Nedavni rascep u Radikalnoj stranci pokazao je da je Šešelj iz Haga dirigovao poslanicima kako će glasati u slučaju Sporazuma o pridruživanju sa Evropskom unijom ali i razgovarao sa liderima DSS-a i SPS-a Koštunicom i Dačićem oko formiranja vlade. ipak, u Haškom tribunalu kažu da Šešelju zbog ovog neće biti ukinuta komunikacija sa spoljnim svetom, jer kako nam objašnjava portparol Tribunala Refik Hodžić, pritvorska pravila o ograničavanju komunikacije ne pominju političko delovanje:
“Bilo kom pritvoreniku mogu se zabraniti, regulisati ili odrediti posebni uslovi za kontake ukoliko postoje razumne osnove da se sumnja da je svrha tog kontakta pokušaj organizovanja bijega, da bi taj kontakt mogao naškoditi ili na drugi način uticati na ishod postupka protiv njega ili bilo koje druge istrage, i da bi taj kontakt mogao naštetiti njemu ili nekoj drugoj osobi, ili da se taj kontak koristi kako bi se prekršio neki nalog o zaštiti svjedoka ili dokumenata. Kao što vidite, tu se ne pominje političko djelovanje ni na koji način.”
Mogućnosti za ograničenje ili ukidanje komunikacije ne postoje ni kod privilegovanog, nepraćenog kontakata sa braniocima, objašnjava dalje Hodžić:
“Mjere koje bi mogle da budu sprovedene su ukoliko postoji sumnja da se ta privilegija zloupotrebljava u nastojanju da se organizuje bijeg, utiče na svjedoke, ometa provođenje pravde, ili na drugi način ugrozi sigurnost u pritvorskoj jedinici. Ponovo nema pomena političkog djelovanja. Mislim da je važno napomenuti to da je bilo kakav kontakt sa medijima, direktan ili indirektan, zabranjen."
Tako je svojevremeno Šešelju, zbog telefonskog uključenja u konferenciju za medije Srpske radikalne stranke u jednoj od izbornih kampanja, bila ukinuta komunikacija. Ovih dana nakon isključenja iz stranke doskorašnji Šešeljev zamenik Tomislav Nikolić pokazao je javnosti stenograme njegovih i Šešeljevih razgovora u kojima je Šešelj izdavao direktive kako će se radikali opredeliti u parlamentu oko Sporazuma o pridruživanju EU.
Šešelj: Dakle, ako ide ovaj naš Zakon o ratifikaciji, glasamo za. Ako se naš ovaj amandman, ovo isto ubaci u njihov Zakon o ratifikaciji – glasamo za. Ako se ne prihvati to naše – glasamo protiv. Jesmo se tu dogovorili?
Nikolić: Jesmo.
Šešelj: Šta?
Nikolić: Jesmo.
Kasnije, na telefonskoj sednici stručnog tima koji pomaže u njegovoj odbrani, Šešelj saradnicima tvrdi da nikada nije dogovoreno da radikali glasaju za Sporazum.
Gordana Pop-Lazić, potpredsednica SRS: Danas je već ostao utisak u javnosti i ostavili smo takvu poruku da ćemo mi glasati za to.
Šešelj: Pa ja ne znam kako, s kojim odobrenjem, s kim. i šta nas briga za taj utisak onda.
Pop-Lazić: Pa, ne, pa…
Šešelj: Ništa, nećemo za to glasati. Ali. mislim, imaćemo sutra, ja računam da ćemo imati većinu na Predsedničkom kolegijumu za taj stav.
Iako je novi šef radikala u zemlji Dragan Todorović, koga je Šešelj postavio, izjavio da ovi stenogrami nisu verodostojni, na naše pitanje da li Šešelj učestvuje u donošenju ključnih odluka Srpske radikalne stranke kaže:
“Uopšte ne razumem kako vi to na takav način postavljate. Zašto niste postavili pitanje Haškom tribunalu kada je omogućio Ramušu Haradinaju da prvo bude pušten da se brani sa slobode, a onda su mu čak omogućili da javno politički deluje u svojoj stranci i to na izborima. Tako da uopšte ne vidim, mada Haški tribunal ima dvostruke aršine, da se na bilo koji način to uskraćuje bilo kome drugom. A što se tiče političkog života Vojislav Šešelj učestvuje u radu Srpske radikalne stranke i to je njegovo pravo na osnovu statuta Srpske radikalne stranke.”
Ipak, kako nezvanično saznajemo ovakva vrsta komunikacije nekom haškom optuženiku mogla bi biti ukinuta u slučaju da bilo koja članica UN to zatraži pod objašnjenjem da takvo delovanje ugrožava bezbednost i poredak u toj zemlji. Iz poverljivih izvora u Tribunalu saznajemo da su to pre nekoliko godina upravo i uradile srpske vlasti u slučaju Šešelja i da je tada tribunal to prihvatio i doneo određene odluke koje su bile u skladu sa tim zahtevom. Političko delovanje Šešelja iz pritvora Haškog tribunala je za sociologa Čedomira Čupića posledica i nepostojanja političkih standarda u zemlji:
“Koji bi se sprečili da neko ko se nalazi u istrazi ili kome je ograničeno slobodno kretanje da on jednostavno za jedan period dok se sve to dokaze i pokaze pravno, da se ne može pojavljivati u političkom životu i da ne može na bilo koji način da učestvuje u radu stranke.”
Vojislav Šešelj optužen je za progone na političkoj, rasnoj ili verskoj osnovi, nehumana dela, ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, razaranje. Dobrovoljno se predao pre pet godina.
