Na konferenciji UN o klimi u Dohi postignut je dogovor o produženju Protokola iz Kjota, kojim će, međutim, biti pokriveno samo 15 odsto emisija gasova s efektom staklene bašte na globalnom nivou.
Predstavnici gotovo 200 zemalja koje su učestvovale na konferenciji usvojili su u subotu produženje Protokola do 2020. godine.
Usvojene su i odluke koje sadrže neodređena obećanja o finansijskoj pomoći siromašnim zemljama u suočavanju s klimatskim promenama.
Mnoge zemlje u razvoju odbacile su sporazum kao nedovoljan za uspešnu borbu protiv rasta temperatura i podizanja nivoa mora, što neke pacifičke ostrvske zemlje vide kao pretnju njihovom opstanku.
Protokol iz Kjota iz 1997. godine, kojim je ograničena emisija štetnih gasova u bogatim zemljama, ističe ove godine, a njegovo produženje do 2020. godine treba da premosti jaz dok se ne donese neki sveobuhvatniji sporazum na globalnom nivou. Tim protokolom pokriveno je samo 15 odsto svetske emisije gasova, pošto Kanada, Japan, Novi Zeland i Rusija nisu pristali na njegovo produženje.
Predstavnici gotovo 200 zemalja koje su učestvovale na konferenciji usvojili su u subotu produženje Protokola do 2020. godine.
Usvojene su i odluke koje sadrže neodređena obećanja o finansijskoj pomoći siromašnim zemljama u suočavanju s klimatskim promenama.
Mnoge zemlje u razvoju odbacile su sporazum kao nedovoljan za uspešnu borbu protiv rasta temperatura i podizanja nivoa mora, što neke pacifičke ostrvske zemlje vide kao pretnju njihovom opstanku.
Protokol iz Kjota iz 1997. godine, kojim je ograničena emisija štetnih gasova u bogatim zemljama, ističe ove godine, a njegovo produženje do 2020. godine treba da premosti jaz dok se ne donese neki sveobuhvatniji sporazum na globalnom nivou. Tim protokolom pokriveno je samo 15 odsto svetske emisije gasova, pošto Kanada, Japan, Novi Zeland i Rusija nisu pristali na njegovo produženje.
