Dostupni linkovi

logo-print

Užički putari na + 38: Mora se raditi, ugovor ne dozvoljava prekid posla


Putari u Užicu

Putari u Užicu

Iako je veoma visoka tempereatura, i nenormalni uslovi za rad na otvorenom, neki poslovi u užičkom kraju se ne prekidaju. Beležimo izdržljivost na vrućinu građevinskih radnika, ali i drugih.

Plus 38 u hladu, na suncu duplo više, a od asfalta tri puta veća temperatura. Radnici užičke „Niskogradnje“ svaki dan i ovih vrelih dana su na terenu. Radi se u Užicu i Sevojnu rekonstrukcija nekoliko ulica. Na jednom smo gradilištu zatičemo Dragana Rubežanović, odgovornog rukovodioca gradilišta:

„U prepodnevnim satima radimo, što bi se reklo malo užurbanije, a od 12 sati, kada nastupi veća vrućina, pravimo češće pauze, potražimo neko manju hladovinu. Ljudi ovde izađu u susret, dozvole nam da uđemo u dvorište i sklonimo se ispod nekog drveta. Svi mi znamo da je opasno po zdravlje raditi na ovolikoj vrućini, ali po nekom zakonu mi ne možemo da prekinemo rad u 11 sati i da idemo kući. Tamo u nekom pravilniku piše da se branimo od tih elementarnih nepogoda tako što ćemo praviti češće pauze, uzimati velike količine tečnosti. Sve je nekako nedefinisano kada su ovakvi vremenski uslovi rada.“

A kada „krene“ stavljanje asfalta?

„Sam asfalt ima temperaturu oko 150 stepeni, i kada 'krene' stavljanje na ovu podlogu koju smo mi već uradili, onda nastaju zaista nenormalni uslovi rada, sa ovakvom spoljnom temperaturom. Međutim, nekako to u hodu prevazilazimo. Do sada nismo imali ni jedan slučaj da je neko pao, ili mu pozlilo. Verovatno kada bi se tako nešto desilo, e tek onda bi se neko debelo zamislio i odgovarao. A mogu vam reći, najgori rad je u mašinama, to je nemoguće raditi, nema vazduha, mašine ogromne, njihova toplota, dodatno na ovu vrućinu spolja. Zbog svega toga danas ćemo malo ranije prekinuti rad.“

Na pitanje da li je dovoljno plaćen rad, odgovara:

„Slabo, kao i svi građevinci u Srbiji, to je mizerija od plate. Radnici koji rade najteže posle primaju minimalac ili nešto malo preko minimalca.“

Radnik Vladimir Petrović kaže spas se s vremena na vreme nađe u hladovini i čestim osveženjima:

„Kako izdržavamo, znojimo se, hladimo se, pijemo češće vodu, krijemo se po hladovini. Menjamo se, jedan kolega radi, ja sam malo u hladovini, pa obrnuto, ja malo posedim u hladovini, pa nastavljam rad. Kada nam dođe asfalt, to će tek biti visoka temperatura. Odozgo toplota od sunca, odozdo od asfalta, pa izdrži. Zbog toga se menjamo, jedan radi, drugi malo u hladovini, pa dokle izdržimo. Imamo svaki čas osveženje, sok, voda. Ne, ne može pivce, zabranjen alkohol za vreme rada, a ima i 'duvaljka'. Eto, vidite nije nam lako.“

A njegov kolega Miroljub Stanojčić, dodaje, građevinci su naučili na teške uslove rada, posebno putari, a posao ne može da čeka, možda ovakve vrućine budu još mesec dana:

„Ma nije lako raditi, ali moramo. Šta ćemo ako je svaki dan vrućina. Mora da se odradi. Šta ako se desi, te ove vrućine potraju mesec dana, ne možemo ležati mesec dana i čekati bolje vreme za ovakvu vrstu posla. Mi koji smo sa sela znamo da neki poslovi ne mogu da se odgađaju. Radimo seno, ma ne možeš ti njega sakupljati kada hoćeš, nego kada je trava suva.Slično je i sa branjem malina. Beru se kada su zrele. U ovim poslovima ne možeš da radiš do 11 sati, prekineš, pa dođeš u 7 uveče i nastaviš. Pogotovu kada stigne asfalt. Ma, kada on dođe sa baze, moraš odmah da ga ugradiš. Ne možeš to raditi pet dana. Rad u ovakvim uslovimas za nas je već navika, rutinska stvar. Najlepše je kada je sunce jasno, kada nema velikog isparenja i pritiska, tada i mi brže radimo. Mi ne volimo kada je mutno vreme, Pitate me kada je lakše raditi sa asfaltom. Mi građevinci mislimo da je leto bolje za nas. Zimi se mi na gradilištima oznojimo, i prehladimo. Ovde iako je velika vrućina kao danas, izdržava se, nije to toliko strašno.“

Blizu ovog gradilišta čuje se još jedna mašina, istina mnogo manja od valjka i buldožera, ali bučna. Trimer. Jašar Kalo danima uređuje zelene površine, kada je najveće vrućina napravi pauzu, pa opet nastavi rad. Treba prehraniti četvoro dece. Jašar je došao sa Kosova, nema drugog posla, a i vrućina se da savladati. Jašar je neumoran, iako je 38 stepeni, nije lako nositi trimer težak i do deset kilograma:

„Pa dobro, nije loše ovako, malo odmorim, pa nastavim, radi se. Sam trimer je dosta težak, a i on od motora ima svoju toplotu, te pravi dodatnu vrućinu. Moram da završim posao koji sam počeo, radim 8 sati dnevno. Ma jok, meni ne smeta vrućina. Kada je baš mnogo vruće, bežim u hladovinu. Drugi posao nemam , moram ovo da radim da bih izdržavao četvoro dece. Eto, ja toliko, sada odoh, ipak da radim dok nije najveće vrućina. D anas bože zdravlja do 13 sati, pa onda pauza, a popdne nastavljam. Važno je da ovaj trimer dobro radi. Kad on radi, radim i ja. Vidite, ne odvajamo se, dok sve ne dovedem u red, travu, žbunje, da bude lep grad.“

  • 16x9 Image

    Novka Ilić

    U novinarskoj profesiji je već više od dve decenije. Počela rad kao novinar u redakciji Radio Užica i lokalnog lista "Vesti". Dopisnica RSE od 1999. godine.

XS
SM
MD
LG