Dostupni linkovi

logo-print

Najozbiljnija pretnja od hladnog rata


Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen ocenio je da aneksija Krima od strane Rusije predstavlja "najozbiljniju pretnju evropskoj bezbednosti i sigurnosti nakon hladnog rata”. “Moja najveća briga je da to neće stati”, upozorio je Rasmusen tokom obraćanja u Institutu Brukings u Vašingtonu, ističući da to predstavlja signal za uzbunu evroatlantskoj zajednici, NATO-u i svima koji učestvuju u odbrani cele Evrope, slobodne i mirne”. “Krim je samo jedan primer. Ali ja vidim Krim kao element jedne matrice, ili više kao dugoročne ruske ili, na kraju, Putinove strategije”.

SAD su pozvale Moskvu na dijalog sa Kijevom u vezi sa ukrajinskim bazama na Krimu koje su okupirale ruske snage i navele da će Rusija biti odgovorna za bilo kakav incident koji izazovu njeni vojnici ili njeni saveznici. "Napori Rusije da preuzme kontrolu nad bazama ukrajinske vojske stvaraju opasnu situaciju", rekao je portparol Bele kuche Džej Karni. "Osuđujemo te akcije. Rusija treba odmah da razgovara sa ukrajinskom vladom kako bi obezbedila bezbednost ukrajinskih vojnika u ukrajinskoj oblasti Krim", dodao je Karni u obraćanju novinarima.

Istovremeno Ukrajina je odlučila da uvede vize za državljane Rusije i da izadje iz Zajednice nezavisnih država koja okuplja 11 bivših sovjetskih republika, izjavio je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Andrej Parubij. Parubij je rekao da Ukrajina priprema planove za evakuaciju svojih vojnika i članova njihovih porodica sa Krima. Ukrajinska Vlada apelovala je na Ujedinjene nacije da proglase Krim za demilitarizovanu zonu, i da preduzmu mere da se ruske snage povuku sa poluostrva.

S druge strane, agencije su javile da je Federalna migraciona služba Rusije počela da izdaje prve ruske pasoše na Krimu, a agencija RIA Novosti objavila je ubrzo nakon toga da i Moskva planira da uvede vize Ukrajincima.

Dok proruske snage zauzimaju ukrajinske vojne baze na Krimu, generalni sekretar UN Ban Ki Mun planira da u četvrtak u Moskvi razgovara sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a u petak putuje u Kijev. Ova poseta je u okviru "diplomatskih napora kako bi se sve strane podstakle da na miran način reše sadašnju krizu", dodaje se u saopštenju. Nakon razgovora s Putinom, Ban Ki Mun će u petak u Kijevu razgovarati sa vršiocem dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandrom Turčinovim i premijerom Arsenijem Jacenjukom.

Prethodno su proruske snage zauzele dve mornaričke baze - uključujući i štab ukrajinske mornarice - na Krimu.

Komandant ukrajinske flote na Krimu i oficiri prethodno su bili primorani da napuste bazu u Sevastopolju, nakon što su proruske jedinice “samoodbrane” zauzele kompleks u kome su podigli rusku zastavu. Krimske vlasti saopštile da neće dozvoliti dolazak dvojici ukrajinskih ministara na ovo poluostrvo.

Američki potpredsednik Džo Bajden izjavio je u Viljnusu da se Rusija nalazi na "mračnom putu" ka izolaciji ističući da će odgovoriti na "svaku agresiju" protiv NATO saveznika.

Predsednica Litvanije Dalija Gribauskajte rekla je da su potezi Rusije direktna pretnja regionalnoj bezbednosti i da je neophodno preduzeti sve mere u cilju njihovog sprečavanja.

Oko 200 pripadnika proruskih jedinica "samoodbrane", zauzelo je bez nasilja bazu ukrajinske mornarice u Sevastopolju i istaklo rusku zastavu, dan pošto je Rusija anektirala to poluostrvo.

Nakon ovog incidenta, oficiri iz komande ukrajinske mornarice na Krimu napustili su bazu. Komandant mornarice vice-admiral Sergej Gaiduk izašo je iz zgrade zajedno sa 50 saradnika koji su nosili svoje lične stvari. Prema nepotvrđenim informacijama, pripadnici ruske službe bezbednosti (FSB) primorali su Gaiduka da napusti bazu.

Istovremeno, vršilac dužnosti ministra odbrane Ukrajine Igor Tenjuk poručio je da država neće povući svoje trupe sa Krima. Oko 20.000 ukrajinskih vojnika trenutno se nalazi na ovom poluostrvu.

Premijer Krima Sergej Aksjonov rekao je danas da ukrajinskim zvaničnicima, koje je vlada poslala na Krim, neće biti dozvoljen ulazak na poluostrvo.

"Oni nisu poželjni na Krimu. Niko ih neće pustiti na Krim, biće vraćeni odakle su došli", rekao je Aksjonov.

Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk naložio je vršiocu dužnosti ministra odbrane Ihoru Tenjuku i zameniku premijera Vitaliju Jaremi da posete Krim i "reše situaciju" u regionu koji sada kontrolišu ruske snage.

Ostap Semerak, ukrajinski ministar bez portfelja, rekao je da su oni poslati "da spreče da sukob ne preraste u oružani”.

