Dostupni linkovi

Vlada Kosova ćuti na zahtev Hoveniera oko Zajednice opština sa srpskom većinom


Zastava Kosova u blizini zgrade Vlade Kosova, ilustrativna fotografija
Zastava Kosova u blizini zgrade Vlade Kosova, ilustrativna fotografija

Ustavni sud Kosova ne može da razmatra nacrt statuta za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom dok ga Vlada Kosova ne usvoji, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) profesor Ustavnog prava i bivši sudija Ustavnog suda Kosova, Kadri Krueziu (Kryeziu).

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je pre oko četiri meseca u načelu prihvatio statut za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom kojeg je izradila Evropska unija. Isti treba da razmotri Ustavni sud Kosova kako bi se potvrdila ustavnost, međutim, Vlada ga još uvek nije prosledila toj instituciji na razmatranje.

Ocena Ustavnog suda bi trebala da bude prvi korak ka eventualnom usaglašavanju ovog statuta, konačnom prihvatanju i uspostavljanju Zajednice, koja bi Srbima na Kosovu trebala da obezbedi veća prava u odlučivanju i upravljanju.

Ambasador SAD na Kosovu, Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier), je 29. februara još jednom pozvao Vladu da prosledi statut Ustavnom sudu na razmatranje, kako bi se naravio prvi korak ka uspostavljanju Zajednice.

RSE se obratio Vladi Kosova sa upitom zašto nacrt statuta nije prosleđen, te kada će to učiniti. Međutim, odgovor nije stigao do objave ovog teksta.

U međuvremenu je predsednik Skupštine Kosova Gljauk (Gluak) Konjufca 1. marta rekao da EU nije nadležna da predloži Kosovu nacrt statuta za formiranje Zajednice, ali da razume zahtev američkog ambasadora da se on prosledi Ustavnom sudu.

"Možda je gospodin Hovenier hteo da Kosovo predloži nacrt Zajednice. To je druga tema. Nisam to razumeo kao vi", rekao je Konjufca nakon sastanka Predsedništva Skupštine Kosova.

Profesor Krueziu kaže da dinamika ovog procesa zapravo zavisi od Vlade i premijera Kurtija.

S druge strane, politikolog Ognjen Gogić, smatra da je tekst nacrta statuta najpre morao biti precizno usaglašen u okviru dijaloga Kosova i Srbije. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je ranije takođe u načelu prihvatio statut EU za formiranje Zajednice.

Šta je o statutu govorio Kurti?

Desetak dana nakon što su u oktobru prošle godine međunarodni izaslanici predali stranama nacrt statuta, premijer Kosova Aljbin Kurti je ocenio da je taj dokument pažljivo napisan u skladu sa slovom i duhom Ustava Kosova, te napomenuo da je predviđeno da taj dokument razmotri i Ustavni sud.

Međutim, već krajem decembra 2023. Kurti je rekao da bi Kosovo trebalo da bude autor statuta i predložio da ga napiše on u saradnji sa svojim ministrom za zajednice i povratak Nenadom Rašićem i lokalne samouprave Eljbertom Krasnićijem (Elbert Krasniqi). Ovakava izjava je bila reakcija na poruku specijalnog izaslanika EU za dijalog, Miroslava Lajčaka, da je pitanje statuta unutrašnje pitanje Kosova.

Inače, statut koji je predat Kosovu i Srbiji izradila je EU nakon što su strane prethodno prihvatile sporazum o normalizaciji, koji je takođe predložila EU kao posrednik u dijalogu.

Potom je sredinom januara ove godine rekao da Zajednica opština sa srpskom većinom "nije glavni prioritet" za normalizaciju odnosa sa Srbijom, te rekao da se pitanje statuta ne treba izdvajati iz sporazuma.

Hovenijer očekuje prvi korak

Američki ambasador Džefri Hovenier je u razgovoru sa novinarima na Kosovu među kojima je bila i ekipa RSE, rekao da očekuje da Vlada Kosova pokrene proces formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Prvi korak je da se statut, koji već imamo, prosledi Ustavnom sudu na razmatranje i potvrđivanje", rekao je on i izrazio nadu da će se tako nešto desiti što pre.

"Dobiće se odgovor da li je (statut) ustavan ili ne, da li ima izvršna ovlašćenja ili ne, a mi mislimo da tu ocenu može dati samo (Ustavni) sud. To bi stvorilo i drugačiju dinamiku, te posvećenost Kosova da ispuni svoje obaveze", dodao ja američki ambasador.

Hovenijer je ovu poruku uputio Vladi Kosova u trenutku kada odnosi Prištine i Vašingtona nisu najbolji, jer Kurti odbija da se odloži primena uredbe Centralne banke Kosova kojom se ukida dinar. SAD, ali i druge zapadne zemlje, su izrazile zabrinutost da takva odluka može negativno da utiče na srpsku zajednicu jer imaju razna primanja iz budžeta Srbije u dinarima.

Krueziu: Prvo dekret, pa onda ocena Ustavnog suda

Profesor Ustavnog prava, Kadri Krueziu, u izjavi za RSE kaže da dinamika oko ocene statuta zavisi isključivo od Vlade Kosova, ali da je formiranje Zajednice njena "nacionalna i međunarodna obaveza".

"Kad kažem nacionalna obaveza, to je zato što što je taj sporazum prošao i u Skupštini i zapravo je zakon. Svi zakoni koji su usvojeni u Skupštini, vlada mora da ih sprovede kako bi ovo bila jedna pravna država", navodi on.

Precizira i da Ustavni sud Kosova ne može da razmatra neki dokument koji nije akt ili odluka.

"Nacrt statuta treba da prođe kroz Vladu, da postane odluka, a onda se ista dekretuje od strane premijera. Potom kao validan dokument se predaje Ustavnom sudu. Ustavni sud nema ovlašćenje i pravo da odlučuje ukoliko im se ne obrate zahtevom", objašnjava Krueziu, bivši sudija Ustavnog suda.

Potvrđuje da je imao uvid u statut, te da je primetio neke "problematične" odredbe, kao što je pominjanje Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244, ali da ipak Ustavni sud treba to da proceni i da eventualne preporuke za usaglašavanje.

Ustavni sud je 2015. godine već dao svoje mišljenje o Sporazumu o principima na osnovu kojih bi Zajednica trebala da bude formirana. Tada ovaj Sporazum nije odbačen, već je navedeno da bi ta neslaganja mogla da se usaglase statutom za formiranje Zajednice ili uredbom Vlade Kosova.

Gogić: Zajednica je obesmišljena

Politikolog Ognjen Gogić izrazava bojazan da ukoliko Ustavni sud izađe sa novim preporukama, iste može potom Srbija da odbije.

"Sve strane preskaču predviđenu proceduru. Tako se svakome omogućava da relativizuje i pronađe pravne nedostatke. Do te mere je to obesmišljen postupak da se (relativizacija) svakome omogućava", smatra Gogić.

On dodaje da Vlada Kosova nema ni volju da krene u postupak formiranja Zajednice te da će se "statut držati u fioci koliko god je to moguće".

Gogić napominje i da Zajednica ne može da se formira bez saglasnosti Vlade Kosova jer postoje određene nadležnosti koje bi trebala na nju da prebaci.

Šta predviđa statut Zajednice?

Nacrt statuta za formiranje Zajednice su izradili evropski zvaničnici i predviđa da Srbi na Kosovu dobiju određeni nivo samomenadžiranja, kako je to usaglašeno i Sporazumom o normalizaciji odnosa.

U tom dokumentu piše da Zajednica neće imati izvršna ovlašćenja, da neće ugroziti nezavisnost i integritet Kosova.

Međutim, dokument se poziva, pored ostalog, i na Rezoluciju Saveta bezbednosti UN-a 1244.

Takođe, nacrt statuta predviđa mogućnost finansijske podrške Zajednici od strane Srbije, te "efikasan direktan kanal komunikacije zajednice kosovskih Srba sa Vladom Kosova preko Ministarstva administracije lokalne samouprave".

Deo statuta koji se odnosi na nadležnosti Zajednice opština sa srpskom većinom, precizira da ovo telo ima pravo da donosi odluke, propise, uputstva i deklaracije. Takođe, imaće punu nadležnost na lokalnom nivou u oblasti ekonomskog razvoja, prostornog planiranja, zdravlja, obrazovanja, te zaštite kulturnog i religijskog identiteta.

Kada je reč o finansiranju, predviđeno je da Zajednica ima svoj budžet sa kojim će raspolagati "odgovorno i transparentno". Precizira se i da Zajednica mora da ima račun u nekoj banci licenciranoj od strane Centralne banke Kosova.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG