Dostupni linkovi

logo-print

Zloupotreba Jasenovca za 'bildovanje' nacionalizma


Jasenovac, arhivska fotografija

Jasenovac, arhivska fotografija

Iz vrha Srbije i bh. entiteta Republika Srpska stigla je najava da će iduće godine zajednički biti obeleženo 75 godina od osnivanja zloglasnog ustaškog logora Jasenovac, uz poruku da se ne zaboravi stradanje srpskog naroda.

Činjenica da se obeležavanje godišnjice jednog od nesumnjivo najstrašnijih stratišta u Drugom svetskom ratu ne dogovora sa Hrvatskom, na čijoj se teritoriji dogodio zločin, otvara prostor za pitanje - šta će biti poruka povodom zločina iz prošlosti?

Premijer Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa predsednikom RS-a Miloradom Dodikom rekao da će 2016. godine na skupu, u spomen na jasenovačke žrtve, učestvovati predstavnici vlada Srbije i RS, ali i građani.

“Imaćemo i bezbroj manifestacija tim povodom i sve će biti zajedničke. To je logor u kojem je najveći broj pripadnika našeg naroda stradao kroz istoriji, to naš narod mora da zna i da razume i da uvek, gledajući u budućnost, zna šta nam se dogodilo u prošlosti", rekao je Vučić.

Interesantno je, međutim, da Srbija i jedan bh. entitet u organizaciju ulaze sami, bez prethodnog poziva Hrvatskoj, na čijoj je teritoriji ozloglašeni logor funkcionisao.

Vesna Teršelič iz Centra za suočavanje s prošlošću Dokumenta, smatra da je to pogrešan put. Bilo bi, dodaje ona, dragoceno kada bi Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina taj važan datum obeležile zajedno.

Vesna Teršelič

Vesna Teršelič

„Jer su u ustaškom koncentracijskom logoru Jasenovac stradali Srbi, Židovi, Romi i svi koji su bili pripadnici Narodnooslobodilačke borbe ili su, pak, bili percipirani kao takvi, a bili su Hrvati, Bošnjaci ili neke druge nacionalnosti. Važno je ne propustiti tu priliku za povezivanje i za izgradnju povjerenja, rekla bih da baš to dugujemo i žrtvama“, smatra Teršelić.

Na ovim prostorima upravo su se žrtve koristile za "bildovanje" nacionalnizma, smatraju pojedini stručnjaci.

Istoričarka Dubravka Stojanović u razgovoru za RSE ne skriva bojazan da bi i, u ovom slučaju, to moglo da se dogodi.

„Jasenovac se, na žalost, uvek koristi za podizanje tenzija i tu je onda najmanje važan Jasenovac i njegove žrtve. On je tu neka vrsta 'robe' za stalnu zloupotrebu kad god je potrebno osvežiti to viđenje srpskog pitanja.“

Nezahvalno je prejudicirati kako će iduće godine biti koncipirana manifestacija koju najavljuju Vučić i Dodik.

Ipak, način na koji su čelnici Srbije, Republike Srpske, zajedno sa sveštenicima SPC, u avgustu ove godine obeležili 20. godišnjicu od progona Srba u hrvatskoj vojnoj akciji "Oluja" - budi izvesnu strepnju.

Patrijarh Irinej

Patrijarh Irinej

Patrijarh Irinej je, podsetimo, tom prilikom rekao da je srpski narod “doživeo tragediju biblijskih razmera, kao Jevreji i Jermeni“.

Zloupotreba jasenovačkih žrtava je, podseća naša sagovornica Dubravka Stojanović, počela u drugoj polovini osamdesetih.

Tada se ovaj ustaški logor u salonima srpskih nacionalista počeo predstavljati kao tabu tema socijalističkog režima, iako je spomenik žrtvama podignut još 1966. godine.

Na televiziji su se emitovale specijalne emisije, u kojima su se posebno isticali predstavnici SPC.

Nacionalistička ofanziva je, objašnjava Dubravka Stojanović, u srpskom društvu generisala osećaj kolektivne žrtve.

Dubravka Stojanović

Dubravka Stojanović

„Kako pokazuju sve analize, taj osećaj je idealan pokretač za agresivnost, jer se vrlo brzo, već krajem osamdesetih i početkom devedesetih, počelo govoriti o potrebi za 'preventivnim ratom', kojim bi se sprečio novi genocid. Zato i govorimo o zloupotrebi žrtava, jer se pokazalo vrlo brzo da žrtve zaista nikoga nisu interesovale. One su bile ostavljene na prvoj krivini, čim više nikome nisu bile potrebne. Jasenovac i jame su bili iskorišćeni za osećaj ugroženosti nacije koji se onda preokreće u agresivnu nacionalnu politiku“, konstatuje Stojanović.

I danas se manipuliše brojem žrtava, pa se u pojedinim krugovima navodi cifra od oko 700.000 ubijenih. Taj je broj ispisan na velikom panou u Memorijalnom centru Donja Gradina, koji se nalazi na terotiriji RS-a.

Nesporno je da su Srbi najviše stradali - ali podaci Muzeja Jasenovac navode da ih je ubijeno više od 47.000, od ukupno 83.000 imenom i prezimenom identifikovanih žrtava, iako taj broj nije konačan.

Kolumnista zagrebačkog nedeljnika "Novosti" Marinko Čulić ističe da je postignut izvestan pomak između srpskih i hrvatskih istoričara u pogledu broja žrtava Jasenovca, te da je politizacija te teme, u kojoj prednjači Milorad Dodik, na razini političke pornografije.

„To je gotovo pitanje političkog ukusa. Ta je tema počela ići polako ka nekakvom dvostranom suglasju. Tu više ne postoji taj ogroman jaz između 700.000 žrtava s jedne strane, i s druge nedopustivim smanjivanjima od strane Tuđmana, da ne navodim gore primjere. Po meni, to je sad stvarno silovanje te teme“, ocenjuje Čulić za RSE.

Vesna Teršelič smatra da se na kulturi sećanja mora raditi zajednički.

„Bojim se da do sada nismo pokazali osobitu vještinu u okončavanju ratova, pa tako ni u okončavanju Drugog svjetskog rata. Mislim da je važno da o kulturi pamćenja razgovaramo zajednički i da zajednički iznalazimo načine za pamćenje žrtava. Inače, to zapravo pogoršava odnose koji već ionako nisu sjajni“, zaključuje Vesna Teršelič.

  • 16x9 Image

    Dušan Komarčević

    Rođen 1986. u Beogradu, gde je diplomirao na Filološkom fakultetu na Katedri za skandinavske jezike i književnosti. Dopisnik beogradskog biroa RSE postao 2012. godine.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG