Dokumentarni specijal koji je juče emitovao Chanel 4 BBC radija donosi svedočenje bivšeg pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koji je i sam bio zarobljen u albanskom gradu Kukešu, da su pripadnici ove formacije tokom 1999. godine organizovali mrežu zatvora u Albaniji i na Kosovu u kojima su zlostavljali Srbe, Albance i Rome. Ovaj bivši kosovsko-albanski gerilac je, pod uslovom anonimnosti, reporteru britanskog radija Michaelu Montgomeriju opisao kako su pripadnici OVK-a mučili civile. Prema njegovom svedočenju, u mučenju su korišćeni noževi, pištolji i automatske puške.
“Video sam mnogo. Video sam ljude koje su tukli, boli noževima, ljude koje su ostavljali bez hrane i 5-6 dana, video sam ljude koje su bacali u grobnice, video sam ljude koje su mučili, tukli i ubili”, rekao je ovaj svedok BBC radiju.
“Noći su bile tihe, tako da ste mogli da ih čujete kako viču dok su ih tukli ili posle toga. Kada nekoga muče, on viče “o, majko“ na svom jeziku”, ispričao je ovaj svedok britanskom radiju.
Prema izvorima BBC-ija najmanje 18 ljudi je ubijeno i sahranjeno na groblju u Kukešu.
Slična svedočanstva albanskih anonimnih svedoka objavila je i Balkanska istraživačka mreža, BIRN. Kukeš je bio, kako se navodi u njihovom i istraživanju BBC radija, samo jedan od nekoliko zatvorskih centara u Albaniji i na Kosovu, a zatvorenici su često bili prebacivani iz jednog zatvora u drugi. “Imena nekoliko ljudi koji su mogući počinioci već su poznata UNMIK-u. Jedan od njih i dalje se nalazi na visokom položaju u kosovskom pravosuđu“, tvrdi se u dokumentu BIRN-a.
Sean Jones iz Amnesty International izjavila je britanskom radiju da je UNMIK pokazao nedopustivu sporost u procesuiranju bivših oficira OVK, što je rezultiralo izostankom pravde na Kosovu:
“Mislim da je za svaku osudu da porodice nestalih već više od 10 godina čekaju da se pokrenu mehanizmi pravde. Ta osuda se posebno odnosi na Ujedinjene nacije.”
Sean Jones je u razgovoru za BBC izjavila da odgovornost za neuspeh leži i na NATO trupama koje su zapostavile bezbednost civila, posebno pripadnika manjina, na Kosovu posle rata.
Komentarišući svedočanstva očevidaca koja je objavio BBC radio, portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže za naš program da su Tužilaštvu ti podaci poznati:
“Zaista puno dokaza, puno izjava i puno svedoka ukazuje na to da se tih godina na prostoru severa Albanije, a u vezi Kosova i Metohije, dogodio strašan zločin. Mi ćemo i dalje insistirati da se to istraži i u stalnoj smo komunikaciji sa našim međunarodnim kolegama koji mogu da sprovedu jednu takvu istragu i na terenu. Spremni smo da pružimo svaki vid pomoći i očekujemo posetu Dika Marfija i nove sastanke sa EULEX-om.”
Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, kaže za Radio Slobodna Evropa da dokumentaristički pristup BBC-ija pokazuje pravi put kojim bi trebalo da ide i Tužilaštvo Srbije za ratne zločine. Umesto insistiranja na trgovini ljudskim organima, što je u ovom trenutku veoma teško dokumentovati, ona smatra da bi trebalo da se otvori istraga o onome što je dokazivo - o kidnapovanju, mučenju i ubijanju Srba i pripadnika drugih etničkih zajednica koji su odvođeni u Albaniju za vreme i posle dolaska međunarodnih snaga na Kosovo. Ona ukazuje i na jedan aspekt ovih užasnih događaja o kojem se do sada nije mnogo znalo, a koji bi mogao biti i najneugodniji po kosovsku vladu:
“Ono što je tabu tema jeste pitanje tih Albanaca koji se u albanskoj javnosti i zajednici opisuju kao oni koji su pomagali, dakle, bilo je i takozvanih moralnih Albanaca. Nakon svih tih novih podataka i svedočenja pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, koji su takođe bili zatvarani, ne može se dogoditi da kosovska vlada kaže da nije imala kontrolu. Kontrola je postojala zato što su ti logori otvarani na teritoriji druge države i zato što je sve vreme pomagala Oslobodilačku vojsku Kosova. Obaveza kosovske vlade je da otvori istragu i sa dolaskom specijalnog izaslanika Dika Marfija mislim da postoji prostor za to, ali i obaveza EULEX-a da pruži svu stručnu pomoć. Dakle, ovo pitanje mora da se otvori, ali na ovaj način.”
Priština: OVK nije bila kriminalna
Učestvovanje OVK u ratu 1999. godine se ne može kriminalizovati, poručili su kosovski lideri, tako reagujući na izveštaj BBC-ija u kome se kaže da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova otimali, mučili i u nekim slučajevima ubijali civile tokom i nakon sukoba na Kosovu 1999. godine.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da je Oslobodilačka vojska Kosova vodila pravedan rat u cilju zaštite Albanaca.
“OVK je vodila pravdenu borbu za opstanak našeg bića. Sve ostalo što nije argumentovano nije realno, mi se ne možemo baviti spekulacijama jer se neko setio da na razne načine nanese štetu Kosovu. To neće uspeti”, rekao je Sejdiu.
Institucije ocenjuju da je istraživanje BBC-ija na Kosovu i na severu Albanije o zločinima OVK urađeno na osnovu nepotvrđenih i anonimnih izvora, podržavajući srpsku propagandu. Portparol Vlade Kosova Memlji Krasnići kaže da je BBC, i pored činjenice da je jedan od najpoštovanijih medija, pogrešio.
“BBC je saopštio da se radi o izveštaju zasnovanom na višegodišnjem istraživanju i to je greška u onome što su osnove novinarstva. Oni su objavili izveštaj u kome iznose konstatacije zasnovane na anonimnim, nepotvrđenim izvorima, i gledajući samo iz ovog ugla izveštaj je pun sumnji”, kaže Krasnići.
Kako je objavio BBC, nakon opsežne istrage njihov dopisnik Nik Torp je došao do saznanja o odgovornosti OVK. Preneta je i izjava premijer Kosova Hašima Tačija, koji je odbacio takve navode. Tači je rekao da je ‘svestan da su pojedinci zloupotrebljavali uniforme OVK’ za vreme rata, ali da se ta oružana formacija ‘ograđuje od takvih akata’, kao i da su ‘zloupotrebe bile minimalne’. Međutim Vlada Kosova nije zadovoljna načinom na koji je preneta izjava premijera.
“Novinar je intervjuisao i premijera, ali žalosno je što je on Tačijeve izjave izvadio iz konteksta”, kaže portparol.
Postavio je i pitanje kako je moguće da se jedna takva novinarska priča pojavi nakon što je Hag sproveo svoju istragu.
“Čudno je to što su novinari na osnovu svog istraživanja došli do zaključaka koje ni Tribunal u Hagu nije uspeo da dokaže i pored angažovanja velikog broja istraživača i profesonalaca iz te oblasti. Žao nam je što se i na međunarodnoj sceni nalaze ljudi koji veruju srpskoj propagandi i spekulacijama bivše tužiteljke Karle del Ponte”, rekao je Krasnići.
Podsetimo da su institucije Kosova još ranije odbacile navode da su na severu Albanije tokom 1999. godine Srbima vađeni organi radi transplantacije i prodaje. Bivša tužiteljka Karla del Ponte je u knjizi ‘Lov’ navela da je Haški trubunal dobio informacije od ‘pouzdanih novinara’ da su kosovski Albanci oteli i transportovali izmedu 100 i 300 osoba s Kosova u severni deo Albanije posle 12. juna 1999, kada su NATO snage došle na Kosovo. Del Ponte je iznela da je postojala sumnja da su u jednu kuću na severu Albanije odvođeni oteti Srbi i da su im tu vađeni organi radi prodaje.
Ministarka pravde Nekibe Keljmendi je nedavno podsetila da je tim povodom Haški sud sproveo više istraga kojima nisu potvrđeni navodi o trgovini ljudskim organima. Pravosudno-policijska misija EU, Euleks, je u međuvremenu počela istragu oko slučaja ‘žuta kuća’, u Burelu u Albaniji.
Prema procenama vladinih i nevladinih organizacija na Kosovu je tokom 1998. i 1999. godine ubijeno oko 10.000 Albanaca. Podaci kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda govore da je 297 srpskih civila ubijeno za vreme konflikta. Još uvek nije razjašnjena sudbina oko 2.000 osoba koje se smatraju nestalim. Među njima je najveći broj Albanaca, dok je oko 500 Srba i pripadnika drugih zajednica.
“Video sam mnogo. Video sam ljude koje su tukli, boli noževima, ljude koje su ostavljali bez hrane i 5-6 dana, video sam ljude koje su bacali u grobnice, video sam ljude koje su mučili, tukli i ubili”, rekao je ovaj svedok BBC radiju.
“Noći su bile tihe, tako da ste mogli da ih čujete kako viču dok su ih tukli ili posle toga. Kada nekoga muče, on viče “o, majko“ na svom jeziku”, ispričao je ovaj svedok britanskom radiju.
Prema izvorima BBC-ija najmanje 18 ljudi je ubijeno i sahranjeno na groblju u Kukešu.
Slična svedočanstva albanskih anonimnih svedoka objavila je i Balkanska istraživačka mreža, BIRN. Kukeš je bio, kako se navodi u njihovom i istraživanju BBC radija, samo jedan od nekoliko zatvorskih centara u Albaniji i na Kosovu, a zatvorenici su često bili prebacivani iz jednog zatvora u drugi. “Imena nekoliko ljudi koji su mogući počinioci već su poznata UNMIK-u. Jedan od njih i dalje se nalazi na visokom položaju u kosovskom pravosuđu“, tvrdi se u dokumentu BIRN-a.
Sean Jones iz Amnesty International izjavila je britanskom radiju da je UNMIK pokazao nedopustivu sporost u procesuiranju bivših oficira OVK, što je rezultiralo izostankom pravde na Kosovu:
“Mislim da je za svaku osudu da porodice nestalih već više od 10 godina čekaju da se pokrenu mehanizmi pravde. Ta osuda se posebno odnosi na Ujedinjene nacije.”
Sean Jones je u razgovoru za BBC izjavila da odgovornost za neuspeh leži i na NATO trupama koje su zapostavile bezbednost civila, posebno pripadnika manjina, na Kosovu posle rata.
Komentarišući svedočanstva očevidaca koja je objavio BBC radio, portparol Tužilaštva za ratne zločine Bruno Vekarić kaže za naš program da su Tužilaštvu ti podaci poznati:
“Zaista puno dokaza, puno izjava i puno svedoka ukazuje na to da se tih godina na prostoru severa Albanije, a u vezi Kosova i Metohije, dogodio strašan zločin. Mi ćemo i dalje insistirati da se to istraži i u stalnoj smo komunikaciji sa našim međunarodnim kolegama koji mogu da sprovedu jednu takvu istragu i na terenu. Spremni smo da pružimo svaki vid pomoći i očekujemo posetu Dika Marfija i nove sastanke sa EULEX-om.”
Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, kaže za Radio Slobodna Evropa da dokumentaristički pristup BBC-ija pokazuje pravi put kojim bi trebalo da ide i Tužilaštvo Srbije za ratne zločine. Umesto insistiranja na trgovini ljudskim organima, što je u ovom trenutku veoma teško dokumentovati, ona smatra da bi trebalo da se otvori istraga o onome što je dokazivo - o kidnapovanju, mučenju i ubijanju Srba i pripadnika drugih etničkih zajednica koji su odvođeni u Albaniju za vreme i posle dolaska međunarodnih snaga na Kosovo. Ona ukazuje i na jedan aspekt ovih užasnih događaja o kojem se do sada nije mnogo znalo, a koji bi mogao biti i najneugodniji po kosovsku vladu:
“Ono što je tabu tema jeste pitanje tih Albanaca koji se u albanskoj javnosti i zajednici opisuju kao oni koji su pomagali, dakle, bilo je i takozvanih moralnih Albanaca. Nakon svih tih novih podataka i svedočenja pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, koji su takođe bili zatvarani, ne može se dogoditi da kosovska vlada kaže da nije imala kontrolu. Kontrola je postojala zato što su ti logori otvarani na teritoriji druge države i zato što je sve vreme pomagala Oslobodilačku vojsku Kosova. Obaveza kosovske vlade je da otvori istragu i sa dolaskom specijalnog izaslanika Dika Marfija mislim da postoji prostor za to, ali i obaveza EULEX-a da pruži svu stručnu pomoć. Dakle, ovo pitanje mora da se otvori, ali na ovaj način.”
