Predsednik Srbije Aleksandar Vučić negirao je da su kosovski autobusi zadržavani na granicama Srbije sa Hrvatskom i Mađarskom 17. aprila.
"Niko nije zadržavao nikoga", rekao je Vučić 19. aprila za televiziju Pink.
On je naveo da su "bila privedena dvojica, trojica Albanaca i jedan Srbin, pripadnik Kosovske policije".
"Jedan od njih je osumnjičen za zločine učinjene prema Srbima. Za ovog Srbina znam nešto, bolje da ništa ne govorim, ali su pušteni u roku 24 sata, nije bilo dokaza", rekao je Vučić.
Zamenik direktora Policije Kosova Dejan Janković i četvorica policajskih službenika privedena su 17. aprila na graničnim prelazima sa Srbijom.
Policija Srbije saopštila je da su privedeni zbog "bezbednosnih provera".
Dan kasnije su, kako su saopštile vlasti na Kosovu, pušteni na slobodu.
Jankoviću je bilo određeno zadržavanje do 48 sati, a kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja je rekao da je Janković bio u pritvoru pod "optužbama za rušenje ustavnog poretka Srbije".
Srbija je 17. aprila, prema podacima kosovskih vlasti, na više od 20 sati zadržala preko 1.400 građana Kosova na graničnim prelazima sa Hrvatskom i Mađarskom.
Vlada Kosova je ove postupke opisala kao osvetu Srbije podršci koju je dala Parlamentarna skupština Saveta Evrope za članstvo Kosova u ovoj organizaciji.
Srbija je demantovala te navode, rekavši da su kašnjenja uzrokovana dodatnim bezbednosnim merama na granici i da kretanje građana Kosova "nije ograničeno".
Tri dana pre privođenja kosovskih policajaca, predsednik Srbije je najavio da će svi koji krše ustavni poredak države biti "gonjeni, uhapšeni i procesuirani".
Na privođenja je reagovala Evropska unija i američki Stejt department, koji je pozvao Srbiju da se uzdrži od jednostranih i nekoordinisanih akcija, te da u potpunosti poštuje sporazume postignute u okviru dijaloga Kosova i Srbije.
'Otpor rezoluciji o Srebrenici sve veći'
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da "otpor donošenju rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN postaje sve veći" i da rezultat glasanja "neće biti onakav kakav su sponzori rezolucije očekivali".
"Oni su računali da će imati najmanje 70 do 90 glasova 'za', da će 60 do 70 biti 'uzdržano' i da Srbija može da dobije 20 do maksimalno 30 glasova. Ja vam sad kažem, neće biti takav rezultat", rekao je Vučić za Pink.
On je naveo da će 20. aprila u Beogradu imati "važan i težak" razgovor sa pomoćnikom američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja Džejmsom O'Brajenom (James O'Brien), a da posle podne leti za Njujork, gde će se sastati sa predstavnicima više od 120 zemalja.
Inicijatori rezolucije o Srebrenici su Nemačka i Ruanda. Naknadno su se, kao sponzori UN-ove rezolucije, uključile Sjedinjene Američke Države, Francuska i druge zemlje.
O konačnoj rezoluciji, na kojoj se još radi, zemlje članice UN-a mogle bi da se izjašnjavaju početkom maja.
Zvaničnici u Beogradu, koji negiraju da je u Bosni i Hercegovini jula 1995. godine počinjen genocid, tvrde da je Rezolucija usmerena protiv srpskog naroda koji će biti označen kao genocidan.
Ni srpski narod, ni kolektivna odgovornost se ne spominju u Nacrtu rezolucije kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid nad više od 8.000 bošnjačkih civila.
U dokumentu, u koji je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, traži se, između ostalog, da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici, kao i radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici.
U rezoluciji se naglašava važnost dovršetka procesa traženja i identifikacije preostalih žrtava genocida i omogućavanje njihovog dostojanstvenog ukopa.
Poziva se i na nastavak procesuiranja počinilaca genocida.
