Dostupni linkovi

logo-print

Vojna zavisnost Srbije od Rusije


Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Srbije Tomislav Nikolić na vojnoj paradi u Beogradu, oktobar 2014.

Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Srbije Tomislav Nikolić na vojnoj paradi u Beogradu, oktobar 2014.

Ako Hrvatska dobija naoružanje od Amerike a Srbija kupuje od Rusije, da li je to znak da se hladnoratovska atmosfera doselila na Balkan i da se Srbija, okružena NATO članicama, okreće vojnom savezniku Rusiji? Odgovor na to pitanje naših sagovornika je negativan, ne kažu baš podsmešljivo da se balkanske zemlje „igraju kauboja i Indijanaca“, ali veliku medijsku prašinu povodom nameravane, odnosno dogovorene kupovine oružja Beograda od Moskve, spuštaju na zemlju.

Vojske balkanskih zemalja su do te mere male i nesnadbevene, da kupovine lansirne reketne preme i, nekoliko aviona i helikoptera ni za koga ne predstavlja opasnost. Usput, ni Hrvatska ni Srbija nemaju ni blizu dozvoljen stepen naoružanja propisan Dejtonskim sporazumom. Neke procene kažu da bi mogle bi imati gotovo duplo više oružja, ali za to nemaju novaca.

Još se ne znaju detalji dogovorene kupovine ruskog naoružanja, ipak Marko Milošević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku kaže:

“Mi govorimo o pet-šest haubica, dva-tri raketna lansera, četiri helikoptera koje će Srbija da kupi što na Istoku, što na Zapadu, i o par aviona. Dakle, to su smešne cifre koje neće da naruše odnose u regionu ali će doprineti boljoj zaštiti svih u regionu.“

Pritom skreće pažnju Milošević da Srbija ne kupuje naoružanje samo od Rusa.

„Kupuju se dva helikoptera iz Rusije i dva iz Nemačke. To savršeno potvrđuje vojnu neutralnost Srbije", napominje Marko Milošević.

Raspredaju se priče o naoružavanju Srbije ruskim oružjem, a pritom se još zapravo ne zna o sklopljenim poslovima, kaže profesor FPN Jovan Teokarević:

„Naime, još uvek se ne zna ništa pouzdano o tome koliko će se i čega na kraju stvarno kupiti, a koliko je samo propaganda i mašta u šta spadaju i spekulacije u ruskim medjima da Srbija planira da kupi oružje u vrednosti od više od četiri miljardi dolara", konstatuje Teokarević.

Sa vojne parade u Beogradu, oktobar 2014., foto: Vesna Anđić

Sa vojne parade u Beogradu, oktobar 2014., foto: Vesna Anđić

Milošević još iznosi podatke o poreklu naoružanja zemalja balkanskog regiona i na pitanje da li se Srbija okreće Rusiji dok sve druge zemlje u okruženju Zapadu, naš sagovornik odgovara:

„Ne. To su dnevno političke floskule bez dubljeg uvida u realnost. Veći deo zemalja u okruženju, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Albanija kao članice NATO-a, odnosno BiH i CG kao želeće zemlje za NATO, u svom inventaru imaju uglavnom istočnu tehniku.“

Bonsai armije

Za razliku od medija koji su prepuni priča o navodnoj trci u naoružavanju na Balkanu kao refleksiji najnovijih geopolitičkih zaštravanja, na Zapadu, čini se, takvu opasnost ne uočavaju. Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi je rekao, na upit ovdašnjih medija da prokomentariše narudžbine u Rusiji, da se ne događa ništa vanredno, da Srbija ima pravo da kupuje oružje od koga hoće.

Profesor FPN Jovan Teokarević kaže takođe da je region Balkana daleko od najnovijih mesta sukoba velikih, Ukrajine i Sirije, ali ipak podseća na svojevremenu prognozu iz vrha američke politike:

Sa vojne parade u Beogradu, oktobar 2014.

Sa vojne parade u Beogradu, oktobar 2014.

„Čini mi se da se ostvaruje prognoza američkog državnog skretara Džona Kerije od pre nekoliko meseci da je Balkan, a pogotovo zemlje kao što su Srbija, BiH, ili Makednija, na liniji vatre između dva suprotsavljena bloka, NATO-a i Rusije.“

Podsećamo, celu priču o odnosu snaga u regionu, lanisrao je premijer Srbije Aleksandar Vučić. Iako stručnjaci naglašavaju da su neke od kupovina, na primer ruskih migova, dogovoreni još pre dve godine, ipak premijer Vučić je vojne naruždbine u Rusiji smestio u regionalni kontekst, u vezu sa naoružavanjem susedne Hrvatske, koja je od Amerike dobila neke vojne besplatne vojne pošiljke.

„Interesantno je da svi govore o Srbiji, a svi ćute kao da se ništa nije dešavalo u okruženju, kao da neko ima pravo i normalno je da kupuje i pancer haubice, normalno je i da dobija na poklon lansirne lampe i balističke rakete i valjda treba da svi kažemo: da, dobro je, budite što jači a mi želimo d abudemo što slabiji. Tu vrstu priče nećete da čujete od nas", poručio je premijer.

Koji dan ranije, premijer Vučić je bio još direktniji:

"Ako pitaju šta će nam to, neka postave pitanje šta će to nekima u okruženju, kada su svuda okruženi NATO zemljama, a samo jedna nije, a to je Srbija. Sutra ćete me pitati šta si napravio da zaštitiš svoju zemlju. Nećemo nabavljati oružje koje je, nazovimo ga takvim, ofanzivno, ali moramo zaštititi svoj teritorij", rekao je Vučić.

Naš sagovornik iz Beogradskog centra za bezbednost Marko Milošević komentariše tezu da je Srbiji potrebno veće naoružanje jer je okružena zemljama članicama Natoa:

„Naravno da je bilo kakva priča o nekom ratu sa Natom totalno imaginarna“, kaže Milošević.

Ipak, niko ne spori potrebu Srbije da ima adekvatno odbrambeno naoružanje, ali uz dodatni komentar oba naša sagovornika da baš taj premijerov argument potvrđuje koliko je vojna neutralnost skupa. Tema koja još nije otvorena u javnosti Srbije. Sve u svemu, polemika koja se otvorila oko srpske i hrvatske kupovine naoružanja, kaže Teokarević, kao i obično „...služi za unutrašnjepolitičke potrebe neprekidnog bildovanja patriotizma vlada i jedne i druge države.“

Zemlje regiona nemaju novaca za ozbiljno naoružavanje, čak i da to hoće, njihove vojske su, kako kaže Marko Milošević, takozvane „bonsai armije“.

„Srbija ima 30.000-35.000 vojnika otprilike, Hrvatska do 10.000, BiH značajno manje a ostali po par hiljada. Srbija ima oko 200 tenkova, Hrvati 70-ak. Srbija na papiru ima 80-ak aviona, od toga operativno je četiri - pet lovaca koji štite nebo. Tridesetak helikoptera na papiru, a četiri transportna. Dakle, mi govorimo o vrlo, vrlo malim armijama", podseća Milošević.

  • 16x9 Image

    Branka Mihajlović

    Novinarstvom se bavi od 1972. godine. Od 1995. do 2006. radi u Radiju Slobodna Evropa u Pragu kao novinar, od 2006. je dopisnik RSE u beogradskom birou.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG