Dostupni linkovi

logo-print

Velika gasna predstava


Sa sklapanja ugovora Gasproma i Kineske nacionalne petrolejske korporacije, maj 2014.

Sa sklapanja ugovora Gasproma i Kineske nacionalne petrolejske korporacije, maj 2014.

Autor Luk Džonson, priredio Slobodan Kostić

Gasprom i Kineska nacionalna petrolejska korporacija (CNPC), sklopili su ugovor na tri decenije koji će omogućiti snadbevanje Narodne Republike Kine, počevši od 2018., sa 38 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Uslovi sporazuma ostali su poslovna tajna.

Pre nego što je objavljen sporazum, ruske i kineske kompanije dogovorile su se o čitavom nizu zajedničkih projekata koji najavljuju buduću saradnju u komercijalnoj sferi. Tako su, na primer, ruska državna Ujedinjena avionska korporacija i Kineska korporacija komercijalnih aviona potpisale memorandum o zajedničkoj proizvodnji džinovskog, interkontinentalnog aviona koji će moći da se nosi sa Erbasom i Boingom. Osim toga, Rusija i Kina dogovorile su se da izgrade železnički most i propratnu infrastrukturu na reci Amur koji će biti završen do 2016.

Kolika je vrednost dogovora?

Cena prirodnog gasa koji će se isporučivati Kini ostala je – nepoznata. Šef Gasproma Aleksej Miler samo je kratko rekao da je to „poslovna tajna“, mada je spomenuo da vrednost čitavog ugovora iznosi 400 milijardi dolara.

Ruski predsednik Vladimir Putin dodao je da će njegova zemlja na osnovu sporazuma investirati 55 milijardi dolara u čitav posao, dok će Kina, sa svoje strane, uložiti najmanje 20 milijardi, ističući kako su „obe strane zadovoljne“ cenom gasa.

„Ona je vezana za cenu nafte, kao što je slučaj u svim međunarodnim ugovorima sa našim zapadnim partnerima", naveo je Putin.

Pozivajući se na izvore iz Gasproma, državni dnevnik „Izvestja“ navodi da bi cena gasa mogla da bude između 350 i 380 dolara za hiljadu kubnih metara, što je svota na koju se potom pozivala većina drugih ruskih medija. To je istovremeno iznos koji su, uz izvesne popuste, plaćala većina evropskih korisnika tokom protekle dve godine, navodi agencija Rojters.

Međutim ekonomista i ekspert za Rusiju sa vašingtonskog Brukings instituta Kliford Gadi upozorava za Radio Slobodna Evropa da na osnovu pojedinačnih elemenata ugovora nije lako steći sliku o njemu u celini.

„Gledajući cenu, kamatnu stopu, visinu kredita ili visinu učešća – svaki od ovih pojedinačnih elemenata ne znači ništa dok ne budemo videli čitav aranžman“, objašnjava naš sagovornik. “Očigledne su namere obe strane da se to proglase uspešnim poslom, s tim što Rusi sigurno ne žele da izgledaju kao da se da su bili previše popustljivi“, konstatuje Gadi.

Koliko će trajati izgradnja gasovoda?

Sporazum predviđa da isporuka gasa početi 2018. godine, ali bi taj rok mogao i da se prolongira ukoliko se obe strane ne budu složile oko svih detalja.

Gadi kaže da se o tome ne može sasvim pouzdano govoriti, ali da sve zavisi od količine novca koji su Rusija i Kina spremne da potroše, i da li će ljudi na najvišim političkim funkcijama stajati iza ovog projekta.

„Znamo da Rusi mogu da urade sve u određenom vremenskom roku, ukoliko izdvoje dovoljnu sumu novca – o tome najbolje govori Soči“, dodaje Gadi. „Isto tako smo svesni da Kinezi mogu suštinski da urade isto, ukoliko se namerače da nešto naprave. Znači, to nije toliko stvar kapaciteta, već osećaja koliko je sve to važno i hitno“, ocenjuje Gadi.

Posledice po Evropu i Ukrajinu

Nema direktnih. Na osnovu objašnjenja iz samog Gasproma, gas prvenstveno dolazi iz dva najveća gasna polja u Istočnom Sibiru – Koviktinskoje i Čajandinskoje. Ona još uvek nisu povezana za gasovodima kojima protiče gas za izvoz. Većina nalazišta kojima Rusija snadbeva Zapadnu Evropu preko Ukrajine nalaze se u Zapadnom Sibiru.

Međutim, teoretski, dogovor između Rusije i Kine može se odraziti i na cene gasa u Evropi, pošto Rusija želi da pokaže da ima alternativno tržište za svoje energente.

„Pomerajući ponudu prema Aziji Gasprom, teorijski, jača svoju pregovaračku poziciju prema Evropi. Toliko o tome ko zavisi od koga, i kako se potvrđujuje nečiji status na tržištu“, objašnjava Gadi.

„Ipak, moramo da vidimo suštinu svih tih hipotetičkih scenarija koji počivaju na izjavama ili se temelje samo na nečijim namerama – povremeno čak i već sklopljenim ugovorima – sa kojima se mnogi poigravaju mesecima i godinama kada je reč o tržištu, političkoj ili bezbednosnoj situaciji“, naglašava Gadi.

Međutim, jedan drugi stručnjak za energetiku smatra da sve to ništa značajnije neće promeniti jer Rusija ima najveće rezerve gasa na svetu.

„Ne mislim da to ima neke značajne posledice. Rusi imaju mnogo gasa, dovoljno za sve“, kaže Maršal Goldman, saradnik harvardovog Dejvis centra za ruske i evroazijske studije.

Da li sporazum ima veze za krizom u Ukrajini?

Izgleda da su te dve stvari u vezi. Nakon što su Rusija i Kina pregovarale deset godina, uz brojne nesuglasice, oko cene gase, dogovor je sklopljen 21. maja. Samo dan pre toga dve strane nisu uspele ništa da se dogovore. U međuvremenu Gasprom je počeo sve ozbiljnije da preti kako će obustaviti isporuke gasa Ukrajini od 1. juna, ukoliko ta zemlja ne bude plaćala unapred za gas koji će biti isporučen.

„Jasno je da su Rusi bili pod većim pritiskom da sklope dogovor. To im je trebalo zbog propagandnih razloga. Oni su to želeli da urade iz sasvim konkretnih pobuda kako bi se oslobodili zavisnosti od prodaje gasa Zapadu“, kaže Gadi.

„Ne izgleda da je to nepošteno, niti to znači da je Kina ucenjivala Rusiju. Ukoliko zaista postoji neka dodatna cena koju je Rusija morala da plati – to je nešto na šta su oni bili spremni, jer je to u ovom trenutku važno za njih“, naglašava Gadi.

„Zbog toga mislim da Rusi žele da od svega naprave veliku predstavu: ‘Pogledajte, potpisali smo mega-sporazum sa Kinom. Imamo alternativu za vas Evropljane i Zapadnjake. Vaše sankcije i pretnje novim restrikcijama u energetskom sektoru, ne mogu nam ništa", primećuje Gadi.

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG