti. Uostalom ne vidim nikakav realan razlog zašto bi Rusija razmeštala svoje snage na Balkanu.
 
RSE: Mnogi, međutim, smatraju da zbog podrške Srbiji oko Kosova...
 
Golc: Da, međutim, ta podrška je ograničena na verbalnu i ništa više. Kao što znate, Rusija je povukla svoje trupe sa Kosova, pre svega iz finansijskih razloga.
 
RSE: Međutim, Rusija je sada mnogo samopouzdanija. Istovremeno, Srbija je saopštila da želi da ostane izvan NATO-a, a Moskva je veoma kritična prema širenju ove alijanse...
 
Golc: Želim da kažem da sve izjave iz Rusije da želi da se suprostavi širenju NATO nisu podržane konkrentim vojnim aktivnostima. To je samo retorika i ništa više. Zbog toga se Zapad i ne uzbuđuje zbog svih ovih izjava iz Moskve.
 
RSE: Radi se zapravo o tome da pošto Srbija želi da ostane van članstva u NATO-u, Rusija možda želi da to iskoristi i osim političkog ima i još konkretniji uticaj, uključujući i baze.
 
Golc: Takav potez bi bio isuviše provokativan. Apsolutno je jasno da je sva retorika vlasti u Moskvi protiv Zapada i NATO-a zapravo namenjena domaćoj javnosti, Međutim, Rusija je veoma obazriva u preduzimanju bilo kakvih konretnih vojnih poteza u inostranstvu. Zato ne verujem da postoje takvi planovi na Balkanu.
 

Erduan Katana

rfebl+blic.net

U periodu od 1997. do 2000. godine radio za više bosanskohercegovačkih i inostranih medija. Od 2000. godine radi u dopisnišvu RSE u Banja Luci.


Dragan Štavljanin

stavljanind+rferl.org

Novinarstvom se bavi od 1985. godine, najpre u beogradskom nedeljniku "NIN". Od 1987. godine komentator i voditelj u Prvom programu Radio Beograda. Dobitnik prve nagrade na Festivalu jugoslovenskih radio stanica za komentar 1990. u Ohridu. Od 1994. dopisnik Radija Slobodna Evropa iz Beograda, a od 1999. radi u redakciji u Pragu.


Enis Zebić

ZebicE+rferl.org

U novinarstvu od osnovne škole, profesionalno od uspostave političkog pluralizma. Nakon suradnje u nekoliko hrvatskih dnevnih novina, od 1. veljače 1994. godine je na Radiju Slobodna Europa u Zagrebu.