Priština: OVK nije bila kriminalna
Učestvovanje OVK u ratu 1999. godine se ne može kriminalizovati, poručili su kosovski lideri, tako reagujući na izveštaj BBC-ija u kome se kaže da su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova otimali, mučili i u nekim slučajevima ubijali civile tokom i nakon sukoba na Kosovu 1999. godine.
Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu izjavio je da je Oslobodilačka vojska Kosova vodila pravedan rat u cilju zaštite Albanaca.
“OVK je vodila pravdenu borbu za opstanak našeg bića. Sve ostalo što nije argumentovano nije realno, mi se ne možemo baviti spekulacijama jer se neko setio da na razne načine nanese štetu Kosovu. To neće uspeti”, rekao je Sejdiu.
Institucije ocenjuju da je istraživanje BBC-ija na Kosovu i na severu Albanije o zločinima OVK urađeno na osnovu nepotvrđenih i anonimnih izvora, podržavajući srpsku propagandu. Portparol Vlade Kosova Memlji Krasnići kaže da je BBC, i pored činjenice da je jedan od najpoštovanijih medija, pogrešio.
“BBC je saopštio da se radi o izveštaju zasnovanom na višegodišnjem istraživanju i to je greška u onome što su osnove novinarstva. Oni su objavili izveštaj u kome iznose konstatacije zasnovane na anonimnim, nepotvrđenim izvorima, i gledajući samo iz ovog ugla izveštaj je pun sumnji”, kaže Krasnići.
Kako je objavio BBC, nakon opsežne istrage njihov dopisnik Nik Torp je došao do saznanja o odgovornosti OVK. Preneta je i izjava premijer Kosova Hašima Tačija, koji je odbacio takve navode. Tači je rekao da je ‘svestan da su pojedinci zloupotrebljavali uniforme OVK’ za vreme rata, ali da se ta oružana formacija ‘ograđuje od takvih akata’, kao i da su ‘zloupotrebe bile minimalne’. Međutim Vlada Kosova nije zadovoljna načinom na koji je preneta izjava premijera.
“Novinar je intervjuisao i premijera, ali žalosno je što je on Tačijeve izjave izvadio iz konteksta”, kaže portparol.
Postavio je i pitanje kako je moguće da se jedna takva novinarska priča pojavi nakon što je Hag sproveo svoju istragu.
“Čudno je to što su novinari na osnovu svog istraživanja došli do zaključaka koje ni Tribunal u Hagu nije uspeo da dokaže i pored angažovanja velikog broja istraživača i profesonalaca iz te oblasti. Žao nam je što se i na međunarodnoj sceni nalaze ljudi koji veruju srpskoj propagandi i spekulacijama bivše tužiteljke Karle del Ponte”, rekao je Krasnići.
Podsetimo da su institucije Kosova još ranije odbacile navode da su na severu Albanije tokom 1999. godine Srbima vađeni organi radi transplantacije i prodaje. Bivša tužiteljka Karla del Ponte je u knjizi ‘Lov’ navela da je Haški trubunal dobio informacije od ‘pouzdanih novinara’ da su kosovski Albanci oteli i transportovali izmedu 100 i 300 osoba s Kosova u severni deo Albanije posle 12. juna 1999, kada su NATO snage došle na Kosovo. Del Ponte je iznela da je postojala sumnja da su u jednu kuću na severu Albanije odvođeni oteti Srbi i da su im tu vađeni organi radi prodaje.
Ministarka pravde Nekibe Keljmendi je nedavno podsetila da je tim povodom Haški sud sproveo više istraga kojima nisu potvrđeni navodi o trgovini ljudskim organima. Pravosudno-policijska misija EU, Euleks, je u međuvremenu počela istragu oko slučaja ‘žuta kuća’, u Burelu u Albaniji.
Prema procenama vladinih i nevladinih organizacija na Kosovu je tokom 1998. i 1999. godine ubijeno oko 10.000 Albanaca. Podaci kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda govore da je 297 srpskih civila ubijeno za vreme konflikta. Još uvek nije razjašnjena sudbina oko 2.000 osoba koje se smatraju nestalim. Među njima je najveći broj Albanaca, dok je oko 500 Srba i pripadnika drugih zajednica.