(VIDEO: Ukrajina pojačava snage na istočnoj granici)

Nemački ministar spoljnih poslova Frank Volter Štanmajer poručio je u telefonskom razgovoru šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu da se u naredna 24 časa mora mora postići dogovor o mandatu posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini.

Štajnmajer je dodao da su prevaziđene razlike o broju posmatrača, ali nije postignut dogovor o regionima koje bi predstavnici OEBS-a posetili.

Brisel je demantovao da je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej planirao pa potom otkazao današnju posetu Moskvi, kako tvrde ruski zvaničnici. Naime, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je jutros ocenilo da otkazivanje Rompejeve posete znači da Evrope odbija "da čuje istinu".

Visoki zvaničnik EU rekao je za Rojters da je u telefonskom razgovoru Rompeja i Putina početkom ovog meseca pominjana mogućnost njihovog susreta u Moskvi, ali da poseta nije potvrđena. “Ne isključujem mogućnost da ćemo imati kontakte narednih dana – direktno ili telefonom. Potrebno je da komuniciramo da Rusijom jer do rešenja mora da se dođe pregovorima”, kazao je zvaničnik EU.

Rusija je optužila zapadne zemlje da su prekršile bezbednosni sporazum iz 1994. godine o poštovanju ukrajinskog suvereniteta i političke nezavisnosti.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da su SAD i EU "omogućili državni udar" kojim je prošlog meseca svrgnut ukrajinski predsjednik Viktor Janukovič.

U saopštenju se navodi da su potezi SAD i EU protivni garancijama koje su SAD, Velika Britanija i Rusija dali u zamenu za obavezu Ukrajine da odustane od nuklearnog arsenala posle raspada Sovjetskog Saveza.

Ruska vojska pokrenula je danas veliku vazduhoplovnu vežbu u zapadnim regionima, prenio je Interfaks pozivajući se na ruske vojne zvaničnike.

U manevrima u oblastima koje se ne graniče sa Ukrajinom učestvuju borbeni avioni i bombarderi, navodi se u izveštaju.

Američka mornarica ranije je saopštila da je njen brod "Trakston" počeo manevre u Crnom moru u okviru zajedničke vežbe sa mornaricama Rumunije i Bugarske.

Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je instrukciju Ministarstvu rada i socijalne zaštite da poveća penzije stanovnicima Krima na ruski nivo.

"Za sve građane Rusije treba da važe isti uslovi", izjavio je Putin.

Trenutno su penzije na Krimu dvostruko manje u odnosu na ruski prosek. Na Krimu i u Sevastopolju penzije prima 677.000 ljudi.

Ustavni sud Rusije doneo je odluku da je aneksija Krima legalna. Predsednik suda Valerij Zorkin.

“Ustavni sud je utvrdio da je ugovor o pripajanju ukrajinskog autonomnog regiona Krima i grada Sevastopolj Rusiij u skladu sa Ustavom Ruske Federacije. Predsednik Putin je zatražio mišljenje Suda. Imajući vidu ovakav razvoj događaja, mi nismo mogli da čekamo unedogled sa donošenjem odluke”.

U Kremlju je u utorak potpisan sporazum o pripajanju Krima i grada Sevastopolja Ruskoj Federaciji, posle referenduma u nedelju na kojem su se građani poluostrva izjasnili za pripajanje Rusiji.

Ukrajina i Zapad smatraju glasanje nelegalnim. SAD i Evropska unija su u ponedeljak uvele sankcije pojedinim zvaničnicima Rusije i Krima koje obuhvataju zabranu izdavanja viza i zamrzavanje njihove imovine u SAD i zemljama Evropske unije.
Sankcijama zapadnih zemalja pridružila se u sredu i Australija.
Ministarka spoljnih poslova Džuli Bišop.

"Rusija je svojim potezima nedvosmisleno prekršila međunarodno pravo koje zabranjuje upotrecu sile i štiti teritorijalni integritet država. Međunarodno pravo ne dozvoljava da jedna država otima teritoriju druge na osnovu referenduma koji se ne može smatrati slobodnim i pravičnim”.

Proširenje sankcija protiv Rusije zbog Krima samo će pogoršati situaciju, upozorio je u sredu šef ruskog naftnog giganta "Rosnjefta" Igor Sečin.

"To neće pomoći da se reši problem i potpuno je neproduktivno", rekao je Sečin na panel diskusiji u Tokiju, u okviru foruma posvećenog investicijama u trgovinskim odnosima Japana i Rusije.

Istovremeno, "Rosnjeft" je saopštio da ne planira da prekine poslovanje u Ukrajini.

Kompanija navodi da je u rafineriji "Lisičansk" trenutno u toku redovna kontrola i održavanje sistema i biće ponovo aktivirana kada se ispita ekonomska isplativost.
  • 16x9 Image

    Dragan Štavljanin

    Dragan Štavljanin radi za RSE od 1994. Magistrirao je na problemu balkanizacije (Prag/London), doktorirao na fenomenu “informacione mećave“ – višak informacija/manjak smisla (Beograd). Autor je knjiga „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ i „’Balkanizacija’ Interneta i smrt novinara“.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG