Pacijenti i porodice obolelih od hronične mijeolidne leukemije – raka krvi, već skoro godinu dana strahuju kako za svoj, tako i za oporavak svojih bližnjih, zbog promene terapije lečenja ove teške bolesti koju je odobrila država. Država međutim nema sluha za to jer ih, iako se terapija skupljim lekom “Glivek” pokazala uspešnom u lečenju, nadležni i proizvođač jeftinijeg “Anzovipa” uveravaju da je taj medikament podjednako bezbedan i efikasan.
Svakodnevnoj teskobi i strepnjama onih koji se leče od teške bolesti raka krvi, promena terapije donela je i dodatnu brigu o kvalitetu lekova kojima se leče. U tu situaciju su došli pošto je Fond za zdravstveno osiguranje odobrio da se lek koji košta oko 2000 evra zameni drugim čija je cena oko 500. Međutim, oni kojima je lek najpotrebniji, pacijenti i njihovi najbliži tvrde da je “Anzovip” koji je sada na listi umesto “Gliveka”, čiji je učinak u lečenju bio više nego očigledan, neispitan, a poreklo i efekti duže upotrebe nepoznati. Do toga je, kako sumnjaju, došlo zbog velike razlike u ceni ta dva medikamenta.
Dejana Šestića, roditelja jednog od obolele dece koje je dobro reagovalo na originalni lek ovakva odluka ostavila je bez reči, pošto za zamenu do tog trenutka, kako tvrdi, niko nije ni čuo.
“Ne po izboru lekara, ne po izboru stručnjaka, nego po izboru javne nabavke Fonda za zdravstveno i socijalno osiguranje da piju nešto I da gledaju što se kaže u Boga da li će i kako da se pokaže u organizmu. Tako da mi ovde vršimo jedno fenomenalno ispitivanje na obolelima. Ja nisam bio u mogućnosti da donesem odluku da svom detetu dam taj lek. Zamolio sam ministarstvo, Fond, lekare i proizvođače lekova da oni dođu i da mom detetu daju taj novi lek. Da kažu to što pričaju da je identičan i da daje iste rezultate. Rekli su mi da je nemoguće”, priča Šestić.
Promena višegodišnje terapije, pogotovo u slučaju dece retka je praksa u gotovo svim državama sveta. Međutim, u ovom slučaju u Fondu za zdravstveno osiguranje objašnjavaju da su to učinili na osnovu nalaza Agencije za lekove koja je utvrdila da je lek ““Anzovip” ispravan, ali i obaveze da poštuju zakon, kaže portparolka Fonda Sanja Mirosavljević.
“Fond je inače po zakonu bio dužan i u obavezi je da na tenderu prođu lekovi koji su jeftiniji. To je normalno i logično. Znači, ako imate dva ponuđača sa dva identična leka, mi smo bili u obavezi da sprovedemo javnu nabavku onog leka koji je u tom trenutku bio jeftiniji”, navodi Mirosavljević.
Nezavisno testiranje u Francuskoj
Proizvođač “Anzovipa” Aktavis tvrdi da je lek u svemu jednak medikamentu koji su godinama primali pacijenti u Srbiji, što je kako navode, potvrđeno studijom koja je sprovedena u Nemačkoj. Jedina velika razlika je, kako ističu u ceni, iako je uprkos tome Aktavisov lek podjednako pouzdan, bezbedan i efikasan. Do takvih nalaza je došla i Agencija za lekove zbog čega je iregistoravala „Anzovip“, objašnjava njen portparol Aleksandar Tucović.
„Unapred se sumnja za neki lek, a ponavljam da je 50 odsto lekova u Srbiji upravo generičko. Dakle, mi hoćemo da odgovorimo, ali na osnovu čega se došlo meritornog, relevantnog da se te porodice plaše da nešto može da se dogodi njihovim najbližima?“
Uveravanja o istovetnosti lekova, jedna je od retkih informacija koju su o “Anzovipu” dobili u Udruženju za pomoć u lečenju obolelih od hronične mijeloidne leukemije. Ostali odgovori su im u Agenciji za lekove uskraćeni, kao tvrde, s obrazloženjem da je reč o poslovnoj tajni. To ih, objašnjava njihov predstavnik Miša Čugurović navodi na mišljenje da se “Anzovip” proizvodi na sumnjivim tržištima poput Indije i samo pakuje Srbiji.
“Za generičke lekove ne postoji zabrana da se dostavi podatak gde se lek proizvodi mora da bude javna stvar. Zašto mi spekulišem? Zato što neće niko da nam dostavi gde se taj lek tačno i u kom pogonu proizvodi. Mi u svom pismu Fondu za zdravstveno osiguranje kada je lek registrovan napisali smo da nismo protiv generičkih lekova, pošto su tvrdili da su uštede ogromne a mi za razbacivanje novca. Nismo mi za razbacivanje sredstava države Srbije koja je siromašna. Mi smo za to da se ljudi leče lekovima koji su provereni”, ističe Čugurović.
Da li je to tako, trebalo bi da bude utvrđeno na nezavisnom testiranju u Francuskoj, gde bi lek trebalo da bude poslat, što je bio zahtev Udruženja za pomoć obolelima. Iako je inicijativa predočena i nadležnima, to se za sada još nije dogodilo.
Svakodnevnoj teskobi i strepnjama onih koji se leče od teške bolesti raka krvi, promena terapije donela je i dodatnu brigu o kvalitetu lekova kojima se leče. U tu situaciju su došli pošto je Fond za zdravstveno osiguranje odobrio da se lek koji košta oko 2000 evra zameni drugim čija je cena oko 500. Međutim, oni kojima je lek najpotrebniji, pacijenti i njihovi najbliži tvrde da je “Anzovip” koji je sada na listi umesto “Gliveka”, čiji je učinak u lečenju bio više nego očigledan, neispitan, a poreklo i efekti duže upotrebe nepoznati. Do toga je, kako sumnjaju, došlo zbog velike razlike u ceni ta dva medikamenta.
Dejana Šestića, roditelja jednog od obolele dece koje je dobro reagovalo na originalni lek ovakva odluka ostavila je bez reči, pošto za zamenu do tog trenutka, kako tvrdi, niko nije ni čuo.
“Ne po izboru lekara, ne po izboru stručnjaka, nego po izboru javne nabavke Fonda za zdravstveno i socijalno osiguranje da piju nešto I da gledaju što se kaže u Boga da li će i kako da se pokaže u organizmu. Tako da mi ovde vršimo jedno fenomenalno ispitivanje na obolelima. Ja nisam bio u mogućnosti da donesem odluku da svom detetu dam taj lek. Zamolio sam ministarstvo, Fond, lekare i proizvođače lekova da oni dođu i da mom detetu daju taj novi lek. Da kažu to što pričaju da je identičan i da daje iste rezultate. Rekli su mi da je nemoguće”, priča Šestić.
Promena višegodišnje terapije, pogotovo u slučaju dece retka je praksa u gotovo svim državama sveta. Međutim, u ovom slučaju u Fondu za zdravstveno osiguranje objašnjavaju da su to učinili na osnovu nalaza Agencije za lekove koja je utvrdila da je lek ““Anzovip” ispravan, ali i obaveze da poštuju zakon, kaže portparolka Fonda Sanja Mirosavljević.
“Fond je inače po zakonu bio dužan i u obavezi je da na tenderu prođu lekovi koji su jeftiniji. To je normalno i logično. Znači, ako imate dva ponuđača sa dva identična leka, mi smo bili u obavezi da sprovedemo javnu nabavku onog leka koji je u tom trenutku bio jeftiniji”, navodi Mirosavljević.
Nezavisno testiranje u Francuskoj
Proizvođač “Anzovipa” Aktavis tvrdi da je lek u svemu jednak medikamentu koji su godinama primali pacijenti u Srbiji, što je kako navode, potvrđeno studijom koja je sprovedena u Nemačkoj. Jedina velika razlika je, kako ističu u ceni, iako je uprkos tome Aktavisov lek podjednako pouzdan, bezbedan i efikasan. Do takvih nalaza je došla i Agencija za lekove zbog čega je iregistoravala „Anzovip“, objašnjava njen portparol Aleksandar Tucović.
„Unapred se sumnja za neki lek, a ponavljam da je 50 odsto lekova u Srbiji upravo generičko. Dakle, mi hoćemo da odgovorimo, ali na osnovu čega se došlo meritornog, relevantnog da se te porodice plaše da nešto može da se dogodi njihovim najbližima?“
Uveravanja o istovetnosti lekova, jedna je od retkih informacija koju su o “Anzovipu” dobili u Udruženju za pomoć u lečenju obolelih od hronične mijeloidne leukemije. Ostali odgovori su im u Agenciji za lekove uskraćeni, kao tvrde, s obrazloženjem da je reč o poslovnoj tajni. To ih, objašnjava njihov predstavnik Miša Čugurović navodi na mišljenje da se “Anzovip” proizvodi na sumnjivim tržištima poput Indije i samo pakuje Srbiji.
“Za generičke lekove ne postoji zabrana da se dostavi podatak gde se lek proizvodi mora da bude javna stvar. Zašto mi spekulišem? Zato što neće niko da nam dostavi gde se taj lek tačno i u kom pogonu proizvodi. Mi u svom pismu Fondu za zdravstveno osiguranje kada je lek registrovan napisali smo da nismo protiv generičkih lekova, pošto su tvrdili da su uštede ogromne a mi za razbacivanje novca. Nismo mi za razbacivanje sredstava države Srbije koja je siromašna. Mi smo za to da se ljudi leče lekovima koji su provereni”, ističe Čugurović.
Da li je to tako, trebalo bi da bude utvrđeno na nezavisnom testiranju u Francuskoj, gde bi lek trebalo da bude poslat, što je bio zahtev Udruženja za pomoć obolelima. Iako je inicijativa predočena i nadležnima, to se za sada još nije dogodilo.
