Poseta premijera Srbije Rusiji trajaće čak tri dana. Sa delegacijom od više od 100 privrednika prisustvovaće otvaranju srpsko-ruskog poslovnog foruma i Moskovskom međunarodnom forumu inovativnog razvoja. Kako je najavljeno, u centru razgovora biće privredna saradnja, a Vučić je kao jednu od tema najavio i nabavku ruskog naoružanja.
Evropska unija još od početka ukrajinskog konflikta ukazuje na to da bi Srbija trebalo da uskladi spoljnu politiku prema Rusiji u skladu sa kursom EU prema Moskvi.
S obzirom na to da će Srbija skorim otvaranjem prvih poglavlja u pregovorima sa EU zakoračiti na nov deo trase u evrointegracijama, postavlja se pitanje da li sve realniji postaje zahtev Brisela da Poglavlje 31 bude brže otvoreno i da uslov za otvaranje tog poglavlja bude pridruživanje Srbije sankcijama EU prema Rusiji.
Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra da u Briselu još nema naznaka da će na Srbiju da se sruči pojačan pritisak u vezi sa Rusijom.
„Iz Evropske unije stizala su do sada stroga upozoranja u vezi sa potrebom da Srbija kao zemlja koja bi želela da bude deo Evropske unije poštuje i njena pravila igre kada je reč o spoljnoj i odbrambenoj politici, ali u tom pogledu pokazalo se da Evropska unija pokazuje i dovoljno fleksibilnosti. Mislim da zbog toga nema naznaka da bi odnos prema Rusiji mogao da bude uslov svih uslova za napredak u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom; tim pre što ni na toj strani ne postoji neki konzistentan stav čak ni o nekim osetljivim pitanjima odbrambene saradnje sa Rusijom. Treba imati u vidu, recimo, da kad je Evropske unija uvela sankcije na isporuke naoružanja, vojne opreme i, generalno, vojno-tehničku saradnju sa Rusijom posle početka konflikta u Ukrajini, u tim odredbama podrazumeva se da svaka članica Unije može da uradi sve što je svrsishodno u saradnji sa Rusijom za održavanje svojih operativnih sposobnosti. Dakle, uvek postoji taj dvostruki stav i misim da bi slučaj Srbija mogao da prevaziđe tu krizu ako bi zbog situacije u Siriji u narednim nedeljama došlo do promene na relaciji vodećih sila Evropske unije i Rusije“, ocenjuje Radić.
Bodo Weber, nemački ekspert za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina, za RSE kaže da se EU zalaže za to da Srbija postepeno usaglašava svoj spoljnopolitički kurs sa smernicama Unije, ali da u ovom trenutku ima mnogo nepoznanica u pogledu toga kako će se razvijati situacija u Ukrajini. Veber takođe kaže da neka druga poglavlja sada imaju prednost nad poglavljem 31.
“Predstavnici Evropske unije učestalo su naglašavali da očekuju postepeno usklađivanje spoljne politike Srbije sa kursom Unije, s tim što verovatno ni u Briselu niko još uvek ne zna precizno kakav bi plan proizilazio iz toga, šta tačno znači ‘postepeno’ i kada bi to podrazumevalo uvođenje sankcija Rusiji. S druge strane, niko ne može predvideti razvoj situacije u Ukrajini, zbog čega se postavlja pitanje da li će uopšte i doći do takve situacije ili će se pak postići nekakav sporazum oko Ukrajine, smirivanje tamošnjeg rata, što bi vodilo ukidanju sankcija Rusiji u nekom trenutku. To je otprilike stanje stvari danas. Na drugoj strani, poglavlje 31 sigurno neće doći odmah na red, pogotovo što se sada u vezi sa izbegličkom krizom nameće otvaranje nekih drugih poglavlja – poglavlja 23 i još više poglavlja 24. U tom smislu ja ne očekujem da će se u dogledno vreme otvoriti poglavlje 31 o spoljnoj politici”, kaže Bodo Weber.
U pogledu donacija ruskog naoružanja premijer Aleksandar Vučić je rekao da se razmišlja o nabavci borbenih helikoptera zbog onih koji bi mogli da pomisle “da je Srbija lak plen”. Dodao je da Srbija prati šta rade zemlje u okruženju i da ne sme da dopusti “ni na koji način narušavanje odnosa snaga u regionu, što bi bilo moguće da stojimo i ne radimo ništa”.
Ono što koristi Vojska Srbije zastarelo je, jedva se održava, na isteku je rokova trajanja, a potrebno je novo naoružanje. Činjenica je da Srbija nema pare da ga kupi, a dobar sticaj okolnosti je da jedan broj jedinica ruske vojske prelazi sa starih na nove sisteme, zbog čega će se pojaviti višak naoružanja koji bi umesto na otpadu završio kao donacija Srbiji, kaže Aleksandar Radić. On ističe da je u odbrambenom domenu za Evropsku uniju svako pitanje saradnje Srbije i Rusije posebno osetljivo:
“Evropska unija sada, s obzirom da je većina njenih članica u NATO savezu, koji rusku vojsku na svojim vežbama tretira kao potencijalno protivničku stranu, otvoreno postavlja pitanje kakva je to pozicija Srbije koja, s jedne strane, sprovodi borbenu obuku sa ruskim snagama, a, s druge strane, vrlo dinamično sarađuje sa NATO. Do sada su signali bili jasni – uz kritike postupaka Srbije nije bilo nekih signala da bi se moglo preduzeti i kažnjavanje. Očigledno je da unutar NATO, odnosno, unutar Evropske unije, preovladava stav da srpski potezi u saradnji sa Rusijom nisu kontradiktorni ambiciji Srbije da bude što bliža Zapadu”, ocenjuje Radić.